Vesti

22. 08. 2013.

Autor: Vladan Dinić Izvor: Svedok

Intervju: Veselin Simonović, glavni urednik "Blica" i "24 sata"

Tužio sam sudu Vučićevića, Mitrovića, „Informer“ i „Pink“

Znam kome bi trebalo da platim da prestanu napadi na mene, ali ja tih para nemam.

 

Isti taj Vučićević, koji je tada bio urednik „Presa“, otišao je kod Đorđa Bajeca u Klinički centar da predloži svoj projekat. Ali Vučićević prećutkuje jednu stvar, da su i on i „Pres“ isto to dobili od Kliničkog centra, samo za drugi projekat.

Ja pitam: ako smo mi očistili Srbiju od para, gde je milion i 200.000 evra? Pa uzeli su oni koji nas sada pljuju – „Pink“ i novine u kojima je tada radio sadašnji urednik „Informera“.

Lutrija reklamira svoje proizvode na televiziji i u dnevnim novinama sa najvećim tiražima. Svako u Srbiji je video oglase Lutrije na naslovnim stranama svih novina. To je „Blic“ naplatio milion i 700 hiljada dinara. A oni kažu da smo naplatili 10 miliona dinara! Oni imaju cenovnik oglasnog prostora „Blica“, a i mi smo ga im u demantiju ponovo poslali. Ipak, oni i dalje teraju po svome.

Ugovor poput našeg imale su sve ostale novine jer je Lutrija obavezna da u dnevnim novinama objavljuje rezultate za svoje nagradne igre. To se godinama objavljuje u „Večernjim novostima“. Naravno da bi meni bilo draže da to objavljuju u novinama u kojima ja radim. Ali, bio bih poslednja fukara kada bih rekao da „Novosti“ nas ili druge medije pljačkaju.

Za sve što nas „Informer“ optužuje da smo opljačkali državu imamo ugovore i to sve u  poslednje tri-četiri godine. Sve zajedno, mi smo za četiri godine uzeli 300.000 evra od države preko oglasa. I to ne samo „Blic“ već, cela kompanija „Ringijer“. Za protekle tri godine naš profit je 15 miliona evra. To nije tajna, toga ima i na sajtu Agencije za privredne registre. Dakle, nama taj novac ne znači previše. Mi se više nećemo ni javljati na te oglase

Po zakonu o informisanju sam tužio „Pink“, Željka Mitrovića, „Informer“ i Vučićevića. Podneo sam privatne krivične tužbe za uvredu Osnovnom sudu u Beogradu, a protiv Mitrovića, „Pinka“, „Informera“ i Vučićevića. „Ringijer“ je privrednom sudu tužila odgovorne iz „Pinka“ i „Informera“.

Da su oni rekli da sam ja loš novinar, da su novine koje ja uređujem loše, da iznesu svoj kritički odnos prema njima – to je sve legitimno. Ali da me vređaju tako što mi daju razne nadimke, od mene prave magarca i konja, za mene pričaju da jedem seno...To su klasične uvrede. To je krivično delo i zato sam podneo tužbu Višem sudu po Zakonu o informisanju. Medijska kuća u kojoj radim podnela je tužbu Privrednom sudu zbog nelojalne konkurencije.

Siguran sam da su svemu ovome doprineli Željko Mitrović, njemu bliski političari, Beba Popović i Cane Subotić. Kome je u vlasti to mrsko, a kome nije, to ne znam.

Od kada sve ovo traje nisam okrenuo niti jednog predsednika bilo kog novinarskog udruženja i tražio zaštitu. Iz UNS-a je zamenik predsednika, Petar Jeremić, dao izjavu za „Blic“. NUNS je odmah reagovao saopštenjem i tu je sve stalo. U ovakvim kampanjama se ljudi i plaše da istupe i kažu nešto jer ne žele da rizikuju da budu na „Pinku“ svakog dana i da prolaze kroz ono kroz šta ja prolazim.

Meni nikada nije palo na pamet da prebrojavam koliko je koji državni organ objavio oglase u drugim novinama. To se, na kraju krajeva, vidi i po tenderima koji su javni. Jesu li ti ljudi lopovi što su u njihovim novinama objavljivani državni oglasi?! Pa nisu. Ali, ako se kod nas oglasi država – to je naša krađa i to smo dobili zato što smo bliski DS-u.

Ne može se Đilas napadati preko „Blica“. Pritom, on je dobro prošao imajući u vidu šta se piše za mene.

S: Jel imaš ti utisak da se u „Informeru“ ne pominju negativno ni Đilas, ni Vučić?

V.S: Ne znam ko kakve „dilove“ ima. Problem je u sledećem: ako mene neko lično napada, kleveće i psuje po novinama, to u Srbiji može da se završi tako što neko ko ima političku moć ima da kaže „dosta“ ili „nemojte mi se na taj način dodvoravati“. Drugi način je da platim da to prestane. Znam kome bi trebalo da platim, ali para za to nemam. Nemam oglase, nemam marketinške firme, nisam tajkun...

Prva priča je bila da sam dobio stan od Miškovića i slično. Ali istina je druga. Imam kredit. Kupio sam starijoj ćerki stan. U 50. godini sam uzeo kredit na 15 godina. Uz to, u švajcarcima je. Stan ima 60 kvadrata. Rata mi je 900 evra i to mi je noćna mora. Ta mora će trajati još 10 godina. Zato i radim 12 sati dnevno. I neko me sad proziva, a zna da imam kredit, a i to može da se proveri. A kako da se ja borim protiv toga?!

Kampanja je bila spremljena mnogo pre te famozne nesreće. Meni je žao što se to desilo porodici Mitrović i Željkovom sinu. Ipak, sve one karikature o meni bile su spremljene ranije. Možda je Željka Mitrovića ta situacija oko nesreće podstakla da krene u kampanju, ne znam...

