Vesti
25. 01. 2014.
Opsednutost misijom “Politike”
„Politika” je od mene starija samo 18 godina, što znači da sa njom delim skoro ceo vek života. Ona je deo moje rane mladosti, i evo moje duboke starosti. Od kada sam se kao dečačić prvi put svesno sa njom sreo, ona je ostala moj životni pratilac, hronična ljubav, ubedljiva potvrda njene floskule: „Nijedan dan bez ’Politike’”.
Bukvalno tako. Ona je bila moja zabavište, igralište, moje učilište, vaspitač, izvor najraznovrsnijih dečjih radosti i radoznalosti. U zrelim godinama vrelo mnogih saznanja, moja enciklopedija, uvodnik u svet umetnosti, književnosti, sporta.
Druga „Politikina” floskula: „Dan počinje sa ’Politikom’” za mene nije značila marketinšku poruku nego decenijsko, prirodno stanje. Nijedan dan i ni jedan posao ne počinjem, pre nego što uz čaj, prelistam ili pročitam novine. Kažem novine jer u Srbiji i na raznim drugim stranama „novine” su sinonim za „Politiku”.
Tako opsednut misijom „Politike”, sredinom prošlog veka utopio sam se u njenu pisanu reč. I evo danas, više od pola veka, u kontinuitetu, postajem njen saradnik pišući veliki broj tekstova i vodeći kolumnu „Arhitektura u svetu i kod nas”.
Sada kada treba da ostavim zapis o 110 godina nacionalnog misionara, prvih novina Jugoslavije, danas Srbije, ne mogu a da ne zabeležim dva dešavanja koja su na mene ostavila najjači trag i utisak. Prvi je, ogroman i izvanredan obrazovni i vaspitni uticaj koji je „Politika” imala na mlade generacije. Prva je objavljivala pojavu i uspon Volta Diznija i junake njegove „Sili simfonije”.
Gutali smo Mikija i Paju Patka, sekli i lepili u improvizovane sveske prve stripove famoznog Aleksa Rejmonda, oduševljavali se Flašom Gordonom, uživali u Dečjem dodatku, diskretnom uvodu u dečju književnost, sricanje u poljane kulture. I sve ovo od Diznija do čika Jove Zmaja bilo je obliveno duhovnom toplotom, za razliku od danas zapuštene brige o mladima koji su prepušteni nemirima, nasilju, apokalipsama, erzac pisanoj reči, dehumanizaciji čoveka.
Poturili su im pauka, supermena i pogubne elektronske igrice, koje kao opijati planetarno ubijaju svaku duhovnost mladih duša, potiru čežnju za lepotom i ljubavlju, koje su ranije crpli iz „Politikinih” pouka i poruka.
Drugi doživljaj jeste onaj dan kada se završio Drugi svetski rat, kada se posle surove okupacije pojavio prvi broj obnovljene „Politike”. To je za mene i moje okruženje bio najsrećniji dan – poraz fašizma. Bili smo presrećni što će „Politika” ponovo biti sa nama.
Ovoga puta ne pišem o politici u „Politici”, to je njeno važno zanimanje, po mom uverenju bolje od svih drugih novina, krajnje odgovorno, istinito, analitično, humanističko sa asovima srpskog novinarstva, pa zato nije slučajno da je „Politika” jedan od najpoznatijih, najcenjenijih i najstarijih evropskih dnevnih listova.
Na kraju, ako mi urednik dozvoli, da citiram jedan stih iz davnog Dečjeg dodatka: „Šta je dobro a šta zlo. Kada ideš preko puta, pa naiđe kola red, ti pričekaj po minuta, nećeš do tad biti sed”.
„Nijedan dan bez ’Politike’”, to je moj usud. Ništa nije tako neponovljivo u svakom mom danu kao fluid „Politike”, izjutra pre prve šolje čaja ili kad go se nađem pred crvenim semaforom.
(Kada još nisu postojali ulični semafori.)
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.