Vesti
31. 05. 2013.
Ugroženo pravo da se zna sve
Poslednja verzija Nacrta zakona o javnim medijskim servisima mogla bi, ako bude usvojena, ozbiljno da ugrozi ne samo slobodu tih medija nego i razvoj demokratskog društva u Srbiji. Prelazak RTS-a na direktno finansiranje iz budžeta, a navedenim nacrtom zakona predviđeno je da to traje do 2015. godine, otvara i realne mogućnosti uticaja vlasti na način rada te medijske kuće.
Premda ni do sada ova medijska kuća nije mogla da se preterano hvali svojom samostalnošću i profesionalizmom, sada bi definitivno bila na putu da i postojeći nivo slobode i profesionalizma potpuno izgubi. Treba upozoriti da je „tiho“ preuzimanje Javnog medijskog servisa od strane države počelo ranije, preciznije rečeno to traje već nekoliko meseci kroz budžetsko pokrivanje izvesnih troškova ove kuće, pre svega plata zaposlenih.
Mogu se vlasti koliko hoće da trude da nas uvere kako zaista neće biti njihovog mešanja u uređivačku delatnost kuće, ipak takva obećanja ništa ne znače. Ovde se ne radi o (ne)poverenju da li će neko nešto da uradi ili neće, niti se radi o dobrim ili lošim ljudima i strankama, već je naprosto reč o tome da će bilo koja vladajuća garnitura, bilo koja stranka na vlasti, pre ili kasnije, doći u iskušenje da te medije koje kontroliše finansiranjem (zlo)upotrebi za svoje interese, da ih cenzuriše ili usmeri u željenom pravcu.
Još je Tomas Džeferson, veliki zagovornik slobode i slobodnog izražavanja, i jedan od osnivača SAD, rekao da poverenje u vlast vodi u despotizam, odnosno totalitarizam. Zbog toga vlast mora da bude permanentno kontrolisana, a tu kontrolu mogu da vrše samo slobodni i kritički mediji, a oni mogu biti slobodni samo ako su finansijski nezavisni.
Slobodni mediji, sloboda javnog iznošenja mišljenja i odgovornost za javno iskazane stavove jesu condicio sine qua non svakog demokratskog društva, ličnih sloboda i društvenog napretka u svakom pogledu. Sloboda i nezavisnost medija su garancija svih ostalih građanskih sloboda. Dakle, javni medijski servis svih građana Srbije, mora imati potpuno nezavisan način finansiranja, koji bi mu omogućio samostalnu uređivačku politiku i objektivno informisanje. Prelazak na finansiranje iz budžeta ugrožava ne samo nezavisnost i slobodu javnih servisa nego i slobodu samih građana. Ugrozilo bi se njihovo „pravo da znaju sve“. I to nije sve, prelazak RTS-a (i, naravno, RTV-a, medijskog servisa pokrajine Vojvodine) na državne jasle usporio bi, a možda i potpuno zaustavio demokratski razvoj.
Sledeći problem bi mogao da bude u predlogu (ili odluci) da se oprosti dug svima onima koji, po dosadašnjem zakonu nisu plaćali pretplatu, pod birokratskom formulacijom „opšteg roka zastarelosti“ što se čini veoma nepromišljenom potezom. Naravno, to je lepa vest za sve one koji su dužnici po tom osnovu. Ali, takva odluka o amnestiji ima i svoju drugu stranu - to je loša poruka za sve one koji su poštovali zakon i izmirivali svoje obaveze. Treba znati da ogroman broj onih koji su izbegavali da plaćaju TV pretplatu nisu socijalni slučajevi i da zbog toga nema osnova po kome bi im se oprostio dug.
Na drugoj strani, među onima koji su redovno plaćali pretplatu ima i siromašnih, pa čak i socijalno ugroženih. Nameće se logično pitanje da li će tim građanima koji su pošteno izmirivali svoje obaveze pare biti vraćene? U suprotnom, poruka , ili naravoučenije za sve građane ove zemlje, bilo bi da se isplati ne poštovati zakone. Zbog toga je potreban jasan stav države, kako bi se izbegao revolt i eliminisao osećaj građana da država podstiče nepravdu.
