Vesti
10. 03. 2014.
Građani i država u kablovskoj mreži
Oko 60 odsto tržišta u Srbiji obuhvaćeno je kablovskim operaterima koji vrše distribuciju kablovskim distributivnim mrežama (KDS), satelitskim komunikacijama (DTH), putem interneta (IPTV), a prisutne su i nove mogućnosti prijema putem bežičnih radio-mreža.
Prema podacima Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL), KDS sistemi pokrivaju 72 odsto pretplatnika, DTH 16, a IPTV 12 odsto. Međutim, sa pojavom kablovske televizije, nastali su i novi problemi. Ako, na primer, operater IKOM ukine u svojoj mreži američku televiziju Si-En-En, građani nemaju mogućnost da na to utiču.
Proizvodnja medijskog sadržaja ranije je bila u isključivoj nadležnosti Republičke radio-difuzne agencije (RRA), koja je dodeljivala dozvole za zemaljsko emitovanje TV i radio-programa, i dozvole za distribuciju TV programa preko KDS-a. Kada se radi o internet pristupu, on se nije regulisao, ali će on u skoroj budućnosti biti dominantan medijum za distribuciju medijskih i svih drugih sadržaja, što nameće potrebu novog uređenja oblasti elektronskih medija.
Prihodi koji se ostvaruju na kablovskom tržištu su u stalnom porastu, pa je tako u 2011. godini prihod iznosio 10.349.000 dinara, a u 2012. povećan je na 12.370.000 dinara, što je više za skoro petinu, objašnjava Milenko Ostojić, bivši član Upravnog odbora Ratela. Prihodi se ostvaruju najviše od pretplate (91,6 odsto), priključivanja na mrežu (7,2 odsto) i ostalih usluga 1,2 odsto.
Prosečna cena pretplate je iznad 700 dinara mesečno. Postoje i drugi načini prihodovanja kablovskih operatera, o kojima se manje govori. Red u ovu oblast trebalo bi da unese novi zakon o elektronskim komunikacijama, koji treba da bude usaglašen sa evropskim standardima, spreči da se ugase mnogi privatni mediji, ali i višemilionske gubitke države.
Osim toga što Evropska unija insistira da novi zakon državu obaveže da izađe iz vlasništva nad medijima i eksplicitno je protiv toga da operateri budu osnivači i vlasnici medija, EU traži da se definiše status takozvanih prekograničnih kanala. To su TV programi koji se emituju iz inostranstva, a reemituju u Srbiji. U ovom trenutku ima oko 100 takvih programa.
Na ovaj način se krši postojeći Zakon o radio-difuziji, jer je Srbija potpisnik međudržavnog ugovora, kojim se emiterima iz inostranstva garantuje sloboda prijema i reemitovanja medijskih usluga na teritoriji Srbije. Međutim, prekogranični kanali (FOX ,FOX movies, FOX crime, FOX life, AXN, Univesal, MTV, TV 100, Cinemania, CinestarTV, Sport klub, Animal planet, Discovery, Explorer, TLC, 24Kitchen, National geographic, History...), prekrajaju program i sa mastera u Beogradu emituju priloge, emisije, reklame i ponašaju se kao domaći emiteri, iako nemaju dozvolu RRA. Prekogranični kanali ništa ne plaćaju, na njih se ne odnose zakoni Srbije (o radio-difuziji, informisanju, oglašavanju, igrama na sreću) i nalaze se van pravnog, fiskalnog i poreskog sistema Srbije.
Kako se procenjuje, danas više od 30 ovih kanala neovlašćeno emituje dugačke reklamne blokove domaćih kompanija. Ovaj novac, umesto da se usmeri ka domaćim, legalnim emiterima, uplaćuje se na strane račune (država ne naplaćuje ni PDV), ili se plaćanja između oglašivača i TV kanala obavljaju „na crno”, u kešu. Radi se o ogromnim sredstvima, i prema nekim proračunima, više od 30 odsto ukupnog marketinškog budžeta koji je namenjen srpskim elektronskim medijima – odlazi na račune prekograničnih kanala čija sedišta se nalaze u inostranstvu.
