Vesti
25. 01. 2014.
Ime vlasnika kao najveća tajna
Evropski parlament je podsetio na izuzetan značaj jakih i nezavisnih medija za demokratsko društvo i pozvao na korake ka osiguravanju njihove nezavisnosti od političkog i drugih uticaja. Rezolucijom Evropskog parlamenta posebno je skrenuta pažnja na koncentraciju vlasništva i manjak transparentnosti u medijskom sektoru.
Uprkos postojanju ovih jasnih odrednica, od 30 najznačajnijih medija, među kojima ima 12 dnevnih novina, sedam nedeljnika, šest TV i pet radio stanica sa nacionalnim pokrivanjem, Savet je uočio da je u periodu od 2008. do 2010. godine bilo čak 18 medija čiji pravi vlasnici zvanično nisu poznati.
Porazno je da registar javnih glasila Agencije za privredne registre Srbije nije nudio čak ni minimum informacija o pravim vlasnicima medija, već samo informaciju o tome koje preduzeće formalno izdaje neke novine, ili emituje program.
Ni Republička radiodifuzna agencija godinama nije učinila dostupnim javnosti podatke o vlasnicima elektronskih medija, a tek nedavno, 21. jula ove (2011) godine, na svom internet sajtu je objavila „grafički prikaz vlasničke strukture RTV stanica sa nacionalnim pokrivanjem”.
Međutim, pored informacija koje su već dostupne javnosti na sajtu Agencije za privredne registre, prikaz RRA daje još samo podatke o vlasnicima stranih pravnih lica koja učestvuju u vlasništvu domaćih medija, što suštinski ne doprinosi većoj transparentnosti medijskog vlasništva, jer se umesto imena pravih vlasnika, kod ove vrste preduzeća, najčešće pojavljuju imena advokata koji ih zastupaju.
Tako se, na primer, sa sajta RRA može saznati da je suvlasnik TV Avala austrijsko preduzeće „Greenberg invest GmbH”, u vlasništvu izvesnog Verner Johanes Krausa, advokata iz Beča.
„Greenberg invest” je vlasnik 48,41 odsto udela u TV Avala, odnosno onih udela za koje se u javnosti smatra da pripadaju vlasniku TV Pink Željku Mitroviću, tako da ni RRA zapravo ne daje odgovor na pitanje ko stvarno kontroliše TV Avalu.
Među jedanaest nacionalnih emitera, devet je sa netransparentnim vlasništvom. Činjenica da se iza netransparentnog vlasništva tolikog broja emitera zapravo kriju interesi njihovih tajnih vlasnika, najbolje govori o aktuelnoj medijskoj sceni Srbije. Zbog toga je ozbiljno pitanje na kakvo su objavljivanje istinitih i objektivnih informacija spremni mediji koji kriju pravog vlasnika kao svoju najveću tajnu?
Prisustvo ofšor kompanija karakteristično je u vlasničkim strukturama medija, što prevashodno ima za cilj prikrivanje njihovih pravih vlasnika. Tako TV Prva, RTV B92, Radio Indeks i Radio Roadstar sa nacionalnim pokrivanjem, ali i pisani mediji, poput „Večernjih novosti” i „Presa”, za direktne vlasnike imaju preduzeća registrovana na Kipru, dok TV Avala i nedeljnik „Standard” imaju nepoznate vlasnike u Austriji. Najveći problem kod medija koji u svojoj vlasničkoj strukturi imaju ofšor preduzeća jeste nemogućnost utvrđivanja vlasnika, što je protivno Zakonu o radiodifuziji koji važi za elektronske medije i Zakonu o javnom informisanju.
To su kompanije koje najčešće služe kao školjke i nemaju klasičnu infrastrukturu u zemlji iz koje dolaze. Vlasnik je ponekad fizičko lice u Srbiji, a ponekad se vlasnik firme sa Kipra krije u mreži drugih preduzeća osnovanih širom sveta. Osim toga, ako registrujete ofšor kompaniju u nekom od poreskih rajeva, gotovo je nemoguće da iko sazna identitet krajnjeg vlasnika, jer umesto njegovog imena možete eventualno saznati naziv advokatske kancelarije koja tu kompaniju zastupa. Zato je takve tragove vrlo teško pratiti i utvrđivati koji se interesi prelamaju preko takvih medija. Osim iza ofšor kompanija, pravi vlasnici često se kriju i iza domaćih preduzeća, iza kojih uglavnom stoje biznismeni ili političari.
„Večernje novosti” su najbolji primer netransparentnog vlasništva u domaćim medijima, ali i nezakonitog načina njihovog preuzimanja od strane moćnih biznismena, što su uočili i posebno kritikovali i evropski parlamentarci. Većinski paket akcija Večernjih novosti u vlasništvu je dve austrijske kompanije – „Trimax investments” (24,99 odsto) i „Ardos holding” (24,90 odsto), i jedne kiparske kompanije – „Karamat” (12,55 odsto), čiji su pravi vlasnici, zvanično, dugo bili nepoznati.
Pojedini detalji o ovoj prodaji dospeli su u javnost prošle godine (2010), kada je nemačka medijska grupacija VAC objavila deo kontroverzi oko vlasništva. Do tada su o pravom vlasniku „Novosti” godinama postojale samo nezvanične informacije, prema kojima su se iza kapitala ovih ofšor kompanija krili domaći vlasnici krupnog kapitala.
Svoje vlasništvo nad „Novostima” potvrdio je i sam Milan Beko, gostujući u emisiji „Između redova” TV B 92 u novembru 2010, rekavši da nikada nije ni bilo sporno da je on vlasnik „Ardosa”, „Trimaksa” i „Karamata”, odnosno da je vlasnik 62,4 odsto akcija „Večernjih novosti”. Time je Beko potvrdio i da je pomenute akcije kupio nezakonito i da ih od 2006. godine, zahvaljujući institucijama koje su mu to omogućile, nezakonito drži u posedu, jer je reč o preduzećima koja su povezana pravna lica. Naime, prema Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava, povezana pravna lica na Berzi mogu kupiti do 25 odsto akcija, dok je za sticanje većeg kapitala bilo neophodno da se objavi ponuda za preuzimanje, obavesti Centralni registar hartija od vrednosti, Komisija za hartije od vrednosti i samo akcionarsko društvo „Novosti”, što nikada nije učinjeno.
Čak i nakon javnog priznanja Milana Beka da su pomenuta preduzeća njegova, Komisiji za hartije od vrednosti trebalo je sedam meseci da tu činjenicu i zvanično utvrdi.
Nastaviće se
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.