Vesti
01. 08. 2013.
Na mom radaru
Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, osnivač, vlasnik i prvi čovek Vranjskih, rođen je u Vranju. Diplomirao je na FPN-u u Beogradu i dobitnik je najznačajnijih novinarskih nagrada. Živi i radi na relaciji Beograd - Vranje, ima suprugu i dvoje dece.
Ivanova borba za Borbu
Nije mi bilo, priznajem, prijatno dok sam čitao pismo Ivana Radovanovića, nekadašnjeg uglednog novinara Politike, kasnije vlasnika Borbe, a sada kako čujem PR maga koji iz senke profiliše javnu sliku Ivice Dačića.
NUNS je, veli Radovanović, još malo pa glavni krivac što se, posle 13 meseci pod njegovim gazdovanjem, ovaj dnevnik sa decenijskom predistorijom ugasio 2011. Glavni greh NUNS-a je što ga (Radovanovića) nismo zaštitili od, nabraja, Tadića, Rakića, Šapera, Đilasa, Petrovića, Krstića.I “državnog mobinga”.
Još više NUNS-u zamera što ga nismo uzeli u zaštitu od etikete “Canetovih novina”, epiteta koji je u pojedinim krugovima pratio ovu njegovu avanturu sa Borbom. G. Radovanović, poput mnogih u poslednje vreme, izgleda da je računao na opštu amneziju kao dominantan fenomen ne samo novinarstva, već i društva u celini.
Sećanje su mu, verujem, osvežili bivši novinari Borbe podsećanjem da, ne samo što im je ostao dužan ne baš male pare, već ih nije udostojio ni pojavljivanja na sudu usled “nepoznate adrese”. Takvo ophođenje opstruiralo je sve pokušaje novinara Borbe da dobiju plate i ostvare elementarna radna prava.
To, g. Radovanoviću očigledno nije u žiži, kao ni, verujem, Tantalove muke kolege koji je, bezgranično verujući upravo dotičnom, podigao stambeni kredit, a potom završio kao podstanar. Lično, eto, verujem da je Ivan Radovanović, kako je svojevremeno izjavljivao, samo za tričavih 500 ili 5.000 evra kupio projekat od Stanka Subotića.
Neću da sumnjam ni da je sasvim slučajno Tomas Nig, advokat i poverenik Subotićeve holding kompanije, naveden i kao poverenik Radovanovićeve holding kompanije sa Kipra, kao i da je I. R., zarad “pokušaja da se bavi novinarstvom”, na “projektu Borba” izgubio oko 300.000 evra.
Samo, ne volim bahate ljude koji su, računajući na “političke promene” i ubeđeni da je definitivno završen proces asanacije u novinarstvu, za preporuku novim gazdama smatraju da je dovoljno da NUNS-u povremeno zalepe neku šlajmaru, kao neophodna stavka u refreširanom portfoliju. Zlu ne trebalo, a ne košta ništa.
Pink i RRA
Ovih dana je bilo burno na našoj medijskoj sceni. Otud i nisam bio iznenađen kada me pozvao stari prijatelj, ugledni član RRA. Ponavljam „član“.
Nisam iz prve shvatio o čemu se radi, ali usledio je zahtev, pardon, pitanje, hoće li NUNS da zaštiti RRA od Blica i navodnog pritiska kome je, povodom slučaja Pink, izloženo ovo samoregulatorno telo. Odmah da kažem – nećemo, i to iz više razloga.
Osnovni je da ne doživljavam kao pritisak ako neki medij postavi pitanje odgovornosti RRA koji godinama ćutke prelazi preko brojnih primera divljanja g. Mitrovića i njegove ružičaste televizije.
Pre bih zamerio Blicu što to nije uradio ranije, već se čekalo da na tapet hirovitog vlasnika TV Pink stignu i ovaj list i njegov glavni urednik koji bi, uzgred rečeno, morao da obrati više pažnje na rečnik, makar to bilo i u privatnoj SMS prepisci. Neću da podsećam u kojim se sve prilikama laćao svoje televizije gos’n Željko.
Prosto, moglo mu se jer su mu to omogućavali i Savet RRA i ovaj moj prijatelj, i to, ne kako reče njegov kolega Goran Peković „zbog loše zakonske regulative”, već iz oportuniteta.
U motive neću da ulazim ali ne bih se složio oko nadležnosti RRA. I sam Peković priznaje da su na raspolaganju razne mere, od opomene do privremenog oduzimanja dozvole. Šta je RRA preduzimao do sada protiv Pinka? Očigledno ništa što bi zauzdalo ili makar malo zaplašilo bahatog Mitrovića.
E, baš zato NUNS neće štititi RRA jer o svom ugledu moraju da brinu najpre oni. Između ostalih, i ovaj moj prijatelj. A, ako grešim neka me demantuju.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.