Vesti
26. 09. 2013.
Đilas i mediji
„Zini da ti kažem, napiši još jedan komentar o Bus plusu”, rekao je odlazeći gradonačelnik Beograda Dragan Đilas novinaru „Politike” Dejanu Spaloviću dok je ulazio u salu. Nije poznato da li je njegova nedopustiva reakcija izazvana sasvim logičnim pitanjem novinara „Politike” (za koliko je novca prodao akcije u svojoj firmi), nervozom zbog gubitka vlasti u prestonici ili je možda gospodin Đilas zbunjen sve češćim neugodnim novinarskim pitanjima koje tako dugo nije slušao.Ali bi moralo da bude poznato da nijedan lider u Srbiji, bilo iz opozicije ili vlasti, ne sme da se ponaša i ophodi prema novinarima na ovaj način, a posebno ne prema novinaru kuće koja će uskoro 110. rođendan i postoji duže od bilo koje stranke u Srbiji.
Veoma je lako naći novinara u Srbiji koji bi mogao da veoma precizno opiše napad Velimira Ilića na novinara novosadske televizije Apolo, uz detaljnu raspravu da li je čačanski neimar i kikbokser šutnuo samo fasciklu ili novinarsko koleno.
Neuporedivo je teže naći novinara ili licenciranog borca za demokratiju i medijske slobode koji bi se setio da je, nešto kasnije, Nenad Čanak jednoj novinarki novosadskog Dnevnika tokom intervjua uzeo diktafon, razbio ga o pod i uputio niz uvreda.
Možda zbog tog „osećaja liberalne elite“ da proevropski političari ne mogu da vrše pritisak na medije ili zbog blagonaklonog odnosa zapadnih ambasadora prema Zakonu o informisanju i otkazima nepodobnim novinarima, mediji su dugo uglavnom ćutali o slabim tačkama Demokratske stranke, Borisa Tadića ili Dragana Đilasa.
Svako ko danas, u nekoj dokumentaciji, pogleda medije iz aprila 2012. godine mogao bi da pomisli kako je Srbija evropsko ekonomsko čudo, zemlja u koju ulaze milijarde evra, pa mora da uveze stotine hiljada radnika kako bi podmirila glad stranih investitora za radnom snagom.
A onda se vlast promenila i to medijsko udvorištvo se iznenada vratilo kao bumerang demokratama, koji su u čudu gledali kako im njihovi medijski udarnici rade ono što su do juče radili opoziciji.
A sam Dragan Đilas je od jednog od glavnih junaka iz čuvenog izveštaja Verice Barać, koji je postao čuven pošto su o njemu svi pričali a niko ga nije objavio, postao redovna meta nekih listova koji su znali i gde pije kafu, iz koje banke podiže novac i ko će od njegovih saradnika biti uhapšen.
Takva vrsta medijske vendete mogla bi da pomogne i Đilasu i samoj stranci da se konsoliduju i da privuče deo razočaranih birača, koji su osetljivi kad se opozicija stalno optužuje za sve što ne valja u društvu. Đilasovo vođenje Beogradom je bilo znatno bolje nego što se poslednjih meseci moglo pročitati u nekim tabloidima, ali to ne znači da je bilo tako uspešno kako se proteklih godina čitalo i gledalo u medijima.
DS je učinio ozbiljan napor da sebe svede na stranku malih dometa i velikih alibija, ali mu je vladajuća koalicija ponudila idealnu priliku da se oporavi i postane moćniji nego danas. Ali bi pre toga čelnici morali da nauči da se ponašaju pristojno prema medijima.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.