Vesti
26. 08. 2013.
Zašto su sve dnevne novine u Srbiji iste?
Isti naslovi. Iste fotografije. Isti sagovornici i akteri. Čak isti i sklopovi rečenica. To je trenutna realnost na srpskom tržištu dnevne štampe.
Čitaoci ispred trafike verovatno se svakodnevno igraju „pronađi razliku“ i na kraju tako odluče za koje će novine dati od 20 do 35 dinara. Sva sreća pa su kod nas novine najjeftinije u regionu i šire. Međutim, kada čitaoci shvate da i u tim novinama koje su uzeli u ruke da pročitaju uz jutarnju kafu ili u prevozu do posla nema ništa novo od onoga što su još juče gledali u informativnim emisijama na televizijama ili čitali na internetu, dnevni listovi gube i to malo tiraža što imaju. Takvom tendencijom dnevna štampa u Srbiji ubrzo bi mogla da izumre.
Kod nas, poredeći sa drugim zemljama, još nije toliko strašna situacija što se tiče tiraža. Podaci govore da pad broja prodatih novina u Srbiji godišnje opada za sada neznatno, a kolege iz Slovenije, na primer, iznenadile su se da kod nas i dalje ima dnevnika sa tiražom većim od 100.000. Ali, čitaocima neće trebati još mnogo da primete da su novine „prazne“ i jednostavno prestati da ih kupuju.
U Srbiji, srećom, ljudi još ne čitaju u tolikoj meri novine na internetu, ali sve veća ponuda tzv. pametnih telefona, koji se nude „za dinar“, mogla bi ozbiljno da ugrozi opstanak „štampe u štampanom izdanju“. Zašto bi već neko rizikovao da troši novac na kupovinu novina pa da u njima nema šta da pročita, kad to očas posla može uraditi i na svom android mobilnom telefonu. Pritom, za razliku od računara, na telefonu se mogu čitati vesti i u prevozu, u kafiću, na plaži, sedeći ili u pokretu… Isto kao i novine, što je bio jedan od razloga zbog čega se one uopšte i kupuju.
A zašto su sve novine iste? Očigledno je da niko ne želi da se ozbiljno pozabavi sa izazovima novih tehnologija, sve dostupnijim internetom, društvenim mrežama i jeftinim pametnim telefonima. Dnevne novine, umesto da idu korak dalje u odnosu na sve ove, ne već ni toliko nove, izazove, došli smo u situaciju da se takmičimo sa njima. Hej?! Pa oni su od nas u prednosti i za po 24 sata. Sa njima se ne možemo utrkivati (osim sajtovima) sa informacijama, već je neophodno da ih pobedimo bez borbe.
Svima je stalo do informacija, što više i što bombastičnijih, i zato u novinama ne možemo pročitati ništa više od toga šta se dogodilo i ko je šta rekao. Trka i borba je i među konkurencijom – „kako oni imaju, a mi nemamo?“, „to će sutra imati svi, moramo i mi!“, „proveri na sajtu šta kažu drugi“… I u toj trci čitaoci se zaboravljaju, prave se grube profesionalne i etičke greške… Zaboravlja se i osnovna uloga medija i razlika štampe i elektronskih medija.
Šta treba činiti? To bi verovatno svi znali da kažu, ali niko ne primenjuje. Treba biti kreativan, jedinstven i ponuditi publici nešto više od drugih, više od jučerašnjih televizijskih vesti i nikako ono što smo juče čitali po raznim internet portalima. Davno su se pojavili stavovi da je spas za opstanak dnevnih novina u tome da se oni u neku ruku pretvore u nedeljnike, prema sadržaju naravno. Treba pronalaziti nove priče, ponekad čak i nevezane za aktuelne događaje, ponuditi čitaocima kritične i opširnije analize i osvrte, ljudske priče… A dnevne vesti skrajnuti, ljudima je toga dosta, ne žele i sutradan „na papiru“ to da čitaju. Reper ne treba da budu dnevne aktuelnosti iako se nazivaju „dnevnim novinama“. Jer, to realno više i nisu – internet i televizije su dnevne.
Dnevni listovi u Srbiji su se pretvorili u glasila, podsećaju na novinske agencije i javnosti ne nude priliku da kad pročitaju nešto da mogu da uvide i pozadinu svega. Da vide i analizu i kritiku, a ne samo informaciju. Pod hitno se treba pozabaviti time. U suprotnom, dnevna štampa u Srbiji će preko noći prestati da se kupuje i čita. Mogli bismo svi da budemo veoma neprijatno iznenađeni.
*Autor je master novinarstva i novinar dnevnog lista Danas
Komentari (2)
ostavi komentar26.08.
2013.
А новинари, да ли су криви
Поставља се озбиљно питање, како је могуће да у овој економској несрећи опстаје огроман број дневних листова, а о ТВ каналима да се и неговори. Мала је ово земља за стотине масмедија, писаних и електронских. Ако је ово тачно, а јесте, поставља се слиједеће питање, ко су финансијери. Знам два медија, један писани и један елктронски које финансира Амбасада САД, а можда финансира и још неке. Док сам живио у разним страним земљама, знао сам(знали смо) коме који лист припда, па је тако углавном подјела била на про-валдин, про-јеврејски, про-ултра деснице, про- лијеви и тако даљае. У овој нашој баруштини нико не би могао написати озбиљну студију о масмедијима, посебно ко их финансира. Е, има још један проблем. Недопустиво је велики проценат квази новинара. Свака шуша се прогласила коментатором, аналитичаром, репортером, о водитељима, поготово женским, могу се бајке исписати, шта причају, како причају, како се разбацују са страним терминима (једна даама, познатаи водитељ каже : "О како су ови колачи пикантни", замислите колачи пуни љуте паприке ) на ТВ каналима, како се недолично облаче. Појавио се и један генијалац, створио је и свој шоу "Амиџа шоу" ( замислите ту ружну турску ријеч), каже у једном интервјуу, "да ће неке ствари кумплунгирати". Возачи знају шта је кумплунг, папуча кумплунг се притиска ради промјене брзина. Нема истраживачког новинарства. Сви су таблоиди, али не они као у земљи у којој су настали, већ примитивни, вулгарни, тј. псовачки. Ако оваку медијску баруштину неко сматра демократијом, онда појма нема шта је демократија. Прво нигдје не постоји,а да би постојала, ниједан припадник људског рода не би смио бити примитиван. Србију, између осталог, уби примитивизам, у масмедијима је достигао врхунац.
Odgovori26.08.
2013.
zasto su iste?
Zato jer ih sve uredjuje bivsi ministar informisanja sadasnji potpredsednik vlade najmocniji dasa. Mrak je sve gusci!
Odgovori