Vesti
10. 03. 2014.
Povratak medija hladnom ratu
„Rat u Ukrajini počinje sutra u pet sati ujutro”, dočekao me je po povratku sa posla sin sa „najnovijom” vešću. Informaciju o „početku rata” video je na nekom sajtu na internetu.
Ispostavilo se da pomenuti sajt nije baš relevantan u oblasti političkih izveštavanja. Radilo se tek o zahtevu ruske mornarice smeštene na Krimu da pripadnici jednog ukrajinskog vojnog broda predaju oružje i povuku se u svoju bazu.
Nedovoljno za početak pravog rata koji bi lako mogao da se pretvori u sukob globalnih razmera.
Posle gomile izveštaja sa nedavnih užasnih dešavanja u ukrajinskoj prestonici Kijevu, gde se nije znalo ni ko pije ni ko plaća, svako ko se malo ozbiljnije udubio u problem mogao je da uoči da mediji, domaći i svetski, u svemu igraju neku svoju ulogu.
Previše često slika prikazana na televiziji nije bila u saglasnosti sa događajem o kojem je govorio spiker u televizijskom studiju.
Dezinformacije su sustizale informacije i nastao je neviđeni koloplet priča i prepričavanja, što je samo dodatno dolivalo ulje na vatru demonstranata na Trgu nezavisnih, po drugim kijevskim trgovima i po unutrašnjosti zemlje.
„Igru medija” zaigrali su i u zemljama zapadne Evrope i sa druge strane Atlantika i u Rusiji.
„Degradacija standardnih američkih medija u pisanju o Rusiji, zemlji i te kako važnoj sa nacionalnu bezbednost SAD, već više godina sve je uočljivija. Nedavni cunami sramotnih, neprofesionalnih i politički ostrašćenih tekstova u vodećim listovima i magazinima, posebno povodom olimpijskih igara u Sočiju, o drami Ukrajine, pa neizostavno i o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu – upućuje da zloupotreba sve više prožima nove normative u radu pomenutih medija”, napisao je 3. marta u časopisu „Nejšen” Stiven F. Koen.
Po Koenu ima i izuzetaka, pre svih to su ugledni „Njujork tajms” i „Vašington post”, mada se i u njihovim izveštajima i komentarima ponekad ponešto provuče.
Novinarski standardi kao da su otišli u drugi plan, ne iznose se ključni podaci kao i kontekst događaja, nema mišljenja političkih eksperata, ili protivstavova. Rezultat, po Koenu, jeste to da su „američki mediji danas manje objektivni, neizbalansirani, konformistički i ništa manje ideološki nego u vreme Sovjetskog Saveza i hladnog rata“.
„Period posle okončanja hladnog rata možemo smatrati periodom do novog jednakog sukoba“, kako bi to definisao Dmitrij Trenin iz „Forin polisija“.
„Da li Barak Obama nije otišao u Soči vođen svojom nedorečenom politikom prema Rusiji, ili su mediji pogrešno preneli da su pravi razlozi: davanje azila američkom obaveštajcu Edvardu Snoudenu, razlike u pogledu Srednjeg istoka, buka zbog prava homoseksualaca u Rusiji, a sada i u Ukrajini”, pita se Koen i zaključuje klasičnom dilemom ruskih intelektualaca:
„Kada si suočen sa dva loša rešenja, oba su – najgora.”
Ni ruski mediji, iz svog ugla, ne zaostaju mnogo za kritičkim osvrtima karakterističnim za vreme sukoba dveju civilizacija. Sve što se dešavalo u Kijevu opisivano je uglavnom kao državni udar „fašista“ i „terorista“.
Finansijeri demonstranata pronalaženi su po SAD. Kritikovano je što su evropski zvaničnici bez ikakve ograde pregovarali sa predstavnicima ukrajinske opozicije, među kojima su bili i osvedočeni ekstremisti, nacionalisti pa i fašisti.
Nije stoga čudno što su mnogi Amerikanci ruski televizijski kanal Raša tudej doživeli kao propagandu Moskve i njenih aktivnosti i tražili njegovo ukidanje. Ovih dana mediji su šokirali svet vešću da su snajperisti koji su gađali građane na kijevskom Majdanu bili angažovani od strane ukrajinske opozicije.
Bez obzira na to da li je to istina, vest je pogodila u centar i naterala privremenu ukrajinsku vlast da se povuče u defanzivu. Slično je i sa informacijama da je ruska mornarica potopila jedan brod ne bi li zaprečila moguće kretanje ukrajinske mornarice.
Medijski rat na relaciji Zapad–Istok se raspaljuje, a hlađenju sigurno neće doprineti odluka privremenih vlasti Krima da već 16. marta organizuju referendum o odvajanju od Ukrajine i priključenju Ruskoj Federaciji. Svemoć globalne internet mreže mogla bi da se u slučaju Ukrajine pokaže daleko pogubnijom od gromoglasnih kritika koje su preko novinskih stubaca i radio-emisija emitovane u vreme pravog hladnog rata.
„Dešavanja u Ukrajini praktično predstavljaju kraj partnerstva Zapada i Rusije. Ukrajinska kriza je kraj postsovjetske pasivnosti Rusije”, zaključuje Trenin.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.