Vesti
23. 07. 2024.
Novinarke sve više meta lažnih snimaka kreiranih pomoću veštačke inteligencije, među njima i pornografskih
Dok je istraