Vesti
29. 07. 2013.
Novinarstvo na rasprodaji
Prodaja dnevnika „Aksela Špringera” pokrenula raspravu o tome da li je prihvatljivo da profit od akcija bude važniji od informativne i obrazovne uloge medija u društvu.
Medijski džin „Aksel Špringer”, jedan od tri najuspešnija novinsko izdavačka koncerna Nemačke i Evrope, otvorio je minulog četvrtka, kaže se, „veliku letnju rasprodaju” štampanih medija. Šef koncerna Matijas Depfner saopštio je zaposlenima elektronskom poštom da će koncern „VAC”, nekadašnji suvlasnik „Politike”, preuzeti dva velika, uz to profitabilna regionalna dnevnika Nemačke, hamburški „Abendblat” i berlinski „Morgenpost”, kao i najtiražniju evropsku TB reviju „Hercu” i još nekoliko magazina u žanru šarene štampe, za sumu od 920 miliona evra.
„Reklo bi se da nema razloga za prodaju profitabilnih medija, ipak, tvrdim da se nešto nudi na prodaju upravo ako je profitabilno”, rekao je povodom prodaje Depfner.
Vest o kupoprodaji Špringerovog „medijskog paketa”, uz najavu nove strategije – usredsređivanja na digitalne medije - podstakla je vrtoglavi rast vrednosti akcija koncerna. Uoči vikenda Špringerove akcije su bile u plusu od čak 25 odsto. Upravo taj podatak, međutim, bio je povod za rasprave – gube li vodeći medijski koncerni veru u profitabilnost štampe.
S obzirom na to da se Špringer odlučio na prodaju svoja dva najstarija lista, dnevnika „Abendblat” i nedeljnika „Hercu”, kojima je svojevremeno postavljen kamen temeljac koncerna, postavlja se i pitanje da li je prihvatljivo da profit koji utiče na rast vrednosti berzanskih akcija bude važniji od smisla postojanja medija, od njihove informativne i obrazovne uloge u društvu.
Nemačko tržište štampanih medija, istini na volju, desetkovano je u minulih nekoliko godina. Uz gašenje nekoliko desetina lokalnih listova, malih ili srednjih tiraža, potkraj 2012. godine prestao je da se štampa poznati finansijski dnevnik na nemačkom „Fajnenšel tajms Dojčland”, a levo liberalni „Frankfurter Rundšau” morao je da ode u stečaj.
Istovremeno, ponuda digitalnih medija vrtoglavo raste. Špringer koncern je, primera radi, za samo pet godina bezmalo prepolovio udeo štampanih medija, sa 73 na 47 odsto ukupnog obrta. Istovremeno, udeo digitalnih medija je skočio sa 8,1 na 35,5 odsto.
Ovakav razvoj se obrazlaže visokim troškovima proizvodnje štampanih medija, uz istovremeni konstantni pad prihoda od oglasa. Lavovski udeo u troškovima proizvodnje štampanih medija imaju plate novinara. Na osnovu kolektivnih ugovora, plate i honorari autora štampanih medija su daleko više od onih koje se isplaćuju novinarima elektronskih medija. Isti, nepovoljni odnos važi i kada je reč o eventualnim otpremninama.
Shodno situaciji, u Nemačkoj je povedena rasprava o ulozi novinarskih sindikata. Od njih se očekuje da povedu pregovore o izjednačavanju uslova zapošljavanja i nagrađivanja novinara elektronskih i štampanih medija.
Još bitnija je rasprava na široj, evropskoj platformi o neophodnosti da država sufinansira nezavisne, informativne medije. U ovom poduhvatu prednjače Austrijanci kojima je svojevremeno pošlo za rukom da uspostave balans između načela o poštovanju tržišnih zakona i neophodnosti finansijskog podsticaja nezavisnih, informativnih medija.
Glavni argument je da je nezavisna informacija jedan od četiri stuba demokratskog društva – zakonodavstvo, izvršna vlast, pravosuđe i medijska kontrola javnih nadležnosti.
„Javnost polaže pravo na nezavisnu informaciju, ne samo kada je reč o javnim, radiodifuznim servisima informisanja”, kaže se u austrijskom sindikatu novinara i ukazuje na praksu sufinansiranja kulturnih ustanova, poput teatra, opere...
Stav austrijskih udruženja novinara – sindikata i kluba „Konkordija” – i ministarstava nadležnih za kulturu i obrazovanje je da kulturne i informativne vrednosti ne smeju biti prepuštene na milost i nemilost tržišnih zakona.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.