Vesti
08. 11. 2013.
Profit je vrhovni kriterijum
Sve je na prodaju, od diploma i poslova, preko partija, pa tako i TV programa, sve za pare!
To je obrazac koji nam servira politička elita, domaći kapitalisti i njihove sponzoruše, poput one kojoj je „oro najveća ptica, a prvi svetski rat bio 1389". Možemo da se smejemo, ali ona puni tabloide i postaje uzor onima koji ne znaju ništa, a takvih je sve više, kaže Gordana Suša, komentarišući porazne podatke da, na primer, TV Pink i TV Prva imlju 0 odsto kulture u svom programu.
Podaci koje je nedavno, u okviru Foruma sajma knjiga, obelodanila Gordana Suša, novinar i član Saveta Republičke radiodifuzne agencije, a po kojima TV Pink i TV Prva, na primer, imaju 0 odsto programa iz kulture, samo dodatno potvrđuju ono što se ovde često konstatuje, a što kao po pravilu ostaje bez odjeka: da se većina domaćih televizija sa nacionalnom frekvencijom izgubila u jurnjavi za profitom i da se takmiče ko će ponuditi što više prizemne zabave koju, navodno, gledaoci traže. Ova mrtva tačka sa koje nema micanja (osim na još prizemnije) traje suviše dugo, sramni programi zauzimaju sve više mesta, neprestano izbacujući na površinu ono čega se svaki normalan čovek stidi. Gordana Suša kaže da je reč o podacima za devet meseci ove godine koji su sastavni deo četvorogodišnjeg trenda u koji se, dodaje radi preciznosti, uklapa i TV Hepi sa 0,01 odsto programa iz kulture.
Šta ti podaci govore o našim televizijama, o našem društvu, o stanju duha danas i ovde?
To je ogledalo društva. To je instant divljačkog i pljačkaškog kapitalizma koji više i ne postoji u razvijenim zapadnim demokratijama, jer tamo postoji odgovornost državnog kapitalizma prema društvu. A ovde, od jaslica do visokih škola, i političkih trangefrange, vrhovni kriterijum je profit i lova. Sve je na prodaju, od diploma i poslova, preko partija, pa tako i TV programa, sve za pare! Onaj ko ih nema postaje nevidljiv i socijalno neprohodan. To je obrazac koji nam servira politička elita, domaći kapitalisti i njihove sponzoruše, poput one kojoj je „oro najveća ptica, a prvi svetski rat bio 1389". Možemo da se smejemo, ali ona puni tabloide i postaje uzor onima koji ne znaju ništa, a takvih je sve više! Sa neznalicama se lakše manipuliše i to je taj uspostavljeni krug u kome se izabrani političari i razne farme međusobno hrane.
I do kakvih posledica to dovodi i tek može dovesti?
Komercijalne televizije emituju ono što se publici sviđa, a publici se sviđa ono što joj se nudi i baždari se za varijantu da jednom postane normalno uživo gledanje prenosa samoubistva. Ne postoji više televizijsko bezbedno vreme ni za najmlađe, jer se u po bela dana emituju skandalozni, šokantni, nasilnički, pornografski, mizogini, sadržaji, a Zakon o radiodifuziji ne predviđa nikakve minimalne kvote za emitovanje kulturnoumetničkih sadržaja, pa tako nema ni eksplicitne odgovornosti emitera što ih izostavlja. RRA podstiče emitere da, ipak, ne izostavljaju takve programe i smanjuje im i do 20 odsto nadoknadu koju plaćaju ovom regulatornom telu ukoliko emituju društveno korisne, edukativne i neprofitne sadržaje.
Drugi program RTSa ima 5,47 odsto kulture u programu, što je takođe malo kad se zna da je taj program posvećen kulturi. Reklo bi se da je ta brojka nesrazmer na onome koliko se kulturnog programa proizvodi na Drugom programu, odnosno da je sporno njegovo emitovanje zbog skupštinskih i sportskih prenosa?
Republička radiodifuzna agencija ne može da zna ko liko je kulturnoumetničkog programa proizvedeno, ali ima codroban uvid u to koli ko je programa emitovano i te podatke redovno objavljuje u periodičnim i godišnjim iz veštajima.