Željko Pantić, direktor „Danas konferens centra”, organizovao je konferenciju „Kablovski TV operateri i sloboda medija u Srbiji”. U razgovoru za naš list, Pantić podseća na dugogodišnji problem između SBB-a i „Telekoma Srbije”. Telekomovi kanali Arena sport nisu u ponudi SBB kablovskog operatera, jer SBB ima svoj sportski kanal, Sport klub. To je bio jedan od ključnih razloga zašto je Arena sport na kraju završila kao jedan od najvećih gubitaša u sistemu „Telekoma Srbije”, a uplatili su milione evra za razne sportske prenose.
– Imamo potpunu autonomiju kablovskih operatera da stavljaju i skidaju kanale iz svoje ponude. Ukoliko se, na primer, nekom političaru ne sviđa nešto na nekoj televiziji, on može jednim telefonskim pozivom da skine tu televiziju sa kabla. U drugim zemljama jasne kriterijume i standarde utvrđuje nezavisno regulatorno telo, kao što je kod nas RRA. Ako regulatorno telo nekome odobri emitovanje, kablovski operater nema pravo nikoga da skine sa mreže – objašnjava Pantić.
Postoji i drugi problem, izazvan nedavnom ekspanzijom TV Pink na kablu, koji je uveo 35 novih kanala, dodaje naš sagovornik.
– Kablovski operateri koji analogno isporučuju signal, tehnički ne mogu da imaju u ponudi više od 70 kanala. A to znači da veliki broj televizija ne može da uđe na listu kanala koji se emituju u mreži, dok sa druge strane ne postoje jasni kriterijumi za to. Ovaj problem ne postoji kod onih provajdera koji obezbeđuju digitalni signal ili IPTV usluge, pošto broj kanala može da bude neograničen – naglašava Pantić.
Ranije je postojala stroga teritorijalna podela, pogotovo u Beogradu, koji operater pokriva određeni deo grada. Onaj operater koji je prvi ušao u neku zgradu, ostaje i jedini. Retko gde postoje dva operatera, a tri ili četiri ne postoje nigde. Tako je bilo sve dok nisu došli IPTV servisi koji su poremetili ovaj monopol koji je postojao još od devedesetih godina.
– Imamo dva domaća operatora, državna, Telekom i Pošta. Sa druge strane su privatni operateri, gde je lider i gigant SBB, iza koga stoji velika multinacionalna korporacija. Od stranih operatera, tu je i IKOM, ali on gubi tržišne pozicije. Verovatno će doći do ukrupnjavanja tržišta i formiranja tri velika bloka: Telekoma, Pošte i SBB-a. Takva situacija otvara beskrajne mogućnosti zloupotrebe, jer će ova tri operatera imati mogućnost da stavljaju i skidaju TV kanale po volji, što stvara okvir za cenzuru i autocenzuru kakve nije bilo ni u komunizmu. Neko može, pritiskom na dugme, da ukloni televiziju, pod izgovorom da se ne uklapa u poslovne interese kablovskih operatera – upozorava Pantić.
Po aktuelnim podacima AGB Nilsena, dodaje on, 60 odsto domaćinstava gleda samo kablovsku televiziju, pa ako se neki kanal ukloni sa kabla, dve trećine stanovništva ne može da je gleda.
– Rešenje je da se zakonom propiše pravo na emitovanje u kablovskim mrežama i da kad neko dobije pravo emitovanja na kablu, niko od operatera ne može da ga skine – kaže Željko Pantić.
Dominacija SBB-a
Prema podacima Ratela, u 2012. godini u Srbiji (ne računajući KiM) registrovano je 94 kablovskih operatora, koji svoje usluge daju na jedan od opisanih načina (KDS, DTH ili IPTV). Tokom 2012. godine Ratel je obavio analizu tržišta, sa ciljem da se ispita stepen konkurentnosti. Za operatora sa značajnim tržišnim udelom je određen Serbia Broadband – Srpske kablovske mreže (SBB), kome je u skladu sa zakonom nametnuta kontrola cena uz obavezu vođenja troškovnog računovodstva na delatnosti. Broj registrovanih pretplatnika je 1,44 miliona.
Prema ovim podacima, najznačajniji operateri u Srbiji jesu: SBB, sa tržišnim učešćem od preko 50 odsto, Privredno društvo JPTT (6,72 odsto), Telekom Srbija (12,9 odsto), Kopernikus (6,1 odsto) i IKOM (5,05 odsto), dok su ostali operateri pojedinačno ispod tri odsto. Od najznačajnijih operatera, SBB i IKOM imaju dominantno strano učešće u kapitalu preduzeća.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.