Vesti
26. 09. 2013.
Orao ne lovi muve
Prof. dr Mića Jovanović, rektor Megatrend univerziteta
Profesore Jovanoviću, povod za naš razgovor je velika međunarodna konferencija, koju je Megatrend organizovao od 11. do 13. septembra. Ovaj događaj je pobudio značajnu medijsku pažnju, pa nam recite nešto više o tome.
To je bio događaj od najvećeg značaja za našu zemlju. Naime, imali smo čast da organizujemo desetu, jubilarnu godišnju konferenciju Globalne univerzitetske mreže NEWS, na kojoj su učestvovali rektori, predsednici i potpredsednici sa 47 univerziteta iz celog sveta: iz SAD, Latinske Amerike, Evrope, Japana, Kine, Južne Koreje, Mongolije, Hrvatske, Slovenije... Zaista impresivan skup. Tri puna dana raspravljalo se na dve važne teme: proces regionalizacije u Evropi, istočnoj Aziji i svetu, a – takođe – i na temu izazova visokoškolskog obrazovanja u svetlu globalizacije.
To je bio drugi veliki skup, koji je Megatrend organizovao ove godine...
Da, od 10. do 12. juna smo, u Kanu, na jugu Francuske, organizovali – takođe jubilarni deseti – forum Vindzorske debate. To je jedan od najprestižnijih svetskih foruma, koji se tradicionalno organizuje u Vindzorskom zamku, hiljadugodišnjoj rezidenciji britanske kraljevske porodice. Mi smo ravnopravni partneri u organizaciji ovog događaja sa Trgovinskom komorom Londona i regiona reke Temze i to već četvrtu godinu. Tema ovogodišnjeg foruma bila je, generalno, obrazovanje i biznis sa pogledom na evroatlantske integracije.
Učestvovali su ugledni naučnici, biznismeni i političari iz celog sveta.
Izdvojio bih ser Pola Džadža, uglednog britanskog političara i Jelka Kacina, izvestioca Evropske unije za Balkan. Napominjem da se izveštaj sa ovog foruma prezentuje Vladi Velike Britanije, a – neretko – i samom britanskom premijeru.
Oba ova događaja ukazuju na veliki ugled koji vi lično i Megatrend uživate u svetu.
Do tog ugleda nije se došlo baš lako. Moja profesionalna, univerzitetska karijera traje 37 godina, a Megatrend postoji gotovo četvrt veka, 24 godine.
Ništa mi nije „palo s neba“. Od svoje 23. godine sam na univerzitetu, tri godine sam radio magisterijum, prvi doktorat u Londonu gotovo četiri godine, drugi doktorat u Mariboru – tri godine... Prvu knjigu, Sociologija samoupravljanja, objavio sam sa 26 godina života, a trebalo mi je 19 godina da dođem do zvanja redovnog profesora...
Dosta ste pisali...
Da. Napisao sam devet autorskih knjiga i još u toliko sam koautor. Takođe i više desetina naučnih i stručnih radova, a svoje referate sam izložio i na više od 40 naučnih skupova i konferencija u zemlji i inostranstvu.
Koja vam je omiljena knjiga od onih koje ste napisali?
Biznis kao umetnost življenja. Ovo je kombinacija udžbenika za poslediplomske studije i moje biografije. Knjiga je, pored srpskog izdanja, objavljena, od strane eminentnih izdavača, na engleskom, italijanskom i francuskom jeziku.
Veoma lepe kritike knjizi dali su američki Forčen magazin i jedan od vodećih svetskih intelektualaca Džon Nezbit...
Toliki uspesi i priznanja, a malo-malo pa vas prozivaju u medijima.
Ne shvatam o čemu se radi. Za šezdeset godina života i skoro četiri decenije profesionalne karijere nisam imao nijednu mrlju, ni u privatnom životu, a ni profesionalno. Takođe, Megatrend univerzitet je stvaran po najvišim svetskim standardima, ima izuzetno dobre nastavnike, nastavne programe, istraživački rad, izvanrednu međunarodnu saradnju i najlepši i najfunkcionalniji prostor u ovom delu Evrope. Takođe, trudimo se da ne ugrožavamo ničije interese, a da o svojim brinemo. Ponašamo se kao društveno odgovorna institucija...
Da, ali često se čuje „megatrendizacija Srbije“, pa „Mića Jovanović sastavlja Vladu“...
Ja, zaista, nisam kriv što su, u prethodnom sastavu Vlade, pre rekonstrukcije, u njoj sedela tri naša ministra. Oni su, pre imenovanja, svi bili – i to godinama – naši profesori, a za ministre su ih predložili njihovi šefovi stranaka, a ne ja...
A ko je predložio novog ministra prosvete?
Ja nisam predlagao, samo sam izneo svoje mišljenje, i to – javno. U par intervjua sam rekao da smatram da bi dobar ministar prosvete bio profesor Tomislav Jovanović, sa Medicinskog fakulteta, imajući na umu njegov impresivan naučni i pedagoški rad, iskustvo na rukovodećim funkcijama i ljudske kvalitete.
I možda je to imalo nekog uticaja...
Negde ste izjavili: „Bauk kruži Srbijom, bauk Megatrenda“...
