Vesti
03. 01. 2014.
Omogućiti izlazak države iz medija
Pomoćnik ministra kulture i informisanja Saša Mirković izjavio je danas da bi Zakon o javnom informisanju trebalo da omogući izlazak države iz vlasničkog odnosa u svim medijima.
Mirković je u Jutarnjem programu TV Pink, govoreći o setu zakona o javnom informisanju i medijima, o elektronskim medijima i zakonu o javnim medijskim servisima, podsetio da zakon o javnom informisanju nije donet u proteklih 11 godina.
"Trebalo je da se potvrdi ono što već postoji u nekim zakonskim rešenjima, a na žalost, se ne primenjuje, a to je pre svega neophodnost izlaska države iz vlasničkog odnosa u svim medijima, s tim što se, naravno, ne može očekivati da se to desi preko noći", rekao je Mirković.
On je izrazio nadu "da će se u dogledno vreme pronaći model finansiranja javnih servisa koji bi bio održiv i koji bi mogao da funkcioniše u dužem vremenskom periodu, tako da ovo smatramo samo kao prelazno rešenje".
Govoreći o projektnom finansiranju, Mirković je objasnio da bi postojeća sredstva koja se izdvajaju za manji broj medija, bila preusmerena za mnogo veći broj medija.
On je podsetio da je još pre dve i po godine, koju je usvojila vlada doneta medijska strategija o donošenju medijskih zakona koji su preduslov za bolje funkcionisanje medija i preduslov za stvaranje zakonodavnog okvira, koji bi svima omogućio na medijskom tržištu fer i jednake uslove.
Mirković je naveo primer "Radija Srbobrana", koji je u multietničkoj sredini primer kako je moguće obaviti privatizaciju, gde taj medij funkcioniše na tržištu.
On je naveo da u Srbiji ima oko 1.000 registrovanih medija i da se spominje brojka od oko 1.300 medija, dok, kada je reč o elektronskim medijima ima oko 450 radio i televizijskih stanica.
"Od tog broja manje je od 10 odsto medija koji nisu privatni", rekao je Mirković i dodao da je bitno je izjednačiti tih 90 odsto sa 10 odsto i stvoriti im jednake uslove.
"Mnogi koji su uspeli da prežive u vrlo teškom periodu možda u narednom periodu će morati da nađu način da to učine", rekao je Mirković.
Na pitanje novinara da li su potrebne nove televizijske stanice, Mirković je odgovorio da će Savet RRA o tome odlučiti.
Mirković je rekao da je 2015. godina rok, kada bi svi u Srbiji bili u mogućnosti da primaju digitalni signal, što je kvalitet više koji će doneti mogućnost praćenja većeg broja programa.
Komentari (1)
ostavi komentar05.01.
2014.
06.01.2014. - УМЕСТО ГОДИШЊИЦЕ
РАДИО ЈЕ – РАДИО „КЊАЖЕВАЦ“
OdgovoriУ Завичајном лексикону „Књажевац у 1000 појмова“, аутора Бранислава Стојадиновића и издавача Јавног информативног предузећа „Књажевац“, на страни 196 пише:
Радио Књажевац:
„ почео да емитује програм 6.јануара 1992.; основан при Јавно-информативном предузећу Књажевац; у почетку радио у времену од 16-19 часова (на УКТ од 94,5 мегахерца), а доцније је програм продужаван (има дозволу емитовања од 24 часа непрекидно) уз реемитовање неких важних емисија са првог програма Радио Београда; у почетку програм је могао да се прати на 60-70 одсто територије општине, а од краја 1996. (са изградњом репетитора у Кални) и на 90 одсто; програм се емитује на таласима 94,5 и 95,5 (само реон Калне) мегахерца; има предајник снаге од 300W.”
Као прва локална радио станица у вароши, Радио Књажевац је, на понос свих грађана и на иницијативу тадашње локалне самоуправе, био потез вредан пажње, добра намера и дугорочна иницијатива. Корак по корак, Књажевац је 1996. године, у оквиру ЈИП-а, добио и слику – са радом је кренула и ТВ Књажевац.
Радио је био прави „бум“ у општини, по први пут мештани су имали прилику да из „прве руке“ и од „својих људи“ сазнају шта се догађа, пратећи првенствено ударне вести на 94,5 мегахерца. Музички део, са пажљиво бираним садржајем, а касније и увођење забавних емисија, програм је учинио комплетним. Емитовање одлично оцењеног заједничког програма из Књажевачког студија, у оквиру емисије „Добро ти вече, Србијо“ (Заједнице радио станица Србије), освајање награда на ФЛОПС-у (фестивалу економских пропагандиста Србије) и пуно малих и великих награда, давало је још већи подстрек“малим људима из кутије“ да остварују још боље резлтате у свакодневном раду. Са старијим, искуснијим колегама из тадашњих „Књажевачких новина“, генерације почетника и омладине, учило је и радило у том магичном свету. Многи од њих су, због своје „прве љубави“, касније уписивали и завршавали новинарство. Али, авај...
Фамозни Закон о приватизацији условио је и „морање“ продаје ЈИП-а (РТВ Књажевац). Тадашња општинска гарнитура је, стиче се утисак, имала „јаку“ жељу да се отараси још једног „баласта“ са „своје грбаче“...а није морало тако. Многе РТВ станице су нашле модус да одгоде приватизацију или да барем пронађу стратешког партнера, чија је делатност радио-телевизијска, а прошлост „чиста“, па да медиј опстане.
Тако је децембра 2007. године Књажевачка РТВ приватизована. Почетком 2009. изгубила је дозволу за емитовање ТВ програма. Ускоро је раскинут и Уговор о приватизацији, а затим је изгубљена и дозвола за емитовање радио програма.
Данас се неколицина локалних „Дон Кихота“ бори да грађане како-тако информише. Имена попут Горана Весића, „гробара“ РТВ Књажевац и неких људи, без „слуха“, из тадашње општинске власти, треба дописати – у новом допуњеном издању Завичајног лексикона „Књажевац у 1000 појмова – КРУПНИМ ЦРНИМ СЛОВИМА!