Vesti
26. 09. 2013.
Za prekobrojne nema ni dinara
Vlada Srbije najavila je još pre više meseci da će ukinuti pretplatu za javni servis u Srbiji i da će se Radiotelevizija Srbije i Radiotelevizija Vojvodine finansirati direktno iz državnog budžeta, ograničeno na dve godine, dok se ne smisli adekvatnije rešenje.
Od tada je naplata pretplate, koja je inače bila niska, počela još više da se smanjuje, a država nikako da ozvaniči kako će rešiti problem finansiranja medijskih javnih servisa. Čekajući odluku Vlade, RTS i RTV su u sve nezavidnoj finansijskoj situaciji, dovodi se u pitanje njihov opstanak, a više od 5.000 zaposlenih mesecima strepi šta će biti sa njihovim platama i radnim mestima.
U RTSu potvrđuju za Radnik da je materijalni položaj zaposlenih vrlo težak, jer je padom naplate pretplate ponestalo novca i za proizvodnju programa i za lične dohotke. Za finansijski kolaps, kako napominju, odgovorna je država koja je donela Zakon o radiodifuziji sa lošim modelom naplate pretplate. U javnom servisu ističu podatke da je u 2011. naplata pretplate bila između 50 i 60 odsto, dok je od 2012. svoju obavezu prema RTSu izvršavalo svako treće domaćinstvo.
U prvih šest meseci ove godine prosečna naplata je 28 odsto, da bi u avgustu 2013. svoju obavezu izvršilo samo 16 odsto domaćinstava, čime je finansiranje RTSa potpuno obesmišljeno, navodi za Radnik Dejan Gligorijević, član Programskog kolegijuma RTS.
On podseća da RTS ima 3.300 stalno zaposlenih i oko 500 honorarnih saradnika, a da je pre deset godina bilo više od 8.000 radnika, ali je kroz tri socijalna programa i izdvajanjem RTV taj broj smanjen. Prema rečima Gligorijevića, procena menadžmenta je da, u odnosu na druge evropske javne servise, u RTSu treba da bude oko 2.800 zaposlenih.
Novi socijalni program za 1.000 zaposlenih je u planu, ali za to ne postoje pare, jer je za projekat potrebno oko šest miliona evra, koje po pola treba da obezbede RTS i Vlada Srbije. Pare nemamo ni mi, a verujemo ni Vlada, ističe Gligorijević. On dodaje i da je država obavezna da zakonom reguliše kako će se finansirati medijski javni servisi. To je, kako napominje, učinila i 2012.
Zakonom o radiodifuziji, „lošim rešenjem koje je Elektrodistribuciji omogućilo da eliminiše naplatu TV pretplate svim građanima koji imaju makar jedan dinar duga za struju“.
Što se tiče pokrajinskog javnog servisa, predsednik samostalnog sindikata RTV Dragutin Remecki kaže za Radnik da RTV trenutno na platnom spisku ima nešto više od 1.300 radnika, a da je s obzirom na kašnjenje ličnih dohodaka „jasno da je prisutno nezadovoljstvo zaposlenih“.
Ono što je pozitivno poslednjih mesec dana, a na osnovu izjave prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića da se mora rešiti finansiranje RTV, kao i nadoknada zarada koje kasne, dovelo je do toga da nam je ovih dana isplaćena akontacija zarada za jul mesec, a na osnovu nekih izvora imamo saznanja da će nam tokom ovog meseca biti isplaćen i drugi deo zarade za jul mesec. Vrlo je bitno da nam se isplata zarada u novembru ove godine dovede u redovne tokove, napominje Remecki.
On dodaje da, što se tiče ukidanja pretplate, već je sada drastično opao priliv sredstava po tom osnovu pretplate, što direktno utiče na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih. „Najbolji mogući scenario za položaj zaposlenih je redovni priliv sredstava za funkcionisanje RTVa, kao javnog servisa, i zaposlenih, navodi Remecki.
Bojazan od čvrstog zagrljaja države
Dejan Gligorijević ističe da najavljeno budžetsko finansiranje otvara pitanje koliko je država Srbija u stanju da izdvoji para za RTS, koji je osam godina najgledanija televizija u Srbiji i svojim programom „najveća brana lošem ukusu, lažnim vrednostima, a neretko i pornografskim sadržajima na nekim televizijama sa nacionalnom frekvencijom“.
Sudbina RTSa je u rukama države. Njeno je da izvuče pouku iz sadašnje zakonske regulative koja je, umesto stabilnog i dovoljnog finansiranja, proizvela kolaps i dugove javnih medijskih servisa. Što se tiče aktuelnog predloga za rešavanje krize, prisnost i budžetski zagrljaj države najverovatnije neće odmaći od bogatog međunarodnog iskustva, a i RTS ga je imao sa budžetskim finansiranjem posle 2000. godine, kada od čvrstine tog zagrljaja često ponestane vazduh, ističe naš sagovornik iz RTSa.
Kako je u Evropskoj uniji?
„Medijski javni servisi su ustanove koje je kreirala Evropska unija, u nameri da nacionalne medije zadrži na dovoljnoj udaljenosti od države i time obezbedi objektivnost u sferi informisanja, neophodnu za demokratizaciju društva. Velika većina evropskih medijskih javnih servisa finansira se od građana, uz dopunu prihoda marketinškim aktivnostima. Modaliteti su različiti i svode se na pretplate, naknade ili naplate putem poreza, ukazuje Dejan Gligorijević iz RTSa.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.