Vesti
01. 06. 2013.
Veliki atak sa malog ekrana
Jedno od "kontrolnih" tela, koje bi trebalo da prati sva zbivanja u elektronskom medijskom prostoru Srbije, Radio difuzna agencija (RRA) ima nadležnost da utvrđuje i sankcioniše kršenje kodeksa ponašanja emitera, naročito u vezi sa "rijaliti programima". Član Agencije Gordana Suša kaže da je RRA najčešće reagovala na osnovu primedbi građana i na osnovu nalaza Službe za nadzor i analizu programa:
- Obično se to odnosilo na programe koji mogu da naškode fizičkom, mentalnom ili moralnom razvoju maloletnika, a koji su bili emitovani u terminima kada se objektivno moglo očekivati da maloletnici prate program, imajući u vidu uobičajeni raspored njihovih aktivnosti.
Tako je Savet RRA od emitera TV "Pink" zatražio da obustavi emitovanje emisije "Preljubnici", a da se "Trenutak istine" emituje posle 23.30 časova, što je "Pink" u celini prihvatio i izvinio se gledaocima u svojim centralnim informativnim emisijama.
- Nažalost, na jučerašnjoj sednici Saveta analiza stručne službe pokazale je da se neke emisije repriziraju u neodgovarajućim terminima, što će imati odgovarajuće konsekvence. Pritom, emiteri, očigledno, koriste nemoć Saveta RRA kome su "vezane ruke" jer nijednim pozitivnim propisom mu nije dato ovlašćenje da izrekne meru obustave emitovanja određenih programskih sadržaja. Mi možemo jedino da opomenemo, upozorimo ili privremeno ili trajno oduzmemo dozvolu.
Postupak izricanja mera je dugotrajan i spor i nije moguće "s neba pa u rebra" trajno oduzeti dozvolu.
Tako je Savet RRA u okviru svojih mogućnosti pretežno dogovarajući se sa televizijama, zatražio povećanu uredničku odgovornost emitera i u slučaju emisije "Farma" i njeno odloženo emitovanje. Naložio je da vulgaran i uvredljiv govor treba da bude prekriveni zvukom (bipovan). Ipak se i tu dešavaju propusti, mada mnogo manje nego pre.
- Javnost je dugo bila u zabludi da li je ono što se dešava u "Ludoj kući", "Preljubnicima" ili "Porodničnim tajnama" dokumentarni program. Savet RRA je naložio televizijama da te emisije jasno označe kao igrani program kako javnost ne bi bila u zabludi da ličnosti koje se pojavljuju ne predstavljaju sebe i događaje iz svog života. Ta odluka se u potpunosti poštuje. RRA je do sada izrekla 67 opomena, 11 upozorenja i jednu meru privremenog oduzimanja dozvole i podnelia nadležnim organima oko 370 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za kršenje programskih obaveza i kršenje Zakona o oglašavanju.
- Nažalost, 102 postupka pred nadležnim sudom su obustavljena zbog nastupanja zastarelosti, mada su u poslednjih godinu dana i sudovi postali ažurniji - objašnjava Suša.
- Da bi naše ingerencije bile veće trebalo bi uskladiti zakonodavstvo sa evropskom regulativom i dati ingerencije Savetu za izricanje novčanih kazni, koje su se u praksi drugih zemalja pokazale kao jedino efikasno rešenje. Postoje mogućnosti da se to predvidi novim Zakonom o elektronskim medijima, a ta sredstva od kazni bila bi uplaćivana u fond namenjen razvoju medija, kulture i radiodifuzije. Tim sredstvima bi, najverovatnije, upravljalo Ministarstvo kulture, a ne RRA, što je važno napomenuti.
Nekada je postojala komisija za šund, koja je pregledala filmove, muziku, pozorišne predstave i na osnovu toga se određivala poreska osnovica za sve što se smatra kičem. Ta sredstva su bila namenjena za stimulisanje visoke umetnosti, onih umetničkih vrednosti koje su garantavale integritet i legitimitet jednog društva.
- Tanka je granica između cenzure i slobode izražavanja, zbog čega se postavlja pitanje kakve bi to cenzorske komisije bile koje bi donosile odluke - smatra Suša.
- Svako je vlasnik svog daljinskog upravljača i može da izabere programe koji mu se dopadaju. U ovoj besparici porez na kič dobro bi došao i pitanje je samo ko bi od toga bio oslobođen u tabloiziranoj politici, kulturi, medijima. Profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti Dušan Rusalić, član nekadašnje Republičke komisije za procenu umetničke vrednosti filmova, smatra, međutim, da je takva komisija danas potrebnija nego ikada:
- Imamo emisije koje su direktan atak na legitimitet našeg društva, na porodicu, na ustanove kulture, na naš društveni status. Stimulisanje onih koji proizvode kič suprotno je kulturnom biću našeg naroda, kao i civilizacijskom kulturnom biću sveta uopšte. Danas imamo čist atak na vaspitavanje generacija, gubitak integriteta porodice, škole... Teško je u ovom svetu odrediti šta jeste, a šta nije kič. Zato je potrebno da postoji jedno društveno odgovorno telo, koje bi se time bavilo. Neka postoji "Veliki brat" i "Farma", ali onaj koji hoće da ih radi, neka plati poveću cenu. Ne mogu isto da se tretiraju emisije koje propagiraju esencijalne vrednosti društva, sa onim što to nije.
Rijaliti dijagnoza
- Izbacila bih sve rijaliti programe, koje lično prezirem - kaže Gordana Suša.
- Možda bi bili manje gledani da imamo bolje sadržaje na Javnom servisu. Razumem komercijalne emitere kojima je jedini cilj profit, a istovremeno kada bismo na Javnom servisu imali više kvalitetnijih programskih sadržaja možda bi interes za ovakvim programima bio manji, a samim tim i motiv komercijalnih televizija da ih emituju. Najbolji su primer domaće serije koje i posle ko zna koje reprize imaju neviđenu gledanost, a kada bi bila usvojena mogućnost da Savet izriče i novčane kazne i taj novac ode za unapređenje programskih sadržaja, verovatno bi tih kvalitetnijih programa bilo više.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.