To traje već mesec i po i duže na „Pink Montenegro“, pošto sam ja rodom iz Crne Gore. Tamo se svakih sat vremena emituje prilog da sam ja mafijaš koji radi protiv Crne Gore i slično. Tamo je glavni čovek sada Beba Popović, kada je o medijima reč. Iz toga je jasno i pismo Upravnog odbora „Pink Montenegra“ u kojem sam ja apostrofiran kao neko ko je kriv za ubistvo Đinđića i ko je pomagao u tome. Mene za svašta mogu optužiti, ali da sam bio za Legiju i da sam afirmisao Šešelja, to je glupost. Oni su to objavili tamo a preneo je „Pink“ u Srbiji. To pokazuje nečiji rukopis i nečije delovanje. Ali nije to ni Beba Popović sam. Neko stoji iza. Neko je to platio.

Mi svake godine objavljujemo listu najuticajnijih u medijima. Tu je jasno navedeno da su Mišković i Đilas vlasnici „Presa“ i znam da je Đilas bio vrlo ljut posle objavljivanja toga.

Novine, da budem iskren, ne mogu da budu bolje od države. Kao ni fudbal. Ali, ovo što se sad događa na srpskoj neveseloj medijskoj sceni, nezabeleženo je, čini se u Srbiji, od Gutenberga do danas.

Medijski rat: „PINK“ i „Informer“ protiv „Blica“ prerasta u borbu na život i smrt...kako god da se završi, niko od pomenutih neće ostati na nogama, biće, ako ne nokautiran, onda bar u nokdaunu...A svi mi, pa i mi koji radimo u novinama, ćutimo kao zaliveni, u nadi da će „pući“ svi pomenuti, a da nama, koji preteknemo, bude bolje...Čini se da je danas „Informer“, pošto je RRA malo pripretila Željku Mitroviću, dakako i „Pinklu“ da – umukne, postao nenadano „ružičast“ i „pink“ pisane reči...U igri je sve: od navodne pljačke, do seksualnih sposobmpszi pojedinih urednika?!

Srpski rečeno, selevačka jebačina...

Utisak je da je u defanzivi Veselin Simonović, dugogodišnji novinar i urednik brojnih medija, sada, već desetak godina glavni i odgovorni urednik „Blica“. Blic zene i dva Blic portala...Da bi se čula i druga strana, sveto novinarsko pravilo, pozvao sam Veselina da, u otvorenom razgovoru, kaže šta ima, ako ima...

Svedok: Veso, ti si u medijima od „doba Jure“, šljakaš od Tita, pa naovamo? Kako ocejnuješ ponašanje medija od tada do danas?

Veselin Simonović: Slušaj, ne dajem intervjue, dao sam ih u životu desetak, i sad bih radije odćutao, ali ovaj gorak hleb jedemo skoro četiri decenije, pa neka... Hoću da kažem, a i imam šta da kažem...

S: Pa, reci...:

V.S: Nikad nijedna vlast nije dopuštala da mediji budu potpuno slobodni i nezavisni, samo što je taj stepen slobode bio veći ili manji, u zavisnosti od kuraži samih medija. Danas je najmanje kuraži kod novinara i urednika. Ako bismo skenirali prethodna vremena, prvo je sve uređivala partija, u vreme raspada komunizma bilo je nekoliko novina koje su bile malo slobodnije od drugih, a u Miloševićevo vreme se jasno znalo ko su prorežimski, a ko - antirežimski mediji.

S: Onda je stigla demokratija?

V.S: Posle 2000. svi mediji su manje-više mogli da budu slobodni, ali je od njih samih zavisilo koliko će uzeti te slobode. Oni koji su uvek bili uz vlast potrčali su da služe novoj vladi.

S: Kada su se pedesetih „Novosti“ pojavile imale su epitet „pištoljskog“ lista. Te novine bi danas bile amateri za današnji „Alo“, „Kurir“, „Informer“...

V.S: Tadašnje „pištoljske“ Novosti su bile suviše umivene i ozbiljne u odnosu na sadašnje novine. Istina, i vremena su se promenila, uslovi su drugačiji. Kod nas je problem što je velika povika na tabloide – kako su oni ružni sami po sebi. Ali, tabloida ima svuda u svetu i svuda su najtiražniji i uvek će ih biti. Problem je što se kod nas pod tabloide svrstava i ono što nisu novine već, nešto što više služi za obračune, reketiranje i podmetanja. Najveći evropski tabloidi imaju drugačiji pristup i idu na emocije čitalaca i zadiru u privatnost, ali ne izmišljaju informacije. Kod nas je moguće da se sve izmisli, da se laže, da se ljudi ucenjuju poluistinama. U normalnom svetu za to su drastične i efikasne kazne na sudu, a u listu se smeni celo uredništvo.

S: Ali i u Srbiji postoji sud?!

V.S: Postoji, mada se ja nikada neću zalagati da se mediji drastično kažnjavaju jer to uvek može da se zloupotrebi. Pošto kod nas pravosuđe nije nikada bilo slobodno i nezavisno, onda može da se iskoristi za obračun sa medijima i političarima. Kada se sistem uredi onda mediji mogu biti slobodni.

S: Da li je kod nas u Srbiji slobodno novinarstvo?

V.S: Ima slobodnog novinarstva u pokušaju. Neki u tome malo više uspeju, ali u 80 odsto slučajeva to je kontrolisano. Kada bi mi imali slobodno sudstvo ne bi bilo partijskih sudija. Ali svaka stranka kada dođe na vlast menja sudije da bi prvo zaštitila sebe. Problem je i što sudovi kod nas ne razlikuju šta je kritika javne ličnosti, a šta je kleveta, laž. U takvim uslovima sve je moguće.

