Vesti
05. 04. 2014.
Veran Matić: Tužba na pogrešnu adresu
Veran Matić, glavni i odgovorni urednik informativnog programa B 92 i izdavač knjige „Insajder moja priča”, Brankice Stanković, u saopštenju kaže: Luka Bojović je podneo tužbu za naknadu štete protiv Brankice Stanković, autorke emisije „Insajder” i knjige: „Insajder, moja priča”.
Istom tužbom Bojović je obuhvatio i „Samizdat” d.o.o. i Verana Matića, kao izdavača ove knjige. Tužba protiv Brankice Stanković i „Samizdata” podneta je zbog navodne povrede časti i ugleda Luke Bojovića nastale usled objavljivanja određenih tvrdnji o njemu u knjizi „Insajder, moja priča”. Tvrdnje su, kako piše u tužbi, „navodno potkrepljene” službenim beleškama Ministarstva unutrašnjih poslova i Tužilaštva za organizovani kriminal, koje čak i da postoje, po Bojoviću, predstavljaju tajne podatke. On je tužbom zahtevao naknadu nematerijalne štete u iznosu od 250.000 dinara.
Nije sporno da Luka Bojović, kao i svaka druga osoba koja smatra da su joj prava povređena, može da podnese tužbu za naknadu štete. Međutim, kada se govori o osnovanosti tužbe, treba imati u vidu to da je u konkretnom slučaju reč o novinarki koja je u knjizi objavila zvanične podatke, na osnovu kojih je iznela svoje mišljenje o okolnostima u kojima se našla od momenta kada joj je, nakon izvršene bezbednosne procene, dodeljeno dvadesetčetvoročasovno policijsko obezbeđenje.
Ta objavljena dokumenta su autentična i potiču od zvaničnih institucija zaduženih za bezbednost, dakle svako osporavanje sadržaja i autentičnosti mora da bude usmereno na one koji su sačinili te akte, na osnovu kojih su isti ti organi doneli zaključke da je život novinarke Brankice Stanković ugrožen, to jest da postoji velika verovatnoća pokušaja njene likvidacije. Saznanja zvaničnih institucija o tome da je organizovana likvidacija bilo koga naročito novinara, javnog lica, nikako ne smeju ostati tajna, već upravo obrnuto – javnost o tome mora biti na vreme obaveštena.
Pošto se u tužbi gotovo i ne osporava ono što piše u službenim beleškama, zvaničnim dokumentima, i pošto nije bilo pokušaja osporavanja činjenica iz beleške, ovu tužbu shvatamo kao direktnu poruku Brankici Stanković i meni kao izdavaču, svojevrsnu fatvu. U poslednjih nekoliko meseci desio se niz ubistava u Srbiji i Crnoj Gori koja se dovode u vezu sa akterom tužbe, njegovim prijateljima i suparnicima. Zbog toga, ovu poruku shvatamo kao još jedno potencijalno crtanje mete na leđima ili čelu autorke „Insajdera” zbog čega mislim da je potrebna dodatna profesionalna solidarnost i da se novinari svih redakcija konačno probude jer sutra to može da se desi i njima.
Ironično je to što je prva jača reakcija na knjigu koja govori o opasnosti u kojoj se nalazi novinar koji profesionalno obavlja svoj posao i nesumnjivo podiže standarde u istraživačkom novinarstvu, baš ova tužba, a ne podrška profesije koja je u slučaju jedne tako drastične situacije koja je opisana u knjizi Brankice Stanković skoro izostala.
Veoma je važno da se o nizu problema sa kojima se novinari suočavaju u našoj zemlji, a o čemu se govori u knjizi „Insajder, moja priča” Brankice Stanković otvori debata i da iza najugroženijih novinara stane profesija sa nedvosmislenim zahtevom nadležnim institucijama da se što pre otklone uzroci zbog kojih više od pet godina niz novinara u Srbiji mora da čuva policija.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.