Vesti
30. 01. 2014.
Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Srbije o pritiscima i kontroli medija (septembar 2011) 8
Ljudi od poverenja
Pored „Politike”, novosadskog „Dnevnika” i delimično „Večernjih novosti”, država kao vlasnik kontroliše i veliki broj lokalnih medija, uprkos tome što Zakon o javnom informisanju kaže da država ne može biti osnivač javnog glasila u Srbiji, ni posredno, niti neposredno. Ove činjenice samo još dodatno doprinose haotičnom stanju medijske scene u Srbiji i omogućavaju direktnu političku kontrolu nad medijima.
Ono što je zajedničko i za tajne vlasnike medija i za one koji su poznati javnosti, jeste zloupotreba frekvencija radi ostvarivanja ličnih interesa.
Neretko vlasnici medija tretiraju frekvencije, koje su dobili u zakup, i to kao javno dobro, kao svoju privatnu imovinu.
Na primeru „Novosti” možda se najslikovitije vide razlozi i posledice prikrivanja vlasništva u medijima, i to uz pomoć državnih institucija, što se odražava na uređivačku politiku medija. Tako se u „Novostima”, između ostalog, već godinama ne mogu pronaći analitički tekstovi, koji kritikuju ili problematizuju poslovanje Miroslava Mišković ili Milana Beka, njihovih firmi i povezanih osoba. Čak i kada je osporavanje pojedinih nezakonitosti bilo nemoguće izbeći, kao u slučaju preuzimanja akcija Luke „Beograd”, urednici „Novosti” su u tome uspevali, objavljujući isključivo tekstove u kojima su poručivali da „ćemo od Luke svi imati koristi” i da je „sve bilo po zakonu”, o čemu je čitaoce uvek obaveštavala ista grupa ljudi, među kojima je bilo i zvaničnika, poput Predraga Bubala, ali i predstavnika Komisije za hartije od vrednosti i Agencije za privatizaciju.
Takođe, Mišković, ali i drugi vlasnici krupnog kapitala, u tom mediju se uvek prikazuju kao „patriotski privrednici”, „ljudi od poverenja”, „uspešni domaći biznismeni”, „inteligentni poslovni ljudi”, koji se promovišu kroz naslove – „Biznismeni kupuju platane”, „Kraljevo: Tri kuće od Delte”, „Delta drži reč”, „Delta osvaja i Sloveniju”, „Tri premijera u Delti”, „Dodik poželeo Delta siti”, „Biznis ne kroji politiku”, „Delta spaja Balkan”, „Privrednici su uz predsednika”, ili „Srbi iza Salforda”, „Salfordu ipak ljubljansko mleko”, „Beko: Odlaze nam najbolji” i dr.
Neprijatelji u „Novostima” prolaze sasvim drukčije, pa je zato „Radulović pljačkao sve redom”, „Španski zet prao novac”, a tu su i naslovi kao što je „Radulovićeva mreža za Merkator” i slični. Posebno upečatljivo bilo je izveštavanje u „Novostima” kada je Milka Forcan odlučila da napusti „Delta holding” i kada se sasvim jasno videlo ko je gazda („Milka Forcan oštetila Miškovića”).
Kako se protivnici vlasnika tretiraju u „Novostima” govori i tekst pod naslovom „Koga savetuje Baraćeva?”, koji je objavljen 9. februara 2011. godine, odmah nakon najave da Savet radi na izveštaju o nezakonitoj privatizaciji tog medija. Tekst predstavlja još jedan primer drastične zloupotrebe medija, jer je svrha bila obračun sa Savetom za borbu protiv korupcije i njenom predsednicom, koja je javno iznela podatke o nezakonitostima prilikom kupovine Luke „Beograd”, zbog čega je Savet podneo i krivičnu prijavu protiv Milana Beka.
I ne tako davno izveštavanje TV Pink i „Novosti”, takođe se pretvorilo u pravi medijski rat i pokazalo kako njihovi vlasnici Željko Mitrović i Milan Beko zloupotrebljavaju medije za ostvarivanje ličnih interesa. Pink je u februaru 2011. iznenada počeo da se bavi onim čime se ta televizija nikada nije bavila – istraživačkim novinarstvom. Tokom nekoliko dana, ta televizija počela je da „otkriva” ono o čemu su pojedini mediji odavno izveštavali – da je prodaja akcija „Novosti” obavljena nezakonito. Prema izveštavanju drugih medija, kojima je ovaj sukob privukao pažnju, razlog iznenadnog interesovanja Pinka za nezakonitosti u „Novostima” jeste prethodno izveštavanje tog dnevnika o poslovnoj propasti Pinka u Sloveniji, zbog čega je usledio „kontranapad” Pinka.
U ovom „kontranapadu” u prvoj polovini februara ove (2011) godine, uporedo sa Pinkom, učestvovala je i TV Avala, na kojoj su emitovani gotovo istovetni prilozi o nezakonitostima u privatizaciji „Novosti”. Ova činjenica, takođe, ukazuje vlasničku povezanost Pinka i Avale.
Kada govorimo o zloupotrebi vlasništva u medijima, treba podsetiti i na pravi privatni rat koji je Željko Mitrović zbog spora oko svoje lične imovine danima vodio protiv Hrvatske, koristeći za to nacionalnu frekvenciju, koja predstavlja javno dobro. Nadležna Radiodifuzna agencija (RRA), i pored poziva novinarskih udruženja, nije reagovala na ovaj primer drastične zloupotrebe frekvencija.
Državne institucije u Srbiji izdvajaju značajna budžetska sredstva za oglašavanje, čime se otvara mogućnost za ostvarivanje lične i partijske promocije u medijima. Izdvajanje državnih institucija za oglašavanje u medijima na godišnjem nivou, na uzorku za 50 najznačajnijih institucija od kojih je Savet za borbu protiv korupcije prikupio podatke, nije manje od 15 miliona evra. Kada se tome dodaju i sredstva koja se, inače, zvanično izdvajaju za rad medija, dolazimo do iznosa od najmanje 36 miliona, pa do čak 40 miliona evra za medije iz državnih izvora. Ako to uporedimo sa ukupnim tržištem oglašavanja, koje prema nekim procenama iznosi oko 160 miliona evra, to znači da medijima od državnih institucija dolazi gotovo četvrtina prihoda. Tako vlast dobija značajan prostor za ostvarivanje finansijskog uticaja na medije, čime se, ujedno, ostvaruje i uticaj na uređivačku politiku.
#Nastaviće se
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.