Vesti

25. 06. 2013.

Autor: Vladan Dinić Izvor: Svedok

Ako Vučić i Dačić kontrolišu sve, ko kontroliše njih?

Dragan Đilas, zvanično višegodišnji (uspešni i kuđeni) gradonačelnik Beograda, odnedavno, posle „abdikacije pod pritiskom" Borisa Tadića, i prvi čovek Demokratske stranke, predsednik Košarkaškog saveza Srbije, nezvanično, medijski mag - posle Datuma i Brisela, ah da, i „Aleka" - svakako je najpoznatiji „srpski brend" na Guglovom pretraživaču!

U ovom, po mnogo čemu, ekskluzivnom intervjuu za „SVEDOK", Đilas, bez dlaka na jeziku, prekinuvši dobrovoljno ćutanje - odlučio je da javnosti, bez pardona, odgovori na sva pitanja koja, s pravom ili ne, nevažno je, svakodnevno, s prvih stranica njemu, očito, nenaklonjenih, ili bolje rečeno - bliskih vlasti tabloida, i „iz minuta dva" ružičaste TV plene pažnju i sablažnjavaju srpsku javnost...

Dakle, Dragan Đilas, govori o navodnom dilu sa Aleksandrom Vučićem, o „pravljenju" velike koalicije, o svojoj „smeni" sa mesta gradonačelnika, o navodnom raskolu u DS, Jeremiću, Petroviću, Tadiću...

O poslednjim, zaista bezočnim napadima vlasnika TV „Pink" imperije, „probuđenog" i, izgleda, „nabaždarenog i našpanovanog" Željka Mitrovića, Datumu, rekonstrukciji Vlade, mogućim izborima, mogućem bankrotu Srbije, imenovanju Ljiljane Smajlović i Ratka Dmitrovića za prve ljude „Politike" i „Novosti"...

Svedok: Vas su optuživali (i optužuju) da ste medijski magnat i „vlasnik svih medija u Srbiji". Danas, ako se pogleda sadržaj, čini se da ima i drugih gazda. Kakva je po Vašem mišljenju medijska scena bila u doba vlasti DS, a kakva je danas, u doba čini se neprikosnovene moći - Aleksandra Vučića?

Dragan Đilas: Stanje u medijima uvek je realan prikaz opšteg stanja u društvu. Tako je bilo za vreme prošle Vlade, tako je i danas. Ne znam koliko je prošla Vlada koristila svoj, da ga nazovemo, neformalni uticaj na uređivačku politiku medija, ali znam sigurno da ja nisam niti tražio da se pojedini tekstovi skidaju, niti sam sugerisao urednicima informativnih redakcija šta treba da rade.

S: Niste tražili, ali šta ste radili?

D.Đ: Svaki put kada mi se činilo da vest o onome što ja radim nije realna, bunio sam se, ali to rade sye javne ličnosti na svetu pa i političari u Srbiji. Prošla vlast usvojila je po mnogima sporan Zakon o informisanju koji je na neki način stvorio zakonski okvir za uticaj vlasti na medije, posebno, čini mi se, prema glavnim urednicima. Ako direktor jednog preduzeća u Srbiji ne garantuje svojom imovinom za preuzete poslovne poteze, zašto bi onda urednik u novinama, zbog onoga što objavi, mogao na sudu da ostane bez stana. Tadašnji koalicioni partneri insistirali su da DS podrži taj zakon. Ja sam bio protiv, ali pobedio je stav nekih pravnika u DS koji su govorili „svaki se zakon može popraviti amandmanima".

S: Sadašnja vlast ne donosi takve zakone?