Činjenica jeste da je direktan prenos sednica re publičkog parlamenta obaveza RTSa i samo u prvih devet me seci ove godine emitovano ih je 19 dana, 11 sati,
49 minuta i 12 sekundi ili 7,16 odsto emi tovanog programa, što je znat no više od postotka kulture na drugom kanalu. Ne ulazi se, da kle, u analizu njihovog sadrža ja, to je posebno pitanje, jer uz sjajne autore imate i one koji nisu ni za pijačni barometar. Zabrinjavajuće je, ipak, što je kultura proterana sa Prvog ka nala i svodi se na 0,15 odsto ili devet sati, 38 minuta i 11 sekundi, od čega više od tri i po sata otpada na noć dodele Oskara. U susednoj Hrvatskoj, pored brojnih emisija, HRT emituje i dnevnu polusatnu emisiju iz kulture. Da RTS sa mo jednu od pet nedeljnih emi sija „OKO" posveti kulturi, odnos i procenti bi bili sa svim drukčiji. A zašto to ne radi, pitanje je za uredništvo i Programski savet RTSa.
Takođe ste saopštili podatak da B 92 ima samo 0,10 odsto programa iz kulture.
Koliko ima Studio B koji je, doduše, gradska televizija, ali čini se da ima više kulture nego neke sa nacionalnom frekvencijom? Kad je najavnom servisu tako, gde gledanost ne bi trebalo da bude jedino merilo, onda i B 92 sa svojih 0,10 odsto programa iz kulture dobro dođe. Šalim se, naravno! Kad je reč o Studiju B, Republička radiodifuzna agencija nema kontinuirani, već samo povremeni, nadzor nad lokalnim i regionalnim emiterima. Zato mogu da pomenem prošlogodišnji uzorak od 88 dana obavl>enog nadzora na Studiju B koji je pokazao impozantan procenat 8 odsto kulturnoumetničkog sadržaja. Studio B je do sada negovao i te programe i publiku koja ih ne propušta, počev od kultnih emisija „Nivo 23", „Lagumi", pa do magazinskih emisija „Dobar dan" i, Još uvek budni sa Ivon" u kojim su zastupljene i teme i autori iz kulture. Nažalost, bojim se da će se osuti taj procenat, jer nova programska šema sa dnevnom magazinskom emisijom „Dobro veče", sve više ustupa prostor tabloidnim i opskurnim ličnostima i temama.
Da li je istraživanje ob uhvatilo i radijski pro gram, jer je poznato da Drugi program Radio Beograda ima i kvalitetan i obiman program iz kulture?
Ovi devetomesečni podaci se ne odnose na radijski program, ali u godišnjem izveštaju će i on biti analiziran. Sa Ra dio Beogradom na primer, si tuacija je potpuno drukčija: i bez istraživanja je uočljivo da su Drugi i Treći program po svojoj koncepciji opredeljeni za kulturu, umetnost, nauku, i dakako, za probirljivu sluša lačku publiku. Radio drame imaju bogatu tradiciju emi tovanja na Drugom programu i predstavljaju značajan umet nički resurs. Značl, može se kada se hoće!
Ako istraživanje pokazuje da izvesne televizije koje imaju nacionalnu frekven ciju ne zadovoljavaju zakon ski minimum kad je reč o programu iz kulture, zašto se nešto ne preduzme pro tiv takve uređivačke kon cepcije? Šta konkretno tu može da uradi RRA?
Iako do sada nisu postojale propisane minimalne kvote, postoje elaborati televizija na osnovu kojih su dobili do zvolu, pa pojam raznovrsnost podrazumeva, kao što su svi nacionalni emiteri naveli, i emitovanje kulturnoumetnič kog sadržaja. I to je jedino do sada što je RRA mogla da kori sti u razgovoru sa emiterima, a što je, podaci su neumitni, dalo mršave rezultate. Mno go se očekuje od novog zakona o elektronskim medijima koji bi trebalo da precizira i da veća ovlašćenja regulatoru.
Šta bi to konkretno moglo da znači?
U predlogu Zakona pišeda će se na drukčiji način utvrđivati učešće audiovizuelnih sadržaja, pa tako i kulturnoumetničkog programa. Ako ovo rešenje ostane, RRA bi imala obavezu da posebnim aktima definiše kvote sadržaja koje će morati da se nađu u programima emitera sa nacionalnom dozvolom. Zanimljivo je da se emiter u novom zakonu tretira kao onaj koji pruža medijske usluge, što nije samo formalna, već i suštinska promena. Ali, budući da niko nema pojma šta će od predloženog ostati posle javnih rasprava i onog što je stručna javnost predlagala, a volšebno su menjane i radne grupe, ne bi me iznenadilo da sve ostane isto ili bude još gore. Jer, grčki scenario u ekonomiji podrazumeva i grčki scenario sa ukidanjem javnog servisa! Čini mi se da se o tome veoma malo razmišlja!
Šta biste Vi preduzeli kad biste imali ta ovlašćenja?
Naravno, sve ono što zakon nalaže! To vam je ono šta bi bilo kad bi bilo, a zna se, što bi rekao Krleža, da nikada nije bilo da nekako nije bilo!
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.