Vesti

05. 04. 2014.

Izvor: Danas

Niko nije pokušao da nas cenzuriše

Dve i po godine Zoran Kesić se nije pojavljivao na malim ekranima, ali je po povratku uspešniji nego ikad pre.

Sa novom emisijom "24 minuta", koja se emituje na televiziji B92, oborio je sve lične rekorde, a svake nedelje uveče je najaktuelnija u javnosti.

- Prezadovoljan sam komentarima, dugo nisam video tako veliki procenat pozitivnih utisaka o nekoj emisiji, to je maltene idolopoklonstvo i lepo je pročitati. Naravno, ima i negativnih kritika, a da nije tako zabrinuo bih se. Sve u svemu, bitno je da emisija ostavlja utisak. Od prvih 14 epizoda "24 minuta" je bila više puta gledanija od "Utiska nedelje" što moram da napomenem iako cela ekipa izuzetno voli i poštuje koleginicu Olju Bećković - objašnjava Zoran Kesić na početku razgovora.

Poslednje što ste radili na televiziji pre "24 minuta" je "Fajront republika". Zašto ste se sada odlučili za potpuno drugačiji format?

- Između "Fajront republike" i "24 minuta" postoji period od dve i po godine kada sam se bavio neki drugim stvarima. Na ideju za novu emisiju došao sam sa mojim prijateljem Aleksandrom Saničaninom, koji je naš producent, i ekipom sa sajta Njuz.net (vesti u ogledalu), koju čine Marko Dražić i Viktor Marković, kada smo se upoznali posle jedne radijske emisije. Shvatili smo da smo obožavaoci istih emisija, "Šou sa Džonom Stjuartom" i "Kolber Riport". Emisija "24 minuta" je idealna forma, čak iako je dosadna bar ne traje dugo. FR je za mene završena priča, jer mi svaki format dosadi posle nekog vremena, što će se verovatno dogoditi i sa novom emisijom posle nekoliko sezona.

Zbog čega Vas na televiziji nije bilo dve i po godine?

- Bio sam razočaran u televiziju, jer su razni pokretali idiotske emisije. Ne mislim da sam odličan, ali sam svakako dobar i upotrebljiv televizijski autor. Tada sam shvatio kako sve funkcioniše, dok vas ima na televiziji sve je super, čim niste pod okom javnosti kao da ne postojite. To je u neku ruku i normalno i zato sledeći put kada padnem neću primiti sve k srcu kao tada.

Da li ste očekivali ovoliki uspeh po povratku?

- Nismo mogli na početku da procenimo kakvu će prolaznost da ima ova emisija, ali smo sada više nego zadovoljni kako je narod prihvatio. Čujem da svi jedva čekaju da počne, jer im je ventil pred ponedeljak da se relaksiraju i nasmeju. Ima i izjava za koje mislim da su preterane, gde kažu da smo mi jedina opozicija. Ne želim da živim u zemlji gde sam jedina opozicija. Ako je tako, to je strašno jer me ne zanima. Samo želim da dobro radim svoj posao i uživam u njemu.

Da li Vas prati ista publika koja je gledala i prethodnu emisiju?

- FR je više bila namenjena mlađima, srednjoškolcima i studentima. Želim da verujem da je "24 minuta" ozbiljna emisija, namenjena starijim ljudima, jer mi je dosadilo da imam mlade fanove. FR se bavila pop kulturom, dovodio sam nepoznate mlade bendove, pokušavao sam da istaknem ono što se meni sviđa, dok se "24 minuta" bavi isključivo politikom. Jedan ste od najpopularnijih TV voditelja u Srbiji.

Šta je to što Vas razlikuje od drugih televizijskih lica?

- Moja emisija, pre svega, nije za široke narodne mase. Na primer, Ivan Ivanović i Ognjen Amidžić imaju mnogo širu pubiku, od mene, više ljudi gleda njihove emisije, jer dovode aktuelne goste što privlači različite slojeve ljudi. Ne mogu da sudim o profilu publike, ali nas gledaju oni koji se više interesuju za politiku i društvena zbivanja.

Nikada niste težili "mejnstrimu". Koliki je rizik upustiti se u nešto na šta gledaoci nisu navikli?

- Sa "24 minuta" prvi put u karijeri imam dobar rejting. Nikada me to nije preterano zanimalo, ali godi da čuješ lep broj. "Fajront republika" nije bila gledana. Ako je odličan rejting 15, a dobar sedam, najviše što je ta emisija imala je četiri. U FR sam dovodio nepoznate bendove, nisam gledao po časopisima ko je aktuelan da bih ga doveo u emisiju i imao rejting. Jednostavno, neko mi kaže da negde postoji super mladi bend, odem da ih čujem i pitam da dođu u emisiju. Tužno je što mediji okreću glavu od svega što nije "mejnstrim". To je začarani krug. U tom krugu mladi, kreativni i talentovani koji nisu u javnosti nemaju prođu, talog su i dno. I ja sam bio isto to, tako da znam o čemu pričam. Kada je prekinuto emitovanje "24 minuta" posle prve sezone, mnogi su bili skloni teorijama zavere zbog čega vas nema, a pominjala se i cenzura.