D.Đ: Ne donosi takve zakone ali učestvuje u smenama neposlušnih urednika i toleriše u najmanju ruku nedopustivo ponašanje nekih medija. Promenjeni su glavni urednici u „Politici" i u „Novostima", RTS uskoro će živeti dobro, ili loše, u zavisnosti od para koje dobije od Vlade. Jasno je već svima da neke novine imaju daleko više informacija od pojedinih ministara u Vladi ili od ljudi u Tužilaštvu. To nije dobro, zemlja u kojoj se unapred sudi u novinama nikako nije zemlja u kojoj se sudstvo može nazvati nezavisnim. Kada tabloidi mesecima od nekog čoveka u zemlji prave kriminalca i zločinca, malo koji sudija će će kazati - čovek je nevin, kada čitava zemlja i politički vrh, koji to toleriše, očekuju od njega presudu na 10 godina robije. Rečenica „Niko nije kriv dok se ne dokaže suprotno" nije ni narodna mudrost, ni poslovica. To kažu naši zakoni... Naše sudstvo bi tako trebalo da radi, ali za to je potrebno da budemo normalna i ozbiljna država.

S: Vi ste, nedavno, tužili „Kurir", pa ste, koliko znam, smanjili odštetni zahtev?! Da li Vi to ne verujete da ovo naše reformisano pravosuđe može da Vas zaštiti, ili smatrate da ste nemoćni?

D.Đ: Prosečan odštetni zahtev u Srbiji je milion dinara, a često presuđene odštete iznose polovinu tog iznosa. Sa astronomskim iznosom odštete želeo sam da skrenem pažnju na veličinu laži koje su o meni napisane. Možda to i nisam najmudrije uradio, ali se stvarno osećate nemoćno kada neko slaže da imate 1.2 milijarde evra u zemlji u kojoj je ukupni državni dug 19 milijardi.

S: Smanjili ste odštetni zahtev?

D.Đ: Prilagođen je na visinu primerenu i vremenu i zemlji u kojoj živimo. Kompletan iznos koji, od tih tužbi, budem dobio biće uplaćen ustanovi koja koja brine o mentalno hendikepiranoj deci u Sremčici, što je motiv više da se taj postupak pred sudom vodi na civilizovan i zakonit način i da se do presude dođe što pre.

S: Zašto ste oprezni?

D.Đ: Ne želim da verujem da će nečiji pritisci, ili politički interesi, odlučivati u tom postupku! To bi, stvarno, posle svega, bilo previše.

S: Svedoci smo mnogih brzopoteznih promena čelnih Ljudi u medijima: Vukotić, Bujošević, a uskoro su na redu RTS, Tanjug, Blic... Kako se događalo i kada je DS bila na vlasti. Da li srpska medijska scena ovakvim dešavanjima srlja u totalni medijski mrak, a Srbija u diktaturu?

D.Đ: Već sam govorio da se u Srbiji na jedan vrlo perfidan način uvodi jednopartijski sistem vlasti. Borba za Kosovo i borba protiv „onih koji su nešto krali" paravan su iza koga se jedna stranka beskompromisno obračunava sa svima koji misle drugačije. Nema tu zaštićenih, danas je razapet fiskalni savet, koji se ne stidi, a ima veće plate od Tome Nikolića. Sutra je na redu neki ministar iz Vlade, ili sam premijer. Zatim dolaze privrednici, pa opozicioni lideri. Iza njih su vladike, neposlušni urednici i intelektualci. Kada god ponestane neprijatelja države i vlasti - pa tapetu su DS, Dragan Đilas, njegovi saradnici, ili bllo ko drugi ko se usudi da pita dokle Ljudi više?

S: Da bi se sve to, što tvrdite, sprovelo u delo, potrebno je mnogo toga?

D.Đ: Za sve to neophodno je, uz tabloide koji rade prljav posao, imati pod kontrolom i ugledne novine. Koje postavio Ratka Dmitrovića na mesto prvog čoveka „Novosti"? Država? Bogićević? Farmakom, ili su to zajedno uradili? Ko je čoveku koji je bio udarna pesnica Miloševićeve ratnohuškačke politike dao da danas upravlja Novostima? Da li čovek koji se javno zalagao za ukidanje emitovanja američkih filmova i koji je pre samo godinu dana poredio viziju Zorana Đinđića sa vidovitom Zorkom, može da vodi medij čiji je suvlasnik država? 

S: Najavljena promena desila se i u „Politici"?

