Vesti
09. 08. 2013.
Treba li nam peta nacionalna televizija?
U Srbiji postoji preko 150 televizija, što lokalnih što onih sa regionalnom i nacionalnom frekvencijom. Posle današnje sednice Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA) taj broj, gotovo je izvesno, biće uvećan za još jednog emitera – televiziju Kopernikus, koja je jedan svoj kablovski kanal tokom izborne kampanje ustupila Srpskoj naprednoj stranci, ili TV Nova, iza koje stoji, veruje se uprkos demantijima, Dejan Jocić, bivši direktor Prve srpske televizije.
Negodujući zbog dolaska petog nacionalnog emitera, stručna javnost postavlja pitanje da li je Srbiji potrebna još jedna televizija, šta ona može da ponudi novo u sadržinskom smislu i, na kraju, da li je to vredno usporavanja procesa digitalizacije? Argumenti su i finansijske i tehničke prirode. Umesto 100 miliona evra, koliko Miloš Stojković, iz kancelarije Živković–Samardžić, procenjuje da bi u državnu kasu došlo procesom digitalizacije, dodelom dozvole za nacionalno emitovanje zaradiće samo RRA od naknade i to potencijalnih 700.000 evra.
Neće imati koristi siromašna domaćinstva bez kablovske televizije, kojim je digitalni signal jedini put ka kvalitetnijoj slici i zvuku. Takvih je danas čak 42 odsto, a u Srbiji još postoje takozvane crne rupe, odnosno mesta do kojih ne stiže ni program Javnog servisa.
Početkom ove godine Republička agencija za elektronske komunikacija (Ratel) na javnoj raspravi je podnela predlog da se prema planu raspodele frekvencija TV Avala ne dodeljuje, što je podržalo i Ministarstvo kulture. Međutim, RRA je odlučio drugačije. Nakon toga, a povodom raspisivanja spornog konkursa, usledilo je upozorenje šefa delegacije EU u Srbiji Vensana Dežera. Većina nadležnih institucija je samo nemo posmatrala kako RRA sprovodi svoju odluku.
Da postoji neslaganje Ministarstva za telekomunikacije sa onim što u ovom slučaju radi RRA potvrdio je za „Politiku” ministar Rasim Ljajić i naglasio da je više puta upozoravao na štetu koju takva odluka može da donese Srbiji.
– Tačno je da zakon predviđa da se raspiše konkurs kada se oslobodi jedna frekvencija, ali u konkretnom slučaju to nije bilo nužno, jer bi država mogla mnogo da izgubi. Ovo je jedna od onih situacija kada zakon ide drumom, a život šumom – kaže Ljajić.
Srbija bi od tendera za digitalnu dividendu, odnosno od kanala koje bi ustupila mobilnim operaterima, dopunila budžet sa oko 100 miliona evra. Kao primer, ministar navodi zemlje u okruženju, od kojih je recimo Makedonija zaradila 300 miliona evra.
Drugi problem odnosi se na sam proces digitalizacije koji bi, tvrdi Ljajić, uz slobodnu frekvenciju bio sproveden i do 80 odsto do kraja 2013.
– Ovako, moraćemo postepeno da radimo, da isključujemo region po region da bi uveli digitalni sistem. Za stav da nam je potrebnija slobodna frekvencija od nove televizije dobili smo podršku Evropske unije i OEBS-a – kaže Ljajić.
Naš sagovornik smatra da bi najbolje bilo da današnja odluka Saveta RRA bude odustajanje od dodele jedine slobodne frekvencije, ali napominje da ne bi želeo da njegova poruka bude svaćena kao pritisak na „autonomno regulatorno telo”.
Miloš Stojković kaže da je od 2010. postojala dobra praksa da se RRA, Ratel i Ministarstvo telekomunikacija drže plana raspodele slobodnih frekvencija.
Međutim, kada je rok za digitalizaciju sa 2012. pomeren na 2015. godinu, RRA je počeo masovno da raspisuje konkurse. Tada dolazi do raskoraka između ovog regulatornog tela, s jedne, i Ratela i pomenutog ministarstva, s druge strane – pojašnjava Stojković.
Slobodna frekvencija idealna je, tvrde stručnjaci, za eksperimentalno emitovanje kanala. Bez nje je moguće da pojedina domaćinstva u jednom periodu ostanu bez zemaljskog TV signala.
– Primera radi, Hrvatska za sada emitovanje digitalnog signala obavlja 40 odsto slabijom snagom, ali od 2015, kada ističe rok za digitalizaciju, za to više neće imati razloga. Tada će naša domaćinstva u blizini granice imati samo hrvatske kanale –upozorava Stojković i naglašava da nam ovakvim ponašanjem preti oduzimanje opreme vredne preko 10 miliona evra, koju nam je EU poklonila.
Iako se u društvu proces digitalizacije posmatra kroz jasniju sliku na te-ve ekranima, stručnjaci kažu da ona donosi mnogo više povlastica. Naime, jedan broj kanala rezervisani su za mobilne operatere, sa kojima bi stigao mobilni internet velike brzine. Na taj način, uz pomoć pametnih telefona, plaćanje računa, sve bankarske obaveze, pa čak i pojedini zdravstveni pregledi mogli bi da se rade od kuće.