To nema ideološku, marksističku poruku, niti je uvod u bilo kakav manifest.
Jednostavno, zavist, ljubomora, pa i mržnja zbog našeg uspeha, koju ispoljavaju neki krugovi u Srbiji, a prema meni lično i prema Megatrendu, isprovocirali su me da to kažem. Toliko smo dobra doneli ovoj zemlji, pre svega kroz pionirski poduhvat privatnog visokog obrazovanja, koje smo prvi otpočeli na ovim prostorima, zatim kroz nove savremene modele obrazovanja, koje sada mnogi kopiraju, pa sve do nesebičnog davanja – i moralnog i materijalnog... Od samog početka više smo investirali i davali, nego što smo dobijali. Za 24 godine postojanja, u moderan prostor, stipendije, besplatno školovanje i slično – investirali smo blizu 100 miliona evra! Pa, ko je to još uradio u Srbiji? Naš prošlogodišnji projekat „besplatno studiranje“ direktno je poklonio mladima Srbije gotovo pet miliona evra!
Niko nam nije odao priznanje za to. Niko nas u medijima nije hvalio, a ni Olja Bećković me nije zvala u emisiju...
Ali često vas ima u „Utisku nedelje“ i to uglavnom u negativnom kontekstu. U nedavnoj emisiji, jedan od gostiju je prilično loše govorio ovama, Megatrend univerzitetu, Nebojši Stefanoviću...
Takvi komentari su smešni i neutemeljeni. Nebojša Stefanović je dve godine marljivo radio svoju doktorsku disertaciju i za pohvalu je bila njegova odbrana i to pred više od četrdeset prisutnih u publici, kao i pred medijima, koji su – za tu priliku – bili pozvani. U komisiji su mu sedela dva naša najveća eksperta u području državne uprave, odnosno lokalne samouprave, kao i dva inostrana eksperta – iz Francuske i Nemačke. Nebojša Stefanović je uradio opsežno istraživanje lokalne samouprave na nivou Beograda, uradio anketu na uzorku od sedam odsto i primenio ozbiljnu istraživačku metodologiju, čija je okosnica multipla multivarijantna statistička analiza. Dovodeći u korelaciju dve varijable, utvr dio je postojanje statističkog značaja odgovora na 16 od 17 pitanja datih u anketi. Na taj način je, sa velikom sigurnošću, dokazao generalnu hipotezu svog rada. Kao mentor kolegi Stefanoviću, mogu da kažem da njegova doktorska disertacija može predstavljati veoma dobar model za buduće doktorande.
Za većinu kritičara mogu da kažem da oni pokušavaju da pljune po svemu što je u ovoj zemlji dobro. Voleo bih da vidim njihove rezultate i dostignuća. Ako krenete da tražite podatke o nekima od njih po internetu, videćete da tamo nema ni njihove biografije. O Mići Jovanoviću imate 36.000 odrednica. I svuda se jasno vidi šta je sve uradio i stvorio za 60 godina života. Mediokritetima smeta svaki uspeh drugih, pa se njihova zavist pretvara u mržnju. Možete misliti – neki kritičari, posle mojih 37 godina uspešne karijere, postavljaju pitanje mog obrazovnog bekgraunda! Pa moju biografiju i vrapci znaju, svima je dostupna.
A njihove nigde nema... Krajnje je vreme da neko počne da se bavi korupcijom u medijima i medijskim reketašima. U Srbiji se često čuje da nema slobode medija.
Pa to su izmislili medijski reketaši! Ovde je sloboda medija apsolutna! Niko ništa ne može korumpiranim novinarima, urednicima, vlasnicima medija, pogotovu štampanih. Oni pišu tekstove koji često nemaju veze sa istinom, menjajući živote ljudima, bacajući ljagu na njih, spinujući i stvarajući pogrešnu, najčešće lošu sliku... Zbog takvih izmišljotina, mnogi ljudi su patili, gubili posao, razvodili se, bila im je ugrožena karijera... A nekima i život. Niko nema pravo da utiče na tuđe živote i da ih menja. A korumpirani novinari-reketaši to godinama rade u Srbiji. I niko ništa ne preduzima... Znaju se čak i tarife. Ako nećeš da te pljujem na unutrašnjim stranama, cena je tolika, ali ako nećeš da te ispljujem na naslovnici - cena je duplo veća!
Najskuplje naplaćuju neki vlasnici novina. Već tri godine skupljam dokaze i dokumentaciju, izjave, pa čak i snimke, pa ću to u vidu “crne knjige srpskog novinarstva” – objaviti do sredine iduće godine. U toj knjizi biće malo i “prljavog veša“, da bi novinari-reketaši videli kako to izgleda kada se ne biraju sredstva da se neko blati. Na primer, biće tu dosta stvari o „školskoj spremi“ novinara, podaci o novinarima-narkomanima, pa sve do toga da je vlasnik jednog dnevnog lista na „crnoj listi“ svih austrijskih banaka. Srećom, većina novinara u Srbiji, ipak, služi istini.
Da li ćete preduzimati nešto protiv ovakvih napada na vas i Megatrend univerzitet?
Nisam preduzimao ništa ni do sada, a i neću. Znate, „orao ne lovi muve“, kaže jedna poučna latinska izreka.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.