D.Đ: Čime je to Ljiljana Smajlović zaslužila, osim podrške „Kuriru" i„Pinku" u napadima na mene, da opet uređuje „Politiku"? Pa Ljiljana Smajlović je ona osoba koja je usred izborne kampanje na naslovnoj strani Politike prenela tekst iz „Kurira" - kako je u sefu Nenada Bogdanovića pronađeno više od 30 miliona evra! „Politika" prenosi „Kurir?!" Zbog te i takve Ljiljane Smajlović, koja je u to vreme bila direktno u službi Vojislava Koštunice i Aleksandra Nikitovića, supruga i deca Nenada Bogdanovića su u suzama držali preskonferenciju da pokušaju da ubede građane da njihov muž i otac u sefu nije imao nijedan posto od iznosa za koji je mrtav optužen! Hej, ljudi, dokle smo to ponovo došli, da Ratko i Ljilja ponovo pišu...

S: „Prepošteni" Željko Mitrović je, slažem se sa ocenom NUNSa (iako se s tim udruženjem u mnogo čemu ne slažem!), poslednjih dana iz „minut dva" odapinje otrvne strele prema Vama, nazivajući Vas, ako sam upamtio, kriminalcem, tapkarošem, secikesom...apsadžijom nevinih ljudi, lekara? Prozivka se nastavlja, ali primetno raste njegova nervoza - što Vi ćutite? Da li je ŽM svojevoljno, ili po nečijem nalogu, krenuo na Vas?

D.Đ: Sve što sam imao da kažem o napadima gospodina Mitrovića, već sam rekao. Dalje će se time baviti nadležni državni organi i institucije. Razumećete da o čoveku koji tvrdi, dok to moja deca gledaju, da sam pljačkao njihovu majku i moju bivšu suprugu, a u sledećoj rečenici da sam sve svoje prijatelje pobio na spavanju, ne želim da govorim.

S: Da li to - prevedeno na srpski znači da je „tamo gde treba" ocenjeno da je pritisak preko „Kurira" mali da bi Vas srušio sa vlasti u Beogradu, pa je „PINK" samo pojačanje i „sapinto vlasti"? Uz to, da Vas pitam: nije li tajno snimanje razgovora - krivično delo, i nisu li ti „zapisi" sa video traka zapravo delo neke državne ili privatne tajne službe? Prvo su Dačića plašili „južnim voćem", a sad Vas „belim mantilima"?

D.Đ: Opšte je poznata činjenica da je upravo borba protiv korupcije u odgromnom broju zemalja koje su iz istočnog bloka zakoračile u demokratiju bila najčvršći paravan za obračun sa političkim protivnicima. Mehanizam je uvek isti. Prvo se fabrikuje afera, tako što joj se da neko zvučno ime, npr: „pljačka veka", „beli mantili", ili jednostavno lopovluk.

S: Dakle, radi se po unapred napisanom scenariju?

D.Đ: Zatim se imenuju unapred određeni krivci, pa se njihova krivica dokazuje, za narod, senzacionalnim dokazima. Nema suštinske razlike - da li su u medijima izneti tajni pornosnimak, fotografija skupog letovanja, ili nedozvoljen tonski zapis. Suština tog progona je da uvek, uz navodne optužnice, idu i klevete ko je ponižavaju čoveka. Niko se više ni ne seća u Srbiji, da je, recimo Cvijan, postao zvezda političke scene upravo nedozvoljeno i tajno snimajući s'udiju vrhovnog suda Srbije, Natu Mesarević. Ali nije to bio razlog za javnu osudu njega, nego naslov NATA PLATA. Da je Ciplić, čini mi se smenjen takođe zbog nekakvih tajnih snimaka svog državnog sekretara. Ali presudna je bila informacija da u kabinetu navodno drzi frižider pun pivskih flaša od pola litra... Nakon takvih „dokaza", ide „presuda" koja je toliko puta ponovljena da više niko ni ne razmišlja da li u svemu tome ima istine ili nema!?

S: Pa to, u Srbiji i vrapci znaju, niste otkrili „rupu na saksiji"?