Dosadašnji način finansiranja RTS-a, po Zakonu o radiodifuziji putem pretplate vezane uz naplatu električne energije, možda nije bilo najbolje rešenje, ali je to, i trebao bi da je još uvek, važeći pravni akt donesen od strane najvišeg organa vlasti, Narodne skupštine Republike Srbije, i nadležni državni organi bi trebali da imaju obavezu da ga primenjuju sve dok se ne donese novi i bolji zakon.
Pitanje stručne spreme za mesto generalnog direktora RTS-a, odnosno zahtev da ona treba da bude najmanje VSS, odnosno fakultet, kako je navedeno u Nacrtu zakona, je sasvim u redu, sa napomenom da je takav uslov potrebno postaviti i za sva ostala ključna rukovodeća mesta u ovoj kući.
Treba imati u vidu da je RTS, ili bi takav trebao da bude, ne samo vodeća informativna već i kulturna, obrazovna i vaspitna ustanova u isto vreme, i na njenom čelu treba da budu ne samo vrhunski obrazovani ljudi već i ljudi od integriteta, sa širokom opštom kulturom, veoma priznati i sa visokim moralnim dignitetom. Ali, od samog postavljanja striktnog uslova fakultetske spreme, daleko je važnije postaviti uslov da se konkursi ubuduće raspisuju za određeno radno mesto, a ne za određenu ličnost. Samo na takav način bi se izbeglo nameštanje konkursa.
Priča o javnim medijskim servisima ne bi bilo dobro da se samo završi pronalaskom njihovog stabilnog i adekvatnog oblika finansiranja. Kada je reč o RTS-u, trebalo bi istaći da je toj kući preko potrebna i unutrašnja transformacija, bez koje se teško može ići dalje. Regulisanje pretplate je veoma važno, ali nije dovoljno. RTS treba transformisati u modernu, kadrovski i organizaciono reformisanu, profesionalnu i referentnu kuću, ustanovu koja u svakom trenutku posluje po zakonu, transparentno i racionalno. Udvorništvo i poslušnost koji u ovoj kući još uvek postoje u neprihvatljivim razmerama i, na žalost, veoma su poželjni, nisu dobar saveznik objektivnog i slobodnog informisanja.
Mislim da bi posle javne rasprave o Predlogu nacrta Zakona o javnim medijima trebalo da usledi i javna rasprava o samom RTS-u - kakav nam javni servis zaista treba i kako bi on trebao da bude ustrojen, sa kakvim programom i sa kakvom kadrovskom strukturom graditi novi RTS. Problemi sa kojima se suočava ova kuća, a naveli smo samo neke, nisu isključivo finansijske prirode, već mnogo širi.
Autor je novinar Programa za dijasporu RTS-a
Komentari (2)
ostavi komentar31.05.
2013.
medijski recnik
Prvo tekst bez imena autora, zatim potpuno nejasno zvanje "novinara" za audiovizuelni medij, najzad komentar u kome se kolega nada da postoji trece resenje za finansiranje i neko reorganizovanje jedne od najvecih organizacija u Srbiji? Da li UNS ima sekciju za teoriju medija? Moze li neko od zaposlenih da odgovori ozbiljnim teksto7 m u ovom biltenu?
Odgovori31.05.
2013.
RTS KAO EVROPSKI JAVNI SERVISI
Svima koji se bave izmenom medijskog zakonodavstva, naročito onog koji je vezan za javne servise, jasno je da se naši zakoni moraju "upodobiti" sa evropskim zakonodavstvom iz te oblasti.
OdgovoriTu nema nikakvog dvoumljenja, pa ni mesta za neko "prelazno" stanje u kome će se naći RTS do konačnog rešenja. Medijski servis NE SME i NE MOŽE biti finansiran ni od vlade niti neke (ne)formalne grupe ili organizacije, ON MORA BITI FINANSIJSI NEZAVISAN!!! Mislim da nam ni EU kada već dobijemo taj datum neće tolerisati javni servis finasiran državnim parama. Biće to jedan uslov plus, ne manje politički od uslova za Kosovo. Ni mi medijski poslenici ne smemo dozvoliti da servis bude na budžetu. Ne sme to dozvoliti ni vlast bila ona (pro) demokratska ili "naprednjačka" i tsl. Pomoć za plate koje RTS dobija od države ne sme i ne ostati... Videćemo kako će biti, slede meseci raspleta...