Vesti
26. 08. 2013.
Strategija protiv strategija
Reč „strategija“ postala je sveprisutno, pomalo pompezno ali, najčešće, birokratsko pokriće za odsustvo onoga što se nekada jasno zvalo - plan.
U odbacivanju svega što podseća na vreme socijalizma, u kome su petogodišnji planovi, i planovi uopšte, bili glavi putokazi razvoja, danas se došlo do hiperinflacije strategija, strateških partnera i, kao bajagi, ozbiljnog „strateškog“ promišljanja. Toliko se strateški deluje, i misli, da se strategije liferuju kao taze krofne u lokalnoj pekari.
Tu postoji i jedna uigrana taktika, ako već nije i sistemska strategija, a to je da se zakoni ne donose dok se, kao, ne usvoje strategije, a strategije se pišu do kraja uopšteno, a usvajaju krajnje neodređeno, jer će, navodno, sve to zakoni da defi nišu i pojasne. Rezultat su dugogodišnji vakuumi u oblastima od velike važnosti za čitav narod i državu. Recimo, godinama čekani, pa u nekoliko verzija usvajani medijski zakoni, odnosno zakoni o radiodifuziji, koji su do dana, mutirali u nacrt zakona o elektronskim medijima i nacrt zakona o javnim medijskim servisima.
U skladu sa tom, ne može biti ništa drugo nego „strategijom vakuuma“ nacrti ova dva najnovija zakona o medijima, pojavili su se upravo u vakuumu kada je jedan ministar kulture i medija otišao, a drugi još nije došao. Kakav je to strateško- taktički manevar, nije sasvim jasno. Ali, već prvi pogled upućen na te nacrte otkriva da parola „nisam naivan al’ sam zato površan“ i tu funkcioniše. Recimo, nacrt zakona o elektronskim medijima mogao bi komotno da se nazove i nacrt zakona o Regulatornom telu za elektonske medije, jer je pola zakona i posvećeno tom telu koje treba da zameni famoznu RRA. Utisak je da je u svemu bilo važno da se do detalja osigura birokratski aparat regulatora i ostvari kontinuitet ove interesne grupe sa dosadašnjom RRA pozicijom interesne „neprikosnovenosti“.
Sve bi to bilo dobro da je u drugoj polovini zakona, recimo, kablovska televizija spomenuta bar dva puta. Još bi bilo i bolje da se toj vrsti poslovanja u elektronskim medijima posvetila neka konkretna „regulatorna“ pažnja. S druge strane, podrobno se opisuje, al’ se i ne reguliše, „medijska usluga na zahtev“ što kod nas još uvek praktično i ne postoji.
„Strategičari“, koji su ovako osmislili sve to, a koji su dužni da štite i interese publike/ potrošača nisu ni pomislili na to da bi, možda, trebalo da regulišu i cene usluga ovakvih servisa. Pa i kablovskih. Koji i te kako postoje. Jer, verujem da su i oni sami primetili da su operateri kablovske televizije u poslednjih nekoliko godina svoje „pretplate“ povećali za više od 300%. Bez ikakve kontrole i bez ikakvog opipljivog razloga. Sem što su svoju ponudu zasuli ogromnim brojem kanala koji, takođe bez ikakve kontrole i restrikcije, emituju mnogo istog sadržaja za koji domeće televizije plaćaju paprene cene na svetskom tržištu.
„Strategičari“ nisu pomislili ni na to da je postalo neophodno da se regulišu karteli, poznati kao „medija pulovi“ domaćih i stranih reklamnih agentura, koji domaće elektonske, ali i štampane medije, sve zajedno sa javnim servisom, već godinama drže u dužničkom ropstvu. Iz koga, bez jasne regulative, mediji nikada neće moći ni da se oslobode. Obaška uticaj kartela na medijski sadržaj koji interese kartela i njihovih članica pomno brani tako što iz pozicije „robovlasnika“ medijima zabranjuje sve što, i u najmanjem detalju, može da sluti na otkrivanje neke neprijatne istine o njihovom tržišnom, pa i političkom delovanju.
Komentari (1)
ostavi komentar26.08.
2013.
Sta je starije, strategija ili zakon?
Gore navedenom tekstu ovog naseg majstora pisane reci prikljucujem, umesto komentara, sve nase Strategije sa internet stranice Vlade Srbije, kao i definiciju pojma "strategija" iz Pojmovnika Narodne skupštine:
Odgovori"STRATEGIJA
Planski akt najšireg opsega koji sadrži analizu postojećeg stanja i vremenski oročen plan akcije za postizanje određenih ciljeva. Prema opsegu vremena predviđenog za njihovo ostvarivanje, strategije se dele na karatkoročne, srednjeročne i dugoročne."
Stanko Crnobrnja pocinje ovaj tekst recima: "U odbacivanju svega što podseća na vreme socijalizma, u kome su petogodišnji planovi, i planovi uopšte, bili glavi putokazi razvoja, danas se došlo do hiperinflacije strategija ..." Tacno. Iz tog razloga, mozda, Narodna skupstina nije do danas usvojila plan razvoja, predvidjen clanom 99. stav 1. tacka 10. Ustava Republike Srbije.