D.Đ: Jeste, mnogi danas u Srbiji sve to znaju, ali se i na javnoj i na političkoj sceni o tome se ćuti. Zato sam i rekao da je DS danas poslednja odbrana demokratije u Srbiji. Rekao sam takođe da u ovom obračunu nema ni pošteđenih, ni nevinih. Svi koji danas ćute, verujući da će izbećijavni stub srama, samo ako okrenu glavu na drugu stranu, varaju se. Niko ne sme da se oseća sigurno i slobodno, to je suština svih autokratskih sistema na svetu.

S: Vi ste to jasno i glasno rekli...?

D.Đ: Kako sam posle te izjave prošao, doslovno možete danas i da gledate na jednoj televiziji, a doskora ste mogli samo da čitate u jednim novinama.

S: O Vašem, navodnom, marketinškom carstvu, pisalo se dosta, doduše, posebno od kad DS nije na vlasti u Republici. Govorilo se da ste Vi gospodar života i smrti većine medija, koji, navodno, bez Vaših marketinških agencija ne mogu da prežive? Šta je u tome istina, a šta laž? I, ako nije poslovna tajna, koji su ti mediji koje Vi pamažete, a koji - koje „ubijate"?!

D.Đ: Svako tržište na svetu, pa i medijsko tržište u Srbiji kontrolisano je, ili slobodno radi, u odnosu na to koliko se u njemu poštuje zakon. Kada je najvećim igračima dozvoljeno da ne poštuju svoje zakonom ili ugovorima preuzete obaveze, bilo da je u pitanju neplaćanje obaveza prema državi, nekažnjeno ne plaćaju robu usluge, to se zove nelojalna konkurencija. Na takvom tržistu, gde je velikima dozvoljeno da budu, recimo, najveći poreski dužnik u Srbiji, mali igrači ne mogu da se odupru.

S: Dakle, „veliki igrači" su problem?

D.Đ: Ne! Zamena teza je da su velike kompanije po prirodi stvari problem. Problem su oni koji su veliki, a mogu da krše zakon kako im se ćefne. Firma o kojoj je inače govorio gospodin Mitrović, ispunjava sve svoje zakonom i ugovorima preuzete obaveze, kako prema državi Srbiji, tako iprema svima na tržištu sa kojima sarađuje. Ja nisam gradonačelnik ni Zagreba, ni Ljubljane, ni Sarajeva, ni Podgorice, ni Tirane, ni Praga, a firma je i tamo i te kako uspešna. Da ima istine u onome za šta me optužuju, logično bi bilo da je firma uspešna samo u Srbiji.

S: Kako „Svedok" NIKADA nije imao oglase preko Vaših agencija (svi pokušaji su se obijali o odgovor: moramo Đilasa da pitamo?!) mislim da imam pravo da se „Ljutim", ali mi to ne daje za pravo da Vas maltretiram preko stranica svojih novina, kao što to sada, izgleda, rade mnoge novine, za koje se zaista može reći da su „živele" od oglasa dobijenih preko Vaših agencija?

D.Đ: Novine kao i svaki drugij medij za oglašavanje, svojom uređivačkom politikom profiliše svoje čitaoce, pa samim tim i publiku za oglašavanje. Morate razumeti da, recimo, proizvođač hrane za bebe ne želi da se reklamira u novini koja ima na naslovnoj strani tekstove o pedofilima, ili o samoubistvu roditelja novorođene dece, zato što ne mogu da ih prehrane. Ista je stvar i sa televizijama, u nekim emisijama kompanije žele da se oglašavaju u nekima ne. Dakle, oglašavajući se u nekom TV formatu, npr. jutarnji program, vaš proizvod deli na neki način iste vrednosti kao i emisija u kojoj se reklamira. Kada se reklamirate na Farmi, vi takođe delite vrednosti te emisije i vaš proizvod se povezuje sa njima. Nije marketinška agencija ta koja određuje mesto gde će se neki proizvod reklamirati, niti je presudan tiraž neke novine, ili gledanost televizije. Obe te stvari jesu važne, ali nijedna od njih ne utiče presudno na odluku gde će biti emitovane, ili objavljene reklame. Po mom iskustvu, kombinacija optimizma, dobrog ukusa, objektivnosti i gledanosti ili čitanosti medija, diktiraju koji će se proizvodi, domaći ili strani, najviše reklamirati.

