Vesti
04. 04. 2014.
Ćuruvijino ubistvo simbol brutalnosti režima
Ubistvo Slavka Ćuruvije, na Uskrs 1999. godine, tokom bombardovanja Srbije, postalo je simbol za brutalnost režima Slobodana Miloševića. Iako je neposredno pre ubistva Ćuruviju neprestano pratilo 27 pripadnika Državne bezbednosti, ni dan-danas nije poznato ko su nalogodavci i izvršioci ubistva. Ipak, posle 14 godina počinje da se odmotava klupko oko ubistva novinara, vlasnika i urednika listova „Dnevni telegraf“ i „Evropljanin“ Slavka Ćuruvije.
Zvanično je saopšteno da su za Ćuruvijino ubistvo osumnjičeni nekadašnji šef Državne bezbednosti Radomir Marković, koji služi zatvorsku kaznu od 40 godina zatvora zbog političkih ubistava, i bivši pripadnici DB-a Ratko Romić i Milan Radonjić, kao i Miroslav Kurak – koji je trenutno nedostupan pravosudnim organima u Srbiji – obelodanio je sredinom januara ove godine tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević.
– Kao i u slučaju „Stambolić“ i u slučajevima „Budva“ i „Ibarska magistrala“, po sadašnjim saznanjima kojima raspolažemo, motiv je i u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije politika. Ne isključujem mogućnost da ćemo u toku istrage doći do još nekih motiva, možda ličnih – ali je u ovom trenutku dominantan politički motiv.
Direktni nalogodovac je, po saznanjima kojima raspolažemo, Radomir Marković. Da li ćemo u toku istrage saznati da je bilo još nekih nalogodavaca ili onih čije je naloge sam Marković izvršavao? Hajde da sačekamo da se istraga završi pa ćemo onda o tome da razgovaramo – kazao je Radisavljević.
Iskorak u rešavanju slučaja ubistva novinara, koji je toliko godina tapkao u mestu, što je i doprinelo privođenju dvojice bivših pripadnika DB-a Romića i Radonjića bilo je svedočenje Milorada Ulemeka Legije, osuđenog na maksimalnu zatvorsku kaznu od 40 godina zbog ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića.
Ćuruvijin odnos s Mirjanom Marković se značajno pogoršao u leto 1998. godine, kada su u toku bile značajne policijske akcije protiv pobunjenih na Kosovu. Na osnovu Uredbe Vlade Srbije o posebnim merama u uslovima pretnje NATO napada na zemlju „Dnevni telegraf“ je privremeno zabranjen 14. oktobra 1998, a prostorije su zapečaćene. Iznerviran takvom odlukom, Slavko je odjurio kod Mire Marković.
Na osnovu knjige Predraga Popovića „Oni ne praštaju“, tada su između njih dvoje pale teške reči. Slavko je upitao Miru: „Šta to radite? Ako nastavite tim putem, visićete na Terazijama!“ Nedugo zatim, zaplenjena je celokupna imovina firme koja je izdavala „Dnevni telegraf“, a potom je Ćuruvija registrovao listove u Crnoj Gori. Ipak, zbog tekstova i ilustracija u „Evropljaninu“, oktobra 1998. sud u Beogradu izrekao je Ćuruviji i njegovom preduzeću ukupnu kaznu od 2,4 miliona tadašnjih dinara.
Ćuruvija je, zajedno s još dvojicom novinara lista, 8. marta 1999. godine kažnjen na pet meseci zatvora zbog uznemiravanja javnosti. Mirjana Marković je desetak dana pred Ćuruvijino ubistvo, na sednici Direkcije (JUL) njega označila kao glavnog državnog neprijatelja koji je izazvao bombardovanje i da će mu narod suditi. Nekoliko dana pred ubistvo, Mirjana Marković je preko izdejstvovala da se u „Ekspresu“ objavi tekst Miroslava Markovića „Ćuruvija dočekao bombe“. Taj tekst mnogi smatraju za svojevrsnu presudu Ćuruviji.
Slavko Ćuruvija ubijen je na Uskrs, 11. aprila . godine. Ubistvo je izvršeno oko 17 časova u, u Svetogorskoj ulici (u to vreme Ive Lole Ribara), u prolazu ispred broja 35, gde su bile prostorije marketing službe „Dnevnog telegrafa“, a na četvrtom spratu i stan u kojem je Ćuruvija živeo. MUP je saopštilo je da je Ćuruvija „lišen života iz vatrenog oružja, od nepoznatih izvršilaca i da radnici Sekretarijata u Beogradu intenzivno tragaju za počiniocima ovog krivičnog dela“. Tadašnji dnevni listovi su preneli svedočenje očevidaca da su „na njega pucala dvojica napadača obučena u crno i s crnim kapama s prorezima za oči na glavama. Čula su se tri-četiri hica, a onda su iz haustora izletela dvojica i u punom trku otišla niz ulicu ka Takovskoj“.
Ćuruviji je pucano u leđa, jedan hitac ga je pogodio u glavu, a drugi mu je prošao kroz srce. Ubice su drškom od pištolja udarile i onesvestile Slavkovu suprugu Branku Prpu, koja je bila s njim. Njih dvoje su neposredno pre napada bili na ručku s prijateljima. Na osnovu podataka koja su objavljeni iz tajnog policijskog dosije „Ćuran“, saznalo se da je Ćuruviju i njegovu suprugu do neposredno pred njegovu smrt, pratilo 27 pripadnika Državne bezbednosti.
Pakt o nenapadanju
Ne postoje pouzdani podaci o prirodi odnosa između Slavka Ćuruvije i Mirjane Marković, supruge tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Aleksandar Tijanić je u TV dokumentarcu „Kad režim strelja“ opisao njihov odnos kao „pakt o nenapadanju koji mu je omogućavao da dođe do značajnih informacija i time znatno uveća broj čitalaca Dnevnog telegrafa“. Ćuruvijina nevenčana supruga Branka Prpa je tom poznanstvu pridavala znatno manji značaj.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.