Vesti
09. 04. 2014.
Oksimoron
U Srbiji ništa tako brzo ne uspe da nikne, pa, bogami, i da raste, kao njegovo veličanstvo - mediji! Tako, kakvog li apsurda, dok je nas sve manje (godišnje smo u minusu za 30.000 stanovnika), novina i elektronskih medija je sve - više!
Niko precizno ne zna koliko ih je, broj se bukvalno menja iz dana u dan, ili od izbora do izbora, ali se procenjuje da štampanih ima više od šest stotina, a elektronskih oko petsto. Nije li to, ipak, previše za sedam miliona stanovnika, od kojih je većina funkcionalno nepismena (ne ume da razlikuje maglu od suštine) i pri tom sklona nekritičkom mišljenju i razmišljanju.
Istrgnut iz konteksta, broj medija nepoznavaocu prilika u Srbiji bi mogao da sugeriše da je ova zemlja em demokratska, em podstiče slobodu medija. Međutim, situacija je daleko od takve idile.
Ovde je izraz „slobodni mediji" još oksimoron - stilska figura koja sjedinjuje dva protivrečna pojma kao, na primer, javna tajna ili pošteni lopov.
Odavno je to bilo jasno i Evropskoj uniji, koja nas već (pre)dugo pritiska da se tog oksimorona oslobodimo. Nije da nismo hteli, ali, u zemlji Srbiji uvek ima neko ko medijskim slobodama sreću kvari. Tako je vlada Mirka Cvetkovića na hitnoj, telefonskoj, sednici u septembru 2011. godine usvojila Medijsku strategiju, usklađenu sa evropskim standardima, ne bismo li (konačno) dobili datum za potpisivanje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).
Datum nismo dobili (zbog ranjavanja nemačkih vojnika na Jarinju, graničnom prelazu na Kosovu), ali smo dobili još jedan u nizu naših apsurda - da se nešto što je Vlada usvojila kao hitno ne primenjuje, evo, već godinama!
Da to ne može više tako, bar kad je sloboda medija u pitanju, nedavno nas je u Briselu podsetio, ko drugi, nego naš „omiljeni" evroparlamentarac Jelko Kacin na skupu „Medijske slobode i pregovori o članstvu: progovori, Srbijo".
Skup je organizovala Grupa liberala i demokrata u Evropskom parlamentu, a učestvovali su i novinari, predstavnici Vlade Srbije i zvaničnici Evropske komisije. Kacin je ukazao da je nužno da država „otkaže" svoja vlasnička prava u medijima, da javnost ima uvid u njihovu vlasničku strukturu i da je uspon tabloida zabrinjavajuća pojava, posebno što oni informacije dobijaju direktno iz državnih tela.
Iza proizvoljnog državnog finansiranja i komercijalnog oglašavanja u medijima, neretko stoje i ministarstva i političke stranke, istakao je dalje Kacin, što dovodi do „prijateljskog pristupa" prema vlastima u takvim medijima, dok tako potreban kritički pristup izostaje.
Izvestilac za Srbiju u EP je posebno naglasio da, ako Srbija želi da uspešno okonča pregovore sa EU, onda mora da otkloni uticaj političara i vlasti na medije, rasvetli ubistva novinara i stane na kraj „tabloidizaciji".
U rasvetljavanju ubistva novinara (Dada Vujasinović, Milan Pantić, Slavko Ćuruvija...) Srbija konačno napreduje, malim koracima, ali svakako napreduje. Ova dva druga uslova se, u ekonomskoj i svakoj drugoj krizi u kojoj se nalazi naše društvo, čine kao - nemoguća misija! Bar za sada.
Za dve godine, ako Aleksandar Vučić ispuni predizborno obećanje da ćemo živeti bolje, možda i mediji u Srbiji postanu slobodni. Bar onoliko koliko su slobodni u Belgiji ili Velikoj Britaniji, na primer.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.