S: Sada se usvaja (opet) nekakva medijska strategija, ali nikako da se istera suština na čistac - transparentnost vlasništva u medijima. Mislite li da je u Srbiji uopšte moguće da se ikada saznaju prave gazde novina i TV stanica?

D.Đ: Nije suštinsko pitanje koje vlasnik medija, nego da li tl mediji mogu, po postojecoj zakonskoj regulativi, da rade slobodno. Ako mogu, onda je nevažno ko je vlasnik. Pitanje slobode medija mora biti povezano sa pitanjem odgovornosti. Kada bi ta veza bila zakonski jasno definisana, ko je vlasnik medija ne bi ni bilo suštinski važno. Niti bi tada vlasnik mogao da utiče na uređivačku politiku medija, niti bi novinari, čak i da žele da slušaju vlasnika, to mogli da rade na način koji krši zakon, ili je van opšte prihvaćenih pravila ponašanja. Srbija je nažalost jako daleko od tako regulisanog medijskog prostora. To danas ne odgovara ni vlastima, ni vlasnicima medija.

S: U svetu je, ipak, čini se - drugačije?

D.Đ: Da. U svetu nije retkost da mediji vrlo transparentno i otvoreno podržavaju neku političku opciju, da podržavaju nečiju kandidaturu, ili da oštro kritikukuju one sa kojima se ne slažu... Jedini uslov za to je da su objektivni i da govore već pred zakonom utvrđene činjenice. Silvio Berluskoni je, čini mi se, aktivan i značajan političar od 92. i u italijanskoj i u evropskoj politici, iako je vlasnik i medija i fudbalskog kluba. Majkl Blumberg, po mnogima najušpešniji gradonačelnik Njujorka svih vremena takođe je vlasnik medija koji ni ne krije želju da kupi svetski uticajan list „Ekonomist". Zakon je taj koji reguliše medijsko tržište, a ne vlasnici medija, oni se menjaju i njihovo prisustvo je stvar poslovnog, a ne političkog interesa.

S: Dosta o medijima. Utisak je da Vi, kao gradonačelnik i kao predsednik najveće opozicione stranke, s pravom, kritikujete sadašnju vlast, ali da u širokom luku zaobilazite da pominjete trenutno neprikosnovenog vladara Srbije, Aleksandra Vučića?

D.Đ: Aleksandar Vučić nije predsednik Srbije, to je Tomislav Nikolić. Aleksandar Vučić nije ni premijer Srbije, to je Ivica Dačić. Ja jako dobro razumem potrebu SNS-a da postojanje stranke i sve njene loše rezultate ili nestručnost sakriju iza popularnosti Aleksandra Vučića, ali to nije moguće. Srbiju ne vodi Aleksandar Vučić. Srbiju vodi Vlada Srbije.

S: Koga, onda, Vi, u stvari, kritikujete?

D.Đ: Ja, kada kritikujem, kritikujem tu i takvu lošu Vladu, a spreman sam da im blanko priznam da je u toj lošoj vladi Vučić najbolji. Samo to ne znači da je sve što on kaže dobro i zato što je on popularan, to ne znači da su i Vlada i stranka u kojoj je on predsednik popularni. Ako je on dobar, a kako kažete u to veruje cela Srbija, onda je on sam najveći i najbolji dokaz da su ostali katastrofa, ne samo koalicioni partner, nego i čitav SNS.

S: Šta zamerate SNSu?

D.Đ: Šta SNS nudi u ekonomiji i privredi? Ko je ikada od njih čuo ijedan ekonomski predlog, osim da im je ekonomija noćna mora? Kako su nam to sami priznali oni podržavaju Dinkića koji im je pre neki dan javno nudio da preuzmu njegovo ministarstvo - ako znaju i umeju bolje. Oni to nisu prihvatili - što znači da od Dinkića boljeg nemaju. SNS takođe nema nikakve ideje, ni predloge u oblasti prosvete, zdravstva, zapošljavanja, poljoprivrede. Sve su to ključne oblasti za oporavak Srbije i izlazak iz krize.

Ceo intervju pročitajte u štampanom izdanju Svedoka.