S. Nedavno je u „Kuriru“ objavljeno da ih je tužio Žarko Obradović i da hoće da ih zatvori. Tako je pisalo na naslovnoj strani. A šta ako se pokaže da to što je „Kurir“ pisao oko Obradovića zapravo nije tačno?! Odnosno, dolazimo u situaciju da kada god neko presavije tabak da tuži neki mediji za ono što misli da je neistina, odmah se kaže da je to pokušaj zatvaranja lista...

V.S: Obradović je tužio i novine koje ja uređujem. Mi smo na naslovnu stavili da Žarko Obradović, zbog skandala koji se desio u vezi male mature, više ne može da bude ministar. U konkretnom slučaju problem je u samom Obradoviću, a ne u medijima. Ali, da ima slučajeva da mediji preteruju u rečniku – ima. Mislim da bi rečnik za javnu upotrebu trebalo upodobiti nekim standardima, a toga nema u našim medijima.

S: U javnosti preovlađuje utisak da svaka vlast ima medije koje favorizuje. Tako postoji mišljenje da je u prošloj vlasti „Blic“ bio favorizovan.

V.S: Što se tiče „Blica“, mi smo bili najkritičniji mediji prema Cvetkovićevom kabinetu. I to smo bili među retkima. Ima niz slučajeva: bili smo protiv prodaje NIS-a Rusima, protiv povećanja PDV-a, protiv politike o Kosovu koju je vodio Tadić, bili smo protiv toga da Cvetković bude preimjer jer smo smatrali da nije sposoban da obavlja tu funkciju...

S: Odakle vas onda bije glas da ste vi „žuta“ novina?

V.S: Biću potpuno otvoren i iskren – došli su izbori i mi smo se pitali da li Tomislav Nikolić ili Boris Tadić treba da bude predsednik države. Mi smo sebi dali za pravo da kažemo da je Tadić bolji i da Nikolić ne bi trebalo da bude predsednik Srbije i to smo rekli jasno, glasno i obrazložili smo zašto. Onda su nas svi napali da smo njihova novina. Mi se ne stidimo tog stava našeg lista, makar da smo i pogrešili. To je bio stav i jasno smo ga saopštili.

S: U Velikoj Britaniji, koja je svetski autoritet u kvalitetu štampe, postoji princip da mediji mogu slobodno da se opredele koga podržavaju, ali da to moraju jasno da kažu. Jel misliš da bi bilo dobro da se i kod nas tako mediji deklarišu, pa da čitaoci barem znaju ko je blizak kome, a ne da imamo privid nezavisnosti medija u Srbiji.

V.S: Ja sam urednik „Blica“, „24 sata“, njihovih portala i sajta „Žena“. Tu ja imenujem i urednike i biram ljude sa kojima ću da radim. Imam sreću da radim u medijskoj kući koja meni daje slobodu da mogu tako da se opredelim. Od mene traže samo da sam civilizovan, da nisam prost i da ne lažem. Naravno, nije moguće uređivati dve dnevne novine i tri portala, a da ponekad ne pogrešiš. Nije me nikada bilo sramota da se izvinim za grešku i da dam prostora onome koga smo greškom oklevetali.

Dakle, ja slobodno uređujem novine u skladu sa principima kojih se držim. Ti principi su sledeći: smatram da bi Srbija trebalo da bude u EU, da nam savez sa Rusijom neće doneti koristi i da nam koketiranje sa Rusima nikada ništa dobro nije dalo, da jednom konačno moramo da rešimo pitanje Kosova. Pre pet godina smo pisali da je jedino pravedno rešenje podela Kosova. Od tada do danas držimo taj stav. Smatram i da Srbija mora da bude civilizovna, pravosuđe nezavisno, da mediji imaju slobodu ali i odgovornost. Tih principa se pridržavam i u medijima koje uređujem i njih ističem. Svako ko to radi ima našu podršku, a ko to ne radi ima kritiku.

S: Jel to znači da će „Blic“ sada da podržava SNS?

V.S: Do pre nekoliko godina SNS se nije ni za šta od ovoga zalagala. Zato smo mi i bili protiv dolaska te stranke na vlast. Sve ovo što sam izneo sada govori i sprovodi predsednik te stranke. Ja sam 30 godina svog novinarskog staža uložio u ideje u koje verujem. Sada da budem protiv nekoga zato što je neko nepodoban, to nije normalno. Ako se neko zalaže i radi za ovo o čemu pričam, onda ćemo mi biti bliski toj strani.

S: Da li je opredeljenje „Blica“ prouzrokovano vlasništvom kapitala, pošto je reč o Nemcima?

V.S: Ja sam te stavove imao i dok sam radio u „Borbi“ i drugde.

S: A da je „Blic“ u vlasništvu Rusa?

V.S: Teško da bih ja onda bio urednik takvih novina, a i ne bih se trudio da radim u takvim novinama.

S: Ali, ako pogledamo ozbiljne medije u svetu – tamo postoje autori koji su se profilisali po idejama koje zastupaju. Čini se da u našim novinama više nema imena, odnosno nema autora koji su prepoznatljivi po stilu i stavu.

V.S: Mi u „Blicu“ to radimo izborom naših urednika i izborom stalnih kolumnista. Oni se ne menjaju godinama – od Dragoljuba Žarkovića, preko Gligorova, Ćirilova, Gorčina Stojanovića, Dušana Miklje...To su ljudi koje smo odabrali da budu naši kolumnisti i oni kod nas imaju potpunu slobodu jer verujemo da dele naše stavove.

S: Kažeš da ko objavi laž ili svesno načini obmanu, tu celo uredništvo i redakcija moraju da podnesu ostavku, ili podnesu neku kaznu. „NIN“ je u vlasništvu „Ringijera“ koji je i vlasnik „Blica“ i lista „Alo“. Uoči drugog kruga glasanja na predsedničkim izborima „NIN“ je na naslovnoj strani objavio sliku Tomislava Nikolića uz veliki potpis – gubitnik. Tu je potom navedena gomila razloga zašto je Nikolić izgubio sve šanse da bude predsednik i slično. Tri dana posle izlaska te naslovne, Nikolić je postao predsednik. Da li se tu radilo o prljavoj kampanji, nestručnosti tadašnjeg urednika „Blica“, ili?! Tada niste smenili urednika.

