Vesti
18. 11. 2013.
Srbija neće moći da blokira Kosovo
Pregovarački okvir za Srbiju još se „krčka“ u Evropskom savetu pre nego što bude defintivno usvojen za mesec dana, posle čega će odmah započeti dijalog za stupanje u punopravno članstvo. Ekskluzivno za „Novosti“ evropski komesar za proširenje Štefan File otkriva šta će nam u predstojećem periodu biti najteži zadaci, u procesu koji će, kako ističe, morati da ide „ruku pod ruku“ s normalizacijom odnosa sa Prištinom.
Šta će biti najzahtevnije obaveze Beograda i imamo li dministrativnih kapaciteta da brzo napredujemo?
- Među ključnim pitanjima je vladavina prava, naročito reforma pravosuđa i borba protiv korupcije, za šta smo sa Srbijom već pokrenuli veoma aktivan proces analitičkim pregledom pregovaračkih poglavlja 23 i 24. Srbija će, takođe, morati u potpunosti da se angažuje u sveukupnoj reformi javne administracije, uključujući i unapređenje kapaciteta državne uprave, i poboljšanje upravljanja javnim finansijama. Veliki izazov je u tome što su to horizontalne reforme koje će uticati na hiljade državnih službenika, i na centralnom, i na lokalnom nivou, bilo da se radi o tome kako se priprema državni budžet, sprovode javne nabavke, kontroliše vladina potrošnja ili kako se pružaju različite usluge građanima. Poboljšanje kapaciteta lokalne samouprave je veoma važno, jer će se najveći deo budućih politika EU, na primer u oblasti životne sredine, sprovoditi na lokalnom nivou.
Da li ste zadovoljni dosadašnjim učinkom srpske vlade u tim ključnim oblastima?
- Bez snažnog Vladinog političkog sprovođenja, ove reforme nisu moguće. Evropska komisija zato pozdravlja to što se Srbija angažovala u pripremi horizontalne strategije reforme državne uprave i akcionog plana, koji bi trebalo da budu usvojeni do kraja godine. U skladu s novom strategijom proširenja EU, koja se usredsređuje na ekonomsko upravljanje, takođe se očekuje da Srbija pripremi detaljni akcioni plan o reformi upravljanja javnim finansijama. Evropska komisija će već od 2014. godine započeti stalni dijalog sa Srbijom u kontekstu Sporzuma o stabilizaciji i pridruživanju da bi redovno pratila primenu ovih akcionih planova.
Da li je Kosovo, ipak, najvažnije pitanje u okviru pristupnog procesa?
- Normalizacija odnosa s Kosovom će zaista morati da ide ruku pod ruku s procesom pristupnih pregovora, u skladu sa junskim zaključcima Evropskog saveta. Sveobuhvatna i održiva rešenja su potrebna da bi se razrešila brojna otvorena pitanja koja sprečavaju normalizaciju odnosa između Srbije i Kosova.
Treba postepeno pronaći dovoljan stepen normalizacije odnosa s Kosovom, tako da svaka strana može da nastavi svoj put ka EU, bez blokiranja druge.
Znači li to da ćemo na kraju evropskog puta možda ipak biti dovedeni pred dilemu da biramo između Kosova i Evrope?
- Govori se o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine. Ne radi se o tome da tražimo od Srbije da prizna Kosovo.
Kako ste, uopšte, tehnički mogli da započnete pregovore za SSP s Prištinom, ako EU ima statusno neutralan pristup, imajući u vidu da članice EU postaju države, a ne regioni?
- Mogućnost EU da zaključuje međunarodne sporazume nije limitirana na međunarodno priznate države. Međunarodni sporazumi mogu da budu zaključeni s bilo kojim entitetom ukoliko druga ugovorna strana, u ovom slučaju EU, prihvata da može da sklopi sporazum koji će se rukovoditi međunarodnim javnim pravom. S izričitim pozivanjem na odgovarajuće stavove zemalja članica o statusu, moguće je, dakle, sklopiti Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju na statusno neutralan način.
Merimo i slobodu medija
Ova prelomna evropska godina za Srbiju poklopila se i sa šezdesetim rođendanom „Novosti“. U kojoj meri su mediji u Srbiji slobodni i hoće li Brisel insistirati da se država povuče iz ove oblasti?
Tačno je da je ovo suštinski period u integracionim naporima Srbije koja je ostvarila značajne prekretnice. Vi, takođe, s ostalim medijima u zemlji, doprinosite evropskoj agendi. Stavljamo veliki naglasak na slobodu govora i medija, jer je to među osnovnim vrednostima EU. Zato ističemo da je u zemlji potrebno dalje usmeriti pažnju i na sprovođenje medijske strategije, transparentnost vlasništva i finansiranje medijskog sektora.
Komentari (1)
ostavi komentar19.11.
2013.
Ko će koga...
Srbija neće moći da blokira Kosovo ali će zato i Kosovo i svi naši susedi (i oni što su u EU kao i oni što nisu) moći bez pardona da blokiraju Srbiju. Priča se o blokadi u kontekstu pristupanja EU i zamenjuju teze, kao da Srbija nekoga blokira. Zapravo se samo borimo da u pristojnim uslovima opstane ono malo našeg življa što je ostalo na Kosovu. Svaki izbegli Musliman, Hrvat a posebno Albanac je bio problem za SAD I EU, a ni stotine hiljada raseljenih Srba ne predstavljaju predmet interesovanja istih. Zvaničnici EU se ponašaju kao da smo u Srbiji svi debilni, istina stepen obrazovanja, pa i svesti ovde nije na zavidnom nivou, ali ipak gospodo visoki i niski komesari dajte malo bar respekta.
Odgovori