Vesti
30. 01. 2014.
Dosije Ćuran završio kod Radeta Markovića
Uz oslobađanje obaveze čuvanja državne tajne operativci SDB koji su učestvovali u „operaciji Ćuran” još 2001. dali su istražnim organima iskaze o tajnom praćenju i egzekuciji novinara Slavka Ćuruvije. NIN je imao uvid u iskaze radnika SDBa, ali objavljuje samo deo njih, kako ne bi ugrozio istragu i bezbednost svedoka, iako je i iz delova, objavljenih u prošlom i sadašnjem broju NINa, jasno da se više od decenije zna ko su nalogodavci, organizatori i izvršioci ovog zločina.
Čak i laičkim ukrštanjem informacija iz svedočenja jasno je ko je od operativaca davao tačne a ko lažne iskaze, navodeći istragu na pogrešnu stranu, želeći da zatru tragove umešanosti u zločin.
Služba državne bezbednosti prisluškivala je telefonske razgovore Slavka Ćuruvije od oktobra 1988. Tada je, prema svedočenju operativaca beogradskog DBa, datih istražnim organima još 2001. godine, otvoren dosije „Ćuran”. Njega je vodio, po sopstvenom priznanju, operativac Predrag Gikić. On je posvedočio da je nakon 5. oktobra dosije iznošen, kopiran, vraćan…
„Dosije je vraćen, fotokopiran, po nalogu Milana Radonjića. Original je dat na uvid načelniku resora DB Radomiru Markoviću na sastanku koji je održan u njegovom kabinetu. Bili su još prisutni Milan Radonjić i Zoran Pavić. Kopija dosijea ostala je kod Markovića, koji je naveo da sa sadržajem želi da upozna Ljiljanu Nedeljković, šefa kabineta Koštunice”, izjavio je Gikić.
Nakon što su samo dve stranice dosije „Ćuran“ koje se odnose na dan Ćuruvijinog ubistva dospele u javnost, Gikić je pozvan pred četvoročlanu komisiju u Institut za bezbednost. „Tamo sam od članova komisije Radiše Roksića, Ljubomira Ristića, Aleksandra Gaka i Miloša Teodorovića upoznat da je komisiju formirao načelnik resora radi utvrđivanja načina na koji je primarni dokument vezan za rezultate primene mere tajnog praćenja Slavka Ćuruvije dospeo u javnost….”, naveo je Gikić.
Gikić je tvrdio istražnim organima da je dosije „Ćuran“ prestao da bude vođen tokom NATO bombardovanja i izmeštanja centra DBa iz Kneza Miloša u centralu JULa. Demantovala ga je radnica DBa Olivera Antonić koja je napomenula da je dosije ostao aktivan čak i nakon ubistva novinara. „Dana 11. 4. 1999. Milan Radonjić me je obavestio da su po nalogu tadašnjeg načelnika RDB Markovića postojeći dosije „Ćuran“ predali na čuvanje tadašnjem zameniku Nikoli Ćurčiću.
On je hteo da primi dosije ali bez potpisa… Dosije je skeniran na disketu i predat Milošu Teodoroviću”, navela je Antonićeva, između ostalog. Skrivanjem celovitog dosijea služba je pokušala da zataška odgovornost za ubistvo Ćuruvije. A neko ko je predao javnosti samo dve strane dosijea koje se odnose na mere praćenja na dan ubistva, očigledno, pokušao je da zaštiti sebe. Jer, dosije je uredno vođen od 1988, i on bi, između ostalog, bio dokaz zašto je Ćuruvija praćen najmanje šest dana pre ubistva.
Operativac Nebojša Vesić izjavio je: „Tajno praćenje Ćuruvije počelo je petšest dana pre njegovog ubistva”.
O pisanju izveštaja na dan ubistva Ćuruvije svedočio je Zoran Pavić, tadašnji načelnik Devetog odeljenja Beogradskog DB. „U vremenu od 19.00 do 19.30 zamenik načelnika centra Stevan Nikčević tražio je da napišem izveštaj o praćenju Ćuruvije. Ratka Ljubojevića, šefa treće smene, zadužio je da otkuca izveštaj preko sekretarice Dragane u jednom primerku. Izveštaj je dao Stevanu Nikčeviću”.
Prema navodima Cvijetina Milinkovića, dežurnog na čelnika odeljenja beogradskog DB, svi relevantni podaci, obaveštenja i nalozi, ne samo na dan ubistva, unošeni su u knjigu dežurstava. „Bio sam dežurni načelnik odeljenja u sedištu Centra u smeni od 8 do 20 časova. Pored načelnika Centra Milana Radonjića, u popodnevnim časovima u prostorijama je bio i njegov zamenik Stevan Nikčević”, svedočio je Milinković.