V.S: „NIN“ je u vlasništvu kuće u kojoj ja radim, ali ja taj list ne uređujem. Nebojša Spajić je suviše autonomna ličnost da bi mu iko uređivao novine. Oni su tada objavili da će Nikolić, po njihovim saznajnima, izgubiti izbore. Zašto su to uradili, najbolje je bilo pitati Spajića. On je hteo da bude prognozer, da ispadne pametan. Sve je to ispalo malo nespretno, da ne kažem glupo. Ali on tu nije nikoga oklevetao, ali je svoj urednički autoritet doveo u pitanje. „NIN“ danas ima novog urednika.

S: Da li je „Blic“ otvoren i za suprotno mišljenje – da li si ti kao urednik srpeman da pustiš komentar nekoga i ko je protiv EU, iako si ti lično za Uniju?!

V.S: Pa mi napravimo intervju s Koštunicom kad on to hoće i tu može da kaže sve protiv EU. Ali, da sada nekome damo da piše kolumnu, a to se ne slaže sa uverenjima urednika i novinara naše redakcije, to nije u skladu sa našom koncepcijom, a ni u skladu sa uverenjima naših čitalaca. Ali je i anti-EU stav potpuno legitiman. Lično nisam EU fanatik i ko zna kakva će Unija biti kada Srbija bude trebalo da postane član. Ali, ja se zalažem za EU jer mislim da mi jesmo deo Evrope i tu pripadamo. Uz sve to, siguran sam da njedna Vlada u Srbiji, da nema tog evropskog imperativa, nikada ne bi donosila evropske zakone odnosno, zakone koji podižu i uređuju kvalitet života našeg društva.

S: Kada već govorimo o kvalitetu života – kako se u tu priču uklapa tolika medijska pažnja idiotskim „rijaliti“ programima poput „Velikog brata“, „Farme“, kojima su i relativno ozbiljne novine, uključujući i „Blic“, dali prostora?! U mnogim medijima u Srbiji povlađujemo najnižim porivima kod ljudi. Da li novine treba da jure samo za tiražima ili da budu, barem, uljudne?

V.S: Mislim da nije problem u novinama. Kada je konkretno o listu „Alo“ reč, on se obraća najširoj čitalačkoj publici. U Srbiji nikada nećemo uspeti da sve novine liče na „Politiku“. Ljudi imaju izbor šta žele da kupe. Naravno da ljudi najviše gledaju „rijaliti“ emisije i novine to prate.

S: Ali u celom svetu u tabloidima ne može naslov da bude sastavljen od psovki, ili da se otvoreno objavljuje pornografski sadržaj, kao što je to kod nas slučaj.

V.S: Lično mislim da pornografija mora da bude uvijena u celofan, neprovidan i da se tako prodaje. Takođe sam protiv psovki i ružnih reči u novinama. Na portalu „Blica“ imamo 7-8 administratora koji proveravaju komentare kako se ne bi pojavile psovke.

S: Svaka novina ima svoje izvore. Ali imam utisak da je u našim redakcijama glavni novinar „naš izvor“. Da li imaš utisak da se kod nas preteruje sa tim „našim izvorom“?

V.S: To se kod nas, nažalost, zloupotrebljava. Ali je dobro da novinari čuvaju izvore. Kod nas, da bi se dobila neka ekskluzivna informacija, ona mora doći od nekoga ko je „iznutra“ i tu novinari treba da zaštite izvor...

S: Ali nije u tome stvar. Često vidimo čisto reketaške tekstove u kojima se prozivaju ljudi, ili im se šalje neka poruka, a da je sagovornik „neimenovan“ a tekstove potpisuju nekakve „ekipe“ – Blica, Kurira, Alo-a, Informera... Da li je to tendencija da se ukinu imena u novinama, ili? Da pitamo čitaoce da navedu ime nekog novinara iz današnjih redakcija, nekog mlađeg, teško da bi se setili...

V.S: Problem je što je u novinarstvu sve manje dobrih novinara. Svojevremeno sam na jednom fakultetu bio gost na predavanjima studentima novinarstva. Zamolio sam ih da unapred, pre predavanja, pripreme temu za članak. Od 100 ljudi na predavanju niste mogli da prepoznate talenat kod dvoje-troje. To je problem. Mene je to zaprepastilo. U razgovoru sa njima sam hteo da saznam šta oni žele od novinarstva. Skoro svi su želeli da budu spikeri na televiziji...To je problem. Najcrnje je što kada se ljudi zaposle u novinama, mnogi od njih prestaju da čitaju druge novine, pa i one u kojima rade. I sad ovo malo starih što je ostalo još se drži, ali je sve teže. Problem je što i oni koji su malo nešto naučili odmah prelaze u ministarstva kao portparoli, PR, jer je manje stresan posao i veća plata.

S: Jel misliš da je izgubljena novinarska škola?

V.S: Kada sam ja počinjao da radim učitelj mi je bio Anastas Nešić. Dao mi je da napišem vest od šest redova. Šest puta sam pisao tih šest redova. Na kraju sam posumnjao u sebe i pomislio da odustanem. Na to mi je Anastas Nešić rekao: „Ti o zanatu nemaš pojma, ali ti novinarski misliš“. Posle toga sam i sedmi put pisao tu vest, ali sam prošao kroz novinarsku školu. Danas toga više nema. Sve je brzo. Danas ima mnogo redakcija. Ranije je bila mnogo veća konkurecnija, a bilo je i prestižno biti novinar. Ishod svega toga je da je sve manje velikih novinarskih imena.