Mirković: Put ka urušavanju medijskih budžeta
Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Saša Mirković smatra da ne postoji nikakvo opravdanje za dodelu pete nacionalne frekvencije. Razloga je više: U ovom kanibalizmu između postojećih televizija samo će se nastaviti dalje urušavanje marketinških budžeta. Uz to, jasno je da nijedna od dve pomenute televizije neće doneti bitno poboljšanje postojeće televizijske ponude i da će nam televizije biti sve sličnije jedna drugoj umesto da bude obrnuto. Tu nema nečega novog, izazovnog, vrednog dodele nacionalne frekvencije.
Jeremić: Prilika za nova radna mesta
Petar Jeremić, predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije (UNS), podržava ideju pete nacionalne televizije. Na taj način, kaže Jeremić, postoji mogućnost pluralizma mišljenja i tržišta, kao i otvaranje radnih mesta na kojima će novinari moći da rade i zarađuju.
Komentari (2)
ostavi komentar09.08.
2013.
Ispravka
U mom prethodnom tekstu stoji "u opsegu 690-862 MHz, a treba da stoji "u opsegu 790-862 MHz". Izvinjavam se zbog ove greske, odnosno smanjene koncentacije usled nesnosne vrucine.
Odgovori09.08.
2013.
Treba li nam Inicijalna mreza?
Nije tacno da postoji neslaganje Ministarstva spoljne i unutrasnje trgovine i telekomunikacija sa onim sto u ovom slucaju radi RRA, kao sto je za "Politiku" potvrdio ministar Rasim Ljajic, i naglasio da je vise puta upozoravao na stetu koju takva odluka moze da donese Srbiji. Nije ministar Ljajic trebao da upozoava na stetu; bilo je dovoljno da donese pravilnik i time spreci javni konkurs.
OdgovoriNaime, iako su 09.04.2013. završene javne konsultacije o nacrtu Pravilnika o izmeni Pravilnika o utvrđivanju Plana raspodele frekvencija/lokacija za terestričke analogne FM i TV radiodifuzne stanice za teritoriju Republike Srbije, koji ukljucuje i Aneks 4 - plan raspodele frekvencija/lokacija za potrebe formiranja Inicijalne mreže za testiranje emitovanja digitalnog televizijskog signala (http://www.ratel.rs/upload/documents/javne_rasprave/Izmena_plana_raspodele_210313/Aneks%204.pdf), resorno ministarstvo nije donelo, iz nepoznatog razloga, ovaj pravilnik?!
Za predajnike u mrezi K-5 (bivse "TV Avale") na nize navedenim lokacijama predvidjeni su za dodelu i koriscenje sledeci (frekvencijski) kanali:
Oznake mreže / Lokacija predajnika: K 005
Avala, kanal 28;
Beograd-Kanarevo brdo, kanal 32;
Beograd-Stojčino brdo, kanal 25;
Crveni čot, kanal 30;
Subotica, kanal 36;
Sombor-grad, kanal 46;
Kikinda, kanal 67;
Vršac-breg, kanal 43;
Crni vrh-Jagodina, kanal 38;
Jastrebac, kanal 33;
Tupižnica, kanal 31;
Deli Jovan, kanal 06;
Kladovo, kanal 53;
Ovčar, kanal 56;
Rudnik, kanal 60;
Goč, kanal 45;
Valjevo-Pećina, kanal 58;
Tornik, kanal 59;
Užice-Zabučje, kanal 26;
Bajina Bašta, kanal 39;
Priboj-Bić, kanal 43;
Prijepolje-Gradina, kanal 42;
Nova Varoš, kanal 34;
Cer, kanal 52;
Gučevo, kanal 44;
Crni vrh-Pirot, kanal 58;
Besna Kobila, kanal 59;
Vranje-Pljačkovica, kanal 21;
Kopaonik-Gobelja, kanal 46;
Šutenovačko brdo, kanal 43;
Raška-Gradac, kanal 38;
Maljen, kanal 32;
Beograd-Krnjača, kanal 54
U mrezi K-5 postoji samo jedan predajnik "Kikinda", kanal 67, koji emituje u opsegu 690 -862 MHz namenjenom za bezicne sirokopojasne komunikacione sluzbe (tzv. digitalna dividenda).
Stavise, pravna osnova da RRA poništi konkurs nalazi se u vladinoj Odluci o izmenama Strategije za prelazak sa analognog na digitalno emitovanje radio i televizijskog programa u Republici Srbiji (http://www.ratel.rs/upload/documents/Regulativa/Strategije/Odluka%20o%20izmeni%20startegije%20za%20ASO%20SG26-13.pdf). Tacka 3. ove odluke od 14. marta 2013. sadrzi odredbu koja glas: "Ukoliko pre prelaska na digitalno emitovanje dodje do oslobadjanja frekvencija u odgovarajucim opsezima, Inicijalna mreza se moze prosiriti". Ovu vladinu odluku ne pominje ni ministar Ljajic, niti bilo koji drugi nadlezni i odgovorni funkcioner. Zasto?