Načelnik III odeljenja Radovan Božović rekao je: „Mi dežurni načelnici imali smo obavezu da u svesci formata A4 upisujemo sve dobijene i izdate naloge tokom dežurstva, sa tačnim navođenjem u koje vreme i od koga smo primili informaciju ili izdali određeni nalog i kome… RDB je i u ranijem periodu sagledavao aktivnosti Ćuruvije primenom mera u Prvom i Četvrtom odeljenju, periodično tokom 1998. sve do 11. 4. 1999. kada je ubijen. Oko dva dana pre pogibelji Ćuruvije, Stevan Nikčević me je obavestio da je načelnik centra Milan Radonjić dao usmeni nalog da se nad njim primeni mera trajnog praćenja. Mere će preuzeti Zoran Pavić, načelnik Devetog odeljenja”. Pavić je prema njegovoj tvrdnji o rezultatima mera obaveštavao Radonjića i Nikčevića.
Radnica Sedmog odeljenja Olivera Antonić Simić, radila je u noćnoj smeni 11. 4. 1999. kada je dobila nalog od Aleksandra Radojičića da „radi objekat Ćuran” i posle njegovog ubistva. To znači da sluša i zapisuje razgovore sa Ćuruvijinih telefona, što se događa u njegovom stanu, ko dolazi, ko plače, ko šta govori… i obaveštava načelnika Trećeg odeljenja Radovana Božovića.
„Nakon intenziviranja interesovanja za slučaj Ćuruvija, Predrag Gikić je prokomentarisao da kao operativac koji je radio na žobjektu Ćuranž zna da je taj objekat prestao da radi onog trenutka kada smo napustili zgradu MUP u Ulici kneza Miloša. Iznenađena, rekla sam da to nije tačno s obzirom na to da sam lično slušala tu meru u noći nakon ubistva. Gikiću je ovaj podatak bio nov, pa me je zamolio da zajedno s njim odem do zamenika načelnika Veselina Lečića, budući da ga je on prethodno drugačije informisao, odnosno saopštio mu da žobjekat Ćuranž, nakon napuštanja zgrade u Kneza Miloša, nije u radu”, navela je ona.
Operativac koji je pratio Ćuruviju, Predrag Krivokuća, tvrdi: „U danu ubistva neposredni rukovodilac jedne ekipe bio je Ratko Ljubojević”.
Ljubojević tvrdi da se posle ubistva Ćuruvije u centrali DBa u Ulici cara Uroša sastao sa Zoranom Pavićem. „Naložio mi je da sačinim izveštaj o primeni tajnog praćenja Ćuruvije samo za 11. 4. 1999. u periodu od 8 časova do obustave primene mere. Objašnjavao je da se dogovorio sa tadašnjim zamenikom načelnika DB Beograd Nikčevićem da se izveštaj o praćenju Ćuruvije ne piše za prethodne dane, već samo za 11. 4. 1999.” Ovaj operativac tvrdi da mu je Pavić rekao kako je Nikčević tvrdio da treba izveštaj samo za 11. 4., jer je potreban da bi se pokrili.
Administrativni tehničar Dragana Blagojević izjavila je da je u večernjim časovima otkucala izveštaj o tajnom praćenju za Deveto odeljenje. “Izdiktirao mi ga je Ratko Ljubojević, šef smene u ovom odeljenju… Nije mi poznato kome ga je on predao”.
Da dosije ima više od dve stranice, koliko se pojavilo u javnosti, jasno je iz Gikićevih iskaza. Jer on tvrdi da je sve od otvaranja dosijea 1988. o svim prikupljenim informacijama o Ćuruviji obaveštavao pretpostavljene. I da u dokumentima nema odluke suda o prisluškivanju Ćuruvije, jer je prisluškivan kao takozvana ad hok mera. „O sadržaju prisluškivanja obaveštavao je usmeno ili pismeno Božovića i Stevana Bastu”, naveo je. Gikić je naveo da je sve službene beleške zavođene u dosije „Ćuran“ dostavio Aleksandru Neškoviću, koji je u to vreme bio zadužen za analitičko praćenje Trećeg odeljenja.
Ova spirala smrti iz koje se mogu pronaći izvršioci, organizatori i nalogodavci, više od decenije poznata je tužilaštvu. Pravdajući se nedostatkom dokaza, uprkos iskazima živih svedoka, tužilaštvo je tek nedavno dalo nalog za privođenje Milana Radonjića, bivšeg načelnika Beogradskog centra za bezbednost, pod sumnjom za organizaciju zločina i Ratka Romića, operativca Drugog odeljenja RDBa, kao izvršioca, dok se za Mikijem Kurakom, operativcem DBa, traga.
Pitanja koja čekaju odgovor
Ko će od učesnika ovog zločina sedeti na klupi svedoka a ko na optuženičkoj, pitanje je na koje bi ubrzo trebalo da da odgovor tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević. Prema saznanju NINa ima još onih koji imaju šta da svedoče o ubistvu Ćuruvije. Pitanje za njih je kako spavaju sa saznanjem da su učesnik ili svedok zločina, a ćute o tome. Tužilaštvo mora da predoči brojnim učesnicima i svedocima koje kazne predviđa krivični zakonik za pomaganje počiniocu u uklanjanju tragova krivičnog dela, učestvovanje u krivičnom delu sa umišljajem ili pomoć počiniocu posle izvršenog krivičnog dela za neprijavljivanje krivičnog dela. I, da podnese krivične prijave.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.