S: „Blic“ je u vreme prethodne vlade prednjačio sa tekstovima u kojima je glavni sagovornik bio „naš izvor“. Često se dešavalo da u broju od nedelje, kada ne radi ni Tužilaštvo ni sud, vi imate informacije odatle. Sada, čini se, taj centar koji daje informacije se preselio u „Kurir“ i „Informer“. Pre izvesnog vremena počelo je u medijima i da se najavljuju hapšenja. Setimo se samo šta se pisalo o raznim ljudima, a danas – ništa od toga. Ko plasira te informacije?

V.S: Počeću od sebe. Ja sam sad u raznim medijima mafijaš, lopov, kradljivac, pljačkaš...Iako protiv mene nikada nije pokrenuta ni istraga, niti me je iko ikada saslušavao, nikada nisam krivično kažnjen, za svih 35 godina koliko radim ovaj posao. Iako me prozivaju, ja sam smiren, jer sam čist. Imam dobru platu za koju radim 12 sati dnevno i živim skromno.

Kada je reč o izvorima – sve novine imaju svoje izvore. Nekada je bilo teže doći do informacije i moralo je više skrivanja da bude nego što je to sada slučaj. E sad, uvek treba i drugoj strani dati priliku da iznese svoj stav. To je kod nas u „Blicu“ praksa. Ako naš novinar sazna da će neko biti uhapšen, ja nikada nisam dozvolio da se na naslovnu stranu stavi naslov: „Danas hapse tog i tog“...

S: Izvini Veso, ali kod nas, pa i u „Blicu“ se često dešava da se u sutrašnjim novinama koje se štampaju popodne, a već su uveče u prodaji, pojavi kompletan iskaz koji je neko dao pred sudom ili u policiji, a da je davanje iskaza završeno podobro pošto je ta novina otišla u štampu?! Dakle, neko već daje unapred nekakve iskaze, koji, pritom, predstavljaju očite falsifikate?!

V.S: Ima svega. Ali nije dobro kada se preko novina najavljuje hapšenje i da se preko njih vode istrage. Ali je ipak dobro da mediji uključe javnost u sve to.

S: „Blic“ je, ipak, u vereme prošle vlasti često u svojim tekstovima imao „izvor“ sa informacijama, a potom se to često pokazivalo kao netačno...

V.S: Što se tiče „Blica“ mislim da smo u 90 odsto slučajeva bili u pravu. E, sad, uvek je moguća greška... Ali je zato bitno da urednici imaju dobre novinare, a da novinari umeju da procene da li im je nešto podmetnuto i da ne potrče odmah za ekskluzivom. Trka za tiražima i velika konkurencija doprinela je sve manjem proveravanju informacija. Tako je nekima dovoljno samo to što su dobili od neke institucije ili od nekog pouzdanog izvora.

S: Da li si ti protiv najavljivanja hapšenja u medijima?

V.S: Naravno.

S: Da li je sad „Informer“ postao „Pink“?! Pošto je RRA zabranio „Pinku“ da te pominje, sad je to prešlo u „Informer“.

V.S: Izgleda da jeste. Preko citiranja „Informera“ na „Pinku“ Željko Mitrović nastavlja ono što je radio. Urednik „Informera“ ima svoju emisiju na „Pinku“ a i reklamira svoju novinu stalnu pljujući konkurenciju na najgori mogući način. To je nelojalna konkurencija. Ja ne mogu na taj način da polemišem ni sa Željkom Mitrovićem, ni sa „Informerom“. Samo mogu da ih tužim.

S: Jesi ih tužio?

V.S: Jesam. Tužio sam ih i za uvredu i za klevetu. Po zakonu o informisanju sam tužio „Pink“, Željka Mitrovića, „Informer“ i Vučićevića. Podneo sam privatne krivične tužbe za uvredu Osnovnom sudu u Beogradu, a protiv Mitrovića, „Pinka“, „Informera“ i Vučićevića. „Ringijer“ je privrednom sudu tužila odgovorne iz „Pinka“ i „Informera“.

Da su oni rekli da sam ja loš novinar, da su novine koje ja uređujem loše, da iznesu svoj kritički odnos prema njima – to je sve legitimno. Ali da me vređaju tako što mi daju razne nadimke, od mene prave magarca i konja, za mene pričaju da jedem seno...To su klasične uvrede. To je krivično delo i zato sam podneo tužbu Višem sudu po Zakonu o informisanju. Medijska kuća u kojoj radim podnela je tužbu Privrednom sudu zbog nelojalne konkurencije.

S: Jel ima istine u njihovim tvrdnjama?

V.S: Navešću nekoliko slučajeva: Oni pišu o „Blicovom“ ugovoru sa Kliničkim centrom od dva miliona dinara. Tačno je da smo mi napravili ugovor sa Kliničkim centrom. Ali, mi smo njima ponudili naš projekat – atlas ljudskog tela. Taj atlas smo poklonili i čitaocima „Blica“ ali smo to odštampali za sve škole i domove zdravlja u Srbiji. U to su bili uključeni i lekari Kliničkog centra koji su nama bili stručni konsultanti i pisali su tekstove. Onda su se javile neke druge novine i pitale zašto one nisu dobile taj projekat. Pa to i nije moglo njima da ide jer smo mi kupili licencu za taj atlas za teritoriju Srbije, Crne Gore i Bosne, i mi smo osmislili ceo projekat. Ceo posao je obavljen u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama.

Isti taj Vučićević, koji je tada bio urednik „Presa“, otišao je kod Đorđa Bajeca u Klinički centar da predloži svoj projekat. Ali Vučićević prećutkuje jednu stvar, da su i on i „Pres“ isto to dobili od Kliničkog centra, samo za drugi projekat.

