Vesti
09. 08. 2013.
RTS trajno na budžetu?
Uprkos najavama da će se RTS i RTV po ukidanju pretplate finansirati iz budžeta samo dve godine, u Nacrtu zakona o javnim servisima, koji je objavljen u sredu, to se ne pominje. Naime, u ovom dokumentu se navodi da je finansiranje javnih servisa privremeno, dok se ne pronađe efikasniji način.
Iako je u ranijim verzijama zakona, u koje je Danas imao uvid, to bilo precizirano, kao i da u određenom roku RTS i RTV treba da predlože model finansiranja, to je izbačeno iz dokumenta koji je trenutno na javnoj raspravi.
Iz Ministarstva kulture i informisanja juče nismo uspeli da dobijemo objašnjenje zašto nije istaknuto da će finansiranje javnih servisa iz budžeta biti privremena mera, dok predstavnici novinarskih udruženja ocenjuju za Danas da je moguće da država želi da kontroliše javni servis i više od dve godine.
Petar Jeremić iz Udruženja novinara Srbije navodi za Danas da država uopšte nema jasnu viziju kako da dugotrajno reši problem finansiranja javnih servisa ili da želi da ostavi otvorenu mogućnost da drže javni servis pod kontrolom koliko to budu hteli.
- Inače, UNS nije protiv toga da se RTS i RTV finansiraju iz budžeta, ali da to bude samo u kratkom roku dok se ne stabilizuju njihove finansije. Istovremeno, mislimo da ne treba ukidati pretplatu, već pronaći način njene efikasnije naplate, objašnjava Jeremić.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović kaže za Danas da ukoliko nadležni ostaju pri stavu da će se posle dve godine finansiranja iz budžeta vratiti na pretplatu, onda treba drugačije formulisati odredbe zakona.
On dodaje da u zakonu treba da stoji da se javni servisi finansiraju iz pretplate ili naknade, a da u prelaznim i završnim odredbama stoji da će taj član važiti posle dve godine.
Prema njegovim rečima, u Nacrtu zakona nije naznačeno ni na koji način će se isplaćivati sredstva iz budžeta javnim servisima, do kad i kojim mehanizmima, „što ostavlja otvoreni prostor za razne vidove pritisaka“.
- Ne znam koje su im namere. Ili je reč o pravnoj neukosti autora ili možda država ima nameru da kontroliše javni servis duže od dve godine i to zakonom ozvaniči, napominje Obradović.
Zakonom se predviđa još da se javni servisi finansiraju iz budžeta Republike Srbije, obavljanjem osnovne delatnosti pružanja usluga javnog medijskog servisa, obavljanjem komercijalnih delatnosti i iz odgovarajućih fondova međunarodnih organizacija. U ovom dokumentu se još navodi da je za sprovođenje zakona nakon stupanja na snagu potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije za finansiranje ustanova javnog medijskog servisa.
Dodaje se i da nije moguće, „bar za sada, proceniti iznos tih sredstava“. Prema predlozima zakona, ministarstvo nadležno za poslove finansija dužno je da sredstva preusmerava ustanovama javnog medijskog servisa mesečno u 12 jednakih rata.
„Obezbeđenje sredstava iz budžeta Republike Srbije na način iz ovog zakona ne sme uticati na nezavisnost ustanove javnog medijskog servisa“, navodi se u Nacrtu zakona o javnim servisima. NUNS je, inače, juče zajedno sa Centrom za unapređivanje pravnih studija zatražio od Ministarstva kulture i informisanja da povuče iz javne rasprave
Nacrt zakona o elektronskim medijima i Nacrt zakona o javnim medijskim servisima i omogući radnoj grupi eksperata da okonča svoj rad na ovim zakonskim tekstovima, u skladu sa najvišim evropskim i uporednopravnim standardima.
„Pravno-politički gledano, čini se kao da je Nacrt zakona o javnom medijskom servisu pisao neko ko uopšte ne razume prirodu javnog servisa i njegov odnos prema potrebi zadovoljenja javnih interesa u sferi informisanja.
Činjenica je da radna grupa Ministarstva za izradu medijskih zakona nije autor Nacrta zakona o javnim medijskim servisima. NUNS i CUPS zahtevaju od resornog ministarstva da obavesti javnost ko je i po čijem nalogu pisao Nacrt zakona o javnim medijskim servisima, jer je nedopustivo da se zakoni od najvećeg značaja za demokratski poredak pišu u tajnosti“, saopštili su NUNS i CUPS.
Hitno usvajanje
U Nacrtu zakona se predviđa da propis treba usvojiti po hitnom postupku, jer je već prekoračen rok utvrđen Medijskom strategijom.
Komentari (1)
ostavi komentar12.08.
2013.
комерцијализација
Постоцавани,
Odgovoriсматрам да нам Јавни сервис ма шта год ви причали да је тако у Европи, не треба.
Нека лепо постану комерцијална телевизија па нећемо имати проблем ни са дилемом плаћање из буџета или претплата, прецизније речено скинућемо народу са грбаче један непотребан данак.
Зашто нам не треба јавни сервис?А зашто нам треба?кажу ради објективног и непрстрасног информисања, без утицаја власти,тајкуна,лопина сваке врсте - баш бих волео да ми било ко од колега појасни шта је то и где то има? Ма нема нигде!
Тако и све оно што би, као требало да чинодејствује јавни сервис пада у воду.
Од школског програма, образовног па надаље...
Нит знају то да ураде нит то више децу, народ интересује...
Дакле, само замлаћујемо једни друге и отимамо од ионако гладних уста народа...
Поздрав
Тодор Гардашевић