Vesti
05. 04. 2014.
Novinari objavljuju a ne „čuvaju“ informacije
Posao novinara je da objavljuje, a ne da „čuva” informacije, rekao je za „Politiku” Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, komentarišući tužbu koju je Luka Bojović podneo protiv Brankice Stanković, autorke knjige „Insajder – moja priča”. U knjizi su, podsetimo, objavljene službene beleške koje su zavedene u MUP-u i drugim nadležnim institucijama, a u kojima su poverljivi podaci o ugroženoj bezbednosti novinarke.
– Novinar će naravno objaviti „poverljiv” dokument kada je prepoznatljivo da se iza poverljivosti krije nelegitimni interes. Ali, mora da ima sposobnost da prepozna dokument čijim bi objavljivanjem bio ugrožen javni interes i da se uzdrži od njegovog objavljivanja – objasnio je Šabić.
Luka Bojović, koji se nalazi u ekstradicionom pritvoru u Španiji gde čeka izručenje u Srbiju, tužio je novinarku B 92 zbog toga, kako je rekao njegov advokat Dragoslav Ognjanović, „što su u knjizi objavljene neistinite informacije”. Sa druge strane, Stankovićeva skreće pažnju da se navodi tužbe ne odnose na neistinite informacije, nego na činjenicu da su objavljeni dokumenti predstavljali službenu tajnu.
Na pitanje može li novinar da bude optužen ako objavi dokument sa oznakom službene tajne, Šabić odgovara:
– Može, čak i za najteži oblik odgovornosti – krivični. I to, čak i onda kada je sasvim očigledno da je otkrivanje „tajne” bilo u javnom interesu. I bilo je takvih pokušaja. Setite se, na primer, „Nacionalnog građanskog” i izveštaja o stanju narodne odbrane ili „Borbe” i „poverljivih” informacija o plaćanju troškova za Miladina Kovačevića. U tim prilikama ustajao sam u zaštitu novinara, jer smatram principijelno neprihvatljivim da se, čak i kada postoji nekakav osnov, otvara pitanje odgovornosti novinara, a da istovremeno izostaje pitanje odgovornosti funkcionera ili službenog lica čiji je posao da čuva tajnu.
Navodeći primer novosadskog „Nacionalnog građanskog” i Jelene Spasić, poverenik je podsetio na neprimeren pritisak na poslenike javne reči kada je „po službenoj dužnosti” Osnovno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo optužnicu protiv novina i novinarke. Podsetimo, u junu 2011. godine, novosadski dnevnik je objavio tekst pod naslovom „Državni organi potpuno nespremni za rat”.
Novinarka Jelena Spasić je u nevelikom tekstu, pozivajući se na poverljiv izveštaj Vlade Srbije o stanju priprema za odbranu u Srbiji u 2010. godini, navela da kada bi danas izbio rat u Srbiji „dobrim delom se ne bi znalo ko pije, a ko plaća, pošto brojni državni organi i javna preduzeća ignorišu zakonom propisane pripreme za odbranu zemlje”.
Nekoliko meseci posle toga, nadležni osnovni tužilac u Novom Sadu Zoran Jakovljević i njegova zamenica Mirjana Peković podigli su optužnicu protiv novinara i urednika Milorada Bojovića.
Autorka tekst za „Politiku” kaže da ne zna da li je postupak okončan ili će „kada se nekom ćefne da bude izvučen iz fioke i opet je goni”.
– Besmislena optužnica me tereti zato što sam javnost obavestila da ćate po ministarstvima, opštinama, javnim preduzećima neće da urade jednostavne obaveze iz plana odbrane. I, sad sam ja, objavljivanjem toga, ugrozila bezbednost države, a ne svi ti koji i dalje bezbrižno planduju o trošku građana. Na teret mi se stavlja i pomaganje izvršiocu krivičnog dela, iako je čuvanje izvora moja moralna i profesionalna obaveza, pa je sve to direktan pritisak na mene, ali i sve novinare – kaže Jelena Spasić.
Zakon o tajnosti podataka – kao fikcija
Poverenik za informacije od javnog značaja navodi da je Zakon o tajnosti podataka star više od četiri godine, a ipak umnogome „egzistira” kao fikcija.
Iako je predvideo jedinstvenu nomenklaturu klasifikovanih podataka – interno, poverljivo, strogo poverljivo, državna tajna, i eliminisao čak i kao pojmove „vojnu” i „službenu” tajnu i vlada i skupština su u legislativnoj praksi, i to prilično intenzivno, nastavili sa upotrebom „eliminisanih” pojmova.
Uz to, vlada nije donela nužne podzakonske akte za primenu zakona. Nije još utvrdila bliže kriterijume za određivanje svih stepena tajnosti pa je danas, sa formalnog stanovišta, veoma relativizovana „poverljivost” mnoštva dokumenata. Bilo bi naivno verovati da ne postoje oni koji takvu fluidnu i nejasnu pravnu situaciju ne zloupotrebljavaju – rekao je poverenik.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.