Drugi slučaj – promocija zaštite životne sredine. Budžet za akciju „Očistimo Srbiju“ bio je milion i 900 hiljada evra. Pozvani su svi mediji da učestvuju...

S: Nisu baš pozvali sve medjije već, pre će biti, određene...

V.S: Evo koga su pozvali: Politiku, Novosti, Pres, Kurir, Blic, Alo, Pink, Prvu, B92 i RTS. Ne znam iz magazina koga su zvali. Svi su učestvovali. Od tih para, milion i 200.000 evra uzele su televizije i to najviše „Pink“ i „RTS“. Mi (Blic – primedba urednika) smo se javili na konkurs  Mi smo od tog novca dobili 40 miliona dinara. Ralizovali smo 20 miliona dinara. To je, ugrubo, 200.000 evra. Ja pitam: ako smo mi očistili Srbiju od para, gde je milion i 200.000 evra? Pa uzeli su oni koji nas sada pljuju – „Pink“ i novine u kojima je tada radio sadašnji urednik „Informera“.

S: A šta je sa slučajem Državne lutrije?

V.S: Lutrija reklamira svoje proizvode na televiziji i u dnevnim novinama sa najvećim tiražima. Svako u Srbiji je video oglase Lutrije na naslovnim stranama svih novina. To je „Blic“ naplatio milion i 700 hiljada dinara. A oni kažu da smo naplatili 10 miliona dinara! Oni imaju cenovnik oglasnog prostora „Blica“, a i mi smo ga im u demantiju ponovo poslali. Ipak, oni i dalje teraju po svome. Ugovor poput našeg imale su sve ostale novine jer je Lutrija obavezna da u dnevnim novinama objavljuje rezultate za svoje nagradne igre. To se godinama objavljuje u „Večernjim novostima“. Naravno da bi meni bilo draže da to objavljuju u novinama u kojima ja radim. Ali, bio bih poslednja fukara kada bih rekao da „Novosti“ nas ili druge medije pljačkaju.

S: „Informer“ tvrdi da je „Blic“ preko oglasa državnih firmi opljačkao građane?

V.S: Za sve što nas „Informer“ optužuje da smo opljačkali državu imamo ugovore i to sve u  poslednje tri-četiri godine. Sve zajedno, mi smo za četiri godine uzeli 300.000 evra od države preko oglasa. I to ne samo „Blic“ već, cela kompanija „Ringijer“. Za protekle tri godine naš profit je 15 miliona evra. To nije tajna, toga ima i na sajtu Agencije za privredne registre. Dakle, nama taj novac ne znači previše. Mi se više nećemo ni javljati na te oglase. Ali se niko ne pita – da li je ikada objavljen jedan oglas Agencije za privatizaciju u „Blicu“? Nije. To su mnogo veće pare jer ti oglasi imaju po nekoliko strana.

S: A „Telekom Srbija“?

V.S: Iz svega izuzimam „Telekom Srbija“ jer to nije kompanija koja ima monopol već, ima konkurenciju. Kada neko kaže da je „Telekom Srbija“ kod nas potrošio milone zato što nam je bila bliska vlast – to nije tačno. Ogromna sredstva, gotovo identična, potrošili su i „Telenor“ i „VIP“ jer se bore sa konkurencijom.

U osnovi cele priče, zapravo, leži smišljena kampanja da se blati jedna novina i to je sve.

Meni nikada nije palo na pamet da prebrojavam koliko je koji državni organ objavio oglase u drugim novinama. To se, na kraju krajeva, vidi i po tenderima koji su javni. Jesu li ti ljudi lopovi što su u njihovim novinama objavljivani državni oglasi?! Pa nisu. Ali, ako se kod nas oglasi država – to je naša krađa i to smo dobili zato što smo bliski DS-u.

S: Da li je tačno da je nivo oglasa državnih institucija i preduzeća opao posle političkih promena u Srbiji?

V.S: Tim poslom se ja u „Blicu“ ne bavim. Vidim da su neke firme koje su se ranije oglašavale sada prestale, a neke su nastavile. Ali, svako ko bude procenio da ima interesa da se kod nas oglašava, on će se oglasiti. Mi smo na otvorenom tržištu i poslujemo transparentno. Mi ne možemo drugačije jer smo strana kompanija. Mi izveštaje šaljemo na dve adrese – u Cirih i u Bern. Uz to, svake godine jedna revizorska kuća proverava naše poslovanje. Niko od nas ne bi ostao na tom mestu da mi ne poslujemo pozitivno i po zakonima. Svaki dinar koji primimo ili isplatimo – mi prijavimo. Nikada, ali nikada „Ringijer“ državi nije dugovao žutu banku, niti smo ikada ikom dobavljaču ostali dužni.

S: U razgovoru si rekao da si za to da se Evropa dovede u Srbiju i da ovde sve bude evropski. A da li su promene zakona o informisanju, ispod žita i u tajnosti, demokratske i evropske?!

V.S: Za vreme prošle vlade napisana je Medijska strategija. To je bio jedan od uslova za dalju integraciju ka EU. Ta Strategija je trebalo da bude krovni dokument koji je dalje trebalo da bude osnova za medijsko zakonodavstvo. U donošenju te strategije učešće su uzela udruženja novinara, nevladin sektor, ministarstva...Igrom slučaja tu su se usaglasili međusobno svi iz medija. Odjednom svi mediji su bili na jednoj strani, a na drugoj strani tadašnja vlast. Mi smo uspeli da se izborimo za dokument koji je bio prihvatljiv za obe strane. Devedeset odsto stvavova UNS-a, NUNS-a, Asocijacije medija ušlo je u tu Medijsku strategiju. Ta strategija je morala da ide na verifikaciju u Brisel. To je usvojeno kao dokument. Prethodna vlada je od Evrospke komisije dobila milion i po evra za implementaciju te Strategije. Vlast se promenila a novi ministar kulture, Petković, formirao je radnu grupu u kojoj su ovi „večiti eksperti“ za medije trebalo da pišu zakone. Oni nisu bili baš na strani medijia...