Da li Vam je imponovao takav odziv ljubitelja emisije?

- Ničim izazvano su svi burno reagovali, jer ja nigde nisam rekao da se emitovanje završava. Kada se završila prva sezona, to je bio period kada je trebalo da dobijem dete i nisam bio koncentrisan na rad. Niko nije pokušao da nas cenzuriše, jer da jeste, to bi i uspeo, a i ja bih rekao jer nemam čega da se plašim. Ja sam se u medijima tada pojavio sa šaljivim tekstom, a početna slova davala su rečenicu "Ništa još niste videli". Mediji su uvek bili igračka, a ja kroz njih volim da zbunjujem ljude, iskrivim sliku, nateram ih da razmišljaju svojom glavom i shvate da nije istina sve što pročitaju. Ipak, narod nije kriv što je osetljiv i sklon teorijama zavere kada se uzme u obzir šta se sve dešavalo poslednjih decenija.

Da li to znači da niste dobili čak nijedan poziv. Da li je nekome bar malo zasmetao vaš način predstavljanja političke javnosti?

- Koliko mi je poznato, političari nas obožavaju i imponuje im kada se pominju u našoj emisiji, jer ako ih ne pominjemo, znači da su nebitni. Najmanje smo se šalili na račun Vojislava Koštunice, a i kad jesmo, u pitanju je bio neki stereotip. Ako je jedina šala koju imamo stereotip, to je budalaština, jer nemaš za šta drugo da se uhvatiš. Koštunica se posle izbora i penzionisao što govori da koga mi ne zezamo taj brzo nestane.

Ko je do sada odbio da gostuje u Vašoj emisiji i da li postoji šansa da u narednim epizodama vidimo nekog političara?

- Našu dragu koleginicu Olju Bećković zvali smo za pilot epizodu, ali je morala da nas odbije iako je htela da nam pomogne, jer ne gostuje u emisijama. Ne dovodimo političare, ali smo zvali Sašu Radulovića, koji je nestranačka ličnost, kada je objavljen njegov tekst u jednom magazinu koji nam se jako svideo, jer su stavovi delovali zdravorazumski i bili pravo osveženje. Pristao je da dođe u emisiju, ali je dva dana pre snimanja on ili neko sa kim sarađuje procenio da nije pametno da se pojavljuje u zabavnoj emisiji i otkazao je učešće što nije bilo profesionalno. Uoči izbora saznali smo da želi da gostuje, ali tada naravno mi nismo hteli. Da je format emisije drugačiji i da ja treba da se šalim na račun gostiju, a ne da budem ljubazan kao što sam sada, zvao bih političare, ovako neću. Vedrana Rudan mi je bila velika želja i u tome sam uspeo. Glumca Nebojšu Glogovca bih želeo da ugostim, Dušana Kojića Koju (Disciplina Kičme), kao i mnoge hrvatske novinare i pisce (Boris Dežulović, Ante Tomić).

Škola Đoke Vještice

- Posle srednje škole mama me je prijavila na audiciju za jutarnji program "Studija B" kod Đoke Vještice. Njega smo zvali beogradska majka, jer je pokretao inicijative da se napravi fontana ispred Beograđanke, a gejzir na Adi Ciganliji smo zvali "Đokina štrcaljka". Bio je dobar novinar, starog kova, a meni je dao šansu da budem reporter. Moja prva iskustva su sa pijace, uz nepravilno parkiranje, komunalne i slične probleme. Tamo sam sve naučio, stekao zanat i zaljubio se u novinarstvo od koga je teško odljubiti se.

Popularnost na Zelenom vencu

- Navikao sam da me ljudi prepoznaju na ulici i sada mi sve ovo nije čudno. To datira još od mojih početaka bavljenja novinarstvom kada sam išao na pijacu Zeleni venac da snimam priloge, a seljaci se oduševe što me vide pa viču "Eno ga naš Zoki". Kasnije sam osetio i opštenarodnu popularnost sa "Fajront republikom" pa mi nije ništa novo.

Nemam pravo da mislim da sam normalan

- Ne pada mi na pamet da patim zbog sunovrata društva i ne pogađa me medijska situacija. Živim u svetu koji meni odgovara. Moja porodica, prijatelji i ja smo svi ludi, jer ako većina gleda turske serije, ide na Cecin koncert i gleda rijaliti šou programe, nemamo nikakvo pravo da pomislimo da smo normalni.

"Njuzovci" me kopiraju

- Ono što Njuz.net radi sada, ja sam radio od 2003. do 2007. godine na televiziji Metropolis sa emisijom "Dezinformator" čiji je slogan glasio "Svi lažu, samo mi izmišljamo". Volim u šali da im kažem "Igrajte se deco i drago mi je što nastavljate mojim putem". Naravno, nisam ja to smislio prvi i to je sve šala, jer je najbolje što je moglo da mi se desi u karijeri da upoznam ekipu sa Njuz.net. Uz njih sam postao kvalitetniji i emisije su mi mnogo bolje.