Vesti
21. 09. 2013.
Politikini zabavnici
Doguzeljasmo nekako i do vikenda. Bejah, cenjeni publikume, onomad rešio da staro-novoj urednici najstarijeg dnevnog lista na Balkanu, čuvenoj Smajlovićki dam grace period od sto dana, pa da posle pogledam na šta Politika liči, ali ne izdržah.
U četvrtak pored moje najdraže žutare Blica i matičnog mi Danasa, kupih i Politiku. Da budem iskren, Politiku sam subotom zbog Kulturnog dodatka redovno kupovao, čak i za Miloševićevog vakta, ali kao čovek od principa, vadio sam dodatak, a ostatak ostavljao (nepogledan) na stolu u svom omiljenom kafiću.
I - kakav mi je utisak? Nije baš naročit. U stvari, isti kao i za Bujketovog vakta. Politika je - kako sam video - i dalje organ svih četiriju strana beogradske čaršije, što će reći da na njenim stranicama svoje uratke objavljuju ideološki i kulturološki nespojive ličnosti.
Siguran sam da Politikin menadžment i Politikina urednica to tumače širinom pogleda, ali ja to - uskogrud kakav sam - tumačim drugačije. Po meni, to je odsustvo uređivačke politike, a nađe se tu i poneka natruha oportunizma. Srbija je ovo! Ne zna se ovde, dame i gospodo, šta nosi dan, a šta noć i koja će današnja opoziciona vrana prekosutra postati vladajuća ala. Lično mislim ćorav posao. Ni Bujke nije hteo da se zamera, pa je smenjen. Kao što će i Smajlovićka biti, kada se za to stekne famozna politička volja.
I Bujke i Smajlovićka su, da ne bude zabune, dobri novinari i siguran sam da bi - kada bi mogli slobodno da rade - pravili neuporedivo bolje novine od ovih koje se svakog jutra gotovo nepotrebno pojavljuju na trafikama. To bi, naravno, pod Bujketovom uređivačkom palicom bila jedna, a pod Smajlovićkinom sasvim druga Politika, ali tako - po mom mišljenju - i treba da bude.
Danas recimo uprkos tome što je otvoren za različita mišljenja, nedvosmisleno podržava određene politike i poetike i ne vidim razloga zašto ne bi postojala novina koja bi se (pismeno) zalagala za drugačije politike i poetike. To možda ne bi bilo u saglasju sa imperativom srpske sabornosti, ali bi bilo vrlo korisno, jer mešanje baba i žaba i spajanje nespojivih stvari nije sabornost nego papazjanija.
I to vrlo bljutava. Zato što se - uzmimo primer Politikine papazjanije - neskriveno vidi da menadžment i urednica jedva prikriveno naginju jednoj strani čaršije, dočim tekstove sa čaršijske druge strane objavljuju čisto da bi namakli demokratski legitimitet. Ali ipak ne treba svaljivati sve drvlje i kamenje na Politiku, a naročito ne na Politikin zabavnik, jer je Politikina uređivačka politika u dlaku ista kao i državna, a zna se da iver ne pada daleko od klade.
Basara&komentari
Semper
Dragi Bas, imamo mi dovoljno policajaca. Međutim, umesto da su na ulici oni vreme provode po kafićima. Znam da u nekim uređenim zemljama uniformisano lice ne sme ući ni u kakav lokal, osim po pozivu kada treba intervenisati.
Deda Dragan
To se ne zove eskalacija nasilja. Kako nam je saopšteno (grado-načelnik N. S.), to je samo spinovanje... Kontam da onog mladića nisu masakrirali mačetom, već su ga samo „špinovali i malo filovali“.
Bane
Danas kolumnista spinuje veštačku dilemu. Kao, ne zna on da se policajni popečitelj slabo pita po komandnim pitanjima. Hm, šta slabo - ič se, bre, ne pita! Ali, naš kolumnista ne bi sad da se zamera stvarnom gazdi...
Miloš
Kakva vlast takva policija, a kakav narod takva vlast. A narod nije ono što je nekada bio. I narod i vlast i policija su promenljive veličine i vrednosti međusobno zavisni. Narod bira vlast, vlast pravi policiju, a policija čuva narod od toga istog naroda. Kolariću paniću. A i Ti si se počeo pozivati na Titovo vreme.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.