S: Ko su ti „večiti eksperti“?

V.S: Razni profesori koji imaju teorijsko znanje, ali ne razumeju funkcionisanje štampe. Videlo se da oni ne poznaju suštinu medija, poslovanje medija, budućnost medija...Na kraju smo ipak došli do nekog Nacrta zakona. Kao novinar mogu da kažem da nisam bio zadovoljan sa 20 odsto tog teksta. Taj tekst je otišao u ministarstvo i onda se pojavio neki izmenjeni tekst u kojem ima članova zakona koji će sutra biti oboreni na Ustavnom sudu.

S: A „zakon za Raju“, odnosno izmene i dopune Zakona o informisanju iz 2009?!

V.S: Kada je o tom zakonu reč, neki ljudi iz medijskog podzemlja mene su optužili da stojim iza toga. Ja sam javno rekao da je to loš zakon, da će pasti na sudu i da sam protiv toga. Lično sam potpisao ono što je Asocija medija zauzela kao stav i to smo podneli vladi. Rekli smo da će to dovesti medije u loš položaj i da ga uopšte ne treba menjati na taj način. Ipak, oni su promenili zakon.

S: Jel znaš ko je išao da menja taj zakon?!

V.S: Ne da nisam menjao taj zakon i učestvovao u tome već sam Bradiću rekao da to ne radi.

S: A što su tebe optuživali da si imao ulogu u tome?

V.S: Optuživali su me za sve i svašta. Uvek nekome smetam, ali ne ja lično, već „Blic“.

S: Kome smeta „Blic“?

V.S: Smeta mnogima zato što smo uspešni. Misle da ako nas nema, da će oni uzeti novac.

S. Da li je napad „Informera“ na tebe zapravo neka vrsta kolateralne štete za Đilasa?

V.S: Ne može se Đilas napadati preko „Blica“. Pritom, on je dobro prošao imajući u vidu šta se piše za mene.

S: Jel imaš ti utisak da se u „Informeru“ ne pominju negativno ni Đilas, ni Vučić?

V.S: Ne znam ko kakve „dilove“ ima. Problem je u sledećem: ako mene neko lično napada, kleveće i psuje po novinama, to u Srbiji može da se završi tako što neko ko ima političku moć ima da kaže „dosta“ ili „nemojte mi se na taj način dodvoravati“. Drugi način je da platim da to prestane. Znam kome bi trebalo da platim, ali para za to nemam. Nemam oglase, nemam marketinške firme, nisam tajkun...

S: Ali kažu da si dobio stan?!

V.S: Da, prva priča je bila da sam dobio stan od Miškovića i slično. Ali istina je druga. Imam kredit. Kupio sam starijoj ćerki stan. U 50. godini sam uzeo kredit na 15 godina. Uz to, u švajcarcima je. Stan ima 60 kvadrata. Rata mi je 900 evra i to mi je noćna mora. Ta mora će trajati još 10 godina. Zato i radim 12 sati dnevno. I neko me sad proziva a zna da imam kredit a i to može da se proveri. A kako da se ja borim protiv toga?!

S: Utisak je da je ovde reč o kampanji koja je spremljena protiv tebe. A sve je, navodno, počelo kada je „Blic“ objavio sliku automobila koji je vozio Mitrovićev sin kada je pregazio devojku na pešačkom prelazu.

V.S: Ta kampanja je bila spremljena mnogo pre te famozne nesreće. Meni je žao što se to desilo porodici Mitrović i Željkovom sinu. Ipak, sve one karikature o meni bile su spremljene ranije. Možda je Željka Mitrovića ta situacija oko nesreće podstakla da krene u kampanju, ne znam.

S. Jel misliš da je on sam odlučio o tome?

V.S: Ne verujem. To traje već mesec i po i duže na „Pink Montenegro“, pošto sam ja rodom iz Crne Gore. Tamo se svakih sat vremena emituje prilog da sam ja mafijaš koji radi protiv Crne Gore i slično. Tamo je glavni čovek sada Beba Popović, kada je o medijima reč. Iz toga je jasno i pismo Upravnog odbora „Pink Montenegra“ u kojem sam ja apostrofiran kao neko ko je kriv za ubistvo Đinđića i ko je pomagao u tome. Mene za svašta mogu optužiti, ali da sam bio za Legiju i da sam afirmisao Šešelja, to je glupost. Oni su to objavili tamo a preneo je „Pink“ u Srbiji. To pokazuje nečiji rukopis i nečije delovanje. Ali nije to ni Beba Popović sam. Neko stoji iza. Neko je to platio.

S: Šta bi bio interes tog nekog u celoj priči?

V.S: Neki imaju interes da „Blic“ i naša kompanija propadnu ovde, pa će oni imati više para. A drugi imaju lični motiv protiv mene. Ja tim ljudima koji me blate nikada u životu ništa nažao nisam učinio. Sada je pitanje ko je taj ko ih huška.

S: Ko je taj?

V.S: U različitim povodima su različiti ljudi mene napadali.

S: Čekaj, hoćeš da kažeš da postoji neko „medijsko zločinačko udruženje“ protiv tebe kao Veselina Simonovića?!

V.S: Siguran sam da su svemu ovome doprineli Željko Mitrović, njemu bliski političari, Beba Popović i Cane Subotić. Kome je u vlasti to mrsko, a kome nije, to ne znam.

S: Jel misliš da je medijski uticaj Bebe Popovića i dalje veliki u Srbiji?

V.S: Ne znam da li je u Srbiji, ali na Željka Mitrovića jeste.

S: Kako gledaš na reakciju novinarske javnosti na napade na tebe? Sada svoju priču imaš priliku da izneseš u „Svedoku“ koji je ocrnjen u tim, ja ih smatram – kvazigrađanskim krugovima, kome pripadaju mnogi u medijima pa i koji su bliski i sa samim listom „Blic“, sada svi ćute oko ovoga kroz šta ti prolaziš?!

V.S: Od kada sve ovo traje nisam okrenuo niti jednog predsednika bilo kog novinarskog udruženja i tražio zaštitu. Iz UNS-a je zamenik predsednika, Petar Jeremić, dao izjavu za „Blic“. NUNS je odmah reagovao saopštenjem i tu je sve stalo. U ovakvim kampanjama se ljudi i plaše da istupe i kažu nešto jer ne žele da rizikuju da budu na „Pinku“ svakog dana i da prolaze kroz ono kroz šta ja prolazim.

S: Ali kakvi su onda to novinari i ljudi ako imaju strah da iznesu u javnost svoje mišljenje i stavove, a posao im je da šite duh otvorenosti i slobodu misli i govora?!

V.S: Pa... Ti ljudi imaju svoje porodice i obaveze, a i svoje strahove. To je stvar ličnog izbora i odgovornosti.

S: Imam utisak da je profesija zanemela. Ali – zašto, to je pitanje.

V.S: Znam da se mnogima u profesiji ne sviđa ni „Blic“, ni ja, i to poštujem. Može nekome da se ne sviđaju naši stavovi, ono što pišemo, i poštujem kada neko to javno kaže. Ali, ovo što se sada radi je za osudu svakoga ko drži do nivoa u svojoj profesiji. Ja nisam očekivao da će neko da me brani lično, ali da barem da traže da se sve to ispita i da se provere činjenice.

S: Optužbe koje su iznete na račun tebe i „Blica“ su ozbiljne. Da li je iko iz policije, tužilaštva okrenuo telefon da proveri sve to?

V.S: Ne. Niko.

S: „Blic“ je imao dobre odnose sa prošlom vlašću. Kakve odnose imate sa ovom novom?

V.S: I ove ljude koji su sada na vlasti poznajem dugo, kao i one koji su prethodno bili na vlasti. Uvek se trudim da imam korektan odnos sa nekim, bez obzira da li se slažem ili ne. Jedan sam od onih koji svakome u lice kaže otvoreno ono što misli. Dakle, trudim se da i sad imam korektne odnose.

S: „Blic“ je jedan od medija koji je prozvan u izveštaju Saveta za borbu protiv korupcije. Svi mediji, izuzev „Svedoka“, prećutali su taj izveštaj. Tu se govori o sprezi politike i medija...

V.S: Mislim da je to jedan od lošijih izveštaja Saveta. Ako je problem, kako se navodi u izveštaju, to što je neki medij dobio od države neke pare za oglase i da su tako stranke širile uticaj, to je prilično naivno. A šta je sa pričama o vlasništvu...

S: Svojevremeno su jedino portal „Pištaljka“ i „Svedok“ obelodanili da je Đilas bio vlasnik „Presa“, kada je ta novina, koja više ne izlazi, još drmala Srbijom. Zašto je „Blic“ to prećutao?

V.S: Mi svake godine objavljujemo listu najuticajnijih u medijima. Tu je jasno navedeno da su Mišković i Đilas vlasnici „Presa“ i znam da je Đilas bio vrlo ljut posle objavljivanja toga.

S: Dokle misliš da će ovo oko tebe da traje?!

V.S: Mislim da RRA neće preduzimati više ikakve korake. Mislim da je i ovo maksimum. Sledeća mera bi bila privremena zabrana. Ali ja sam poslednji čovek koji bi voleo da bilo koji medij bude zabranjen, pa i „Pink“. Ali „Pink“ ne sme da radi ono što radi.

S: Pa jel misliš da će „Pink“ dobiti zabranu?!

V.S: Neće. Za sve ovo što radi ima političku podršku.

S: Koga?

V.S: Ne mogu to da personalizujem. Reč je o interesima koji se preklapaju.

S: Kako vidiš kraj svega?!

V.S: RRA više nema snage. Njihova poslednja reakcija mi se čini kao njihov maksimum. Ipak, i oni su pod pritiskom – zbog reizbora... Savet za štampu ima ingerencije samo nad onim medijima koji ga priznaju. „Blic“ priznaje Savet za štampu. „Informer“ nije tamo i za njega može biti nadležan samo sud.

Nikolić i Vučić

Pola susreta je bilo na sastancima sa glavnim urednicima i tada sam i ja bio. Nekoliko puta smo sedeli u četiri oka oko nekih važnih stvari kao što je Briselski sporazum i slično

S: Jel imaš korektne odnose sa glavnim ljuima u ovoj vlasti?

V.S: Mislim da imam. Mada, moram da kažem da se nikada u životu nisam pozdravio, niti seo i popio kafu sa Tomislavom Nikolićem. Mislim da sam jednom u životu sreo Šešelja, i to slučajno. Bili smo dva sveta i nisam ni imao želju da ga sretnem. Sa Vučićem sam imao korektan odnos i pre nego što je došao na vlast. Mi smo imali zahlađene odnose u vreme kampanje i odmah posle izbora. Ali mislim da sada imamo korektan odnos.

S: Jesi li se skoro čuo ili video sa Vučićem?

V.S: Od kada je na vlasti videli smo se sigurno 5-6 puta. Od toga, pola susreta je bilo na sastancima sa glavnim urednicima i tada sam i ja bio. Nekoliko puta smo sedeli u četiri oka oko nekih važnih stvari kao što je Briselski sporazum i slično. Prosto, interesovao se kakav ja stav imam oko nekih važnih pitanja imajući u vidu da uređujem jednu od najtiražnijih novina u Srbiji. Drugo, Vučić je rekao da će ispitati 24 sporne privatizacije. Sve afere oko tih privatizacija u javnosti je otvorio „Blic“.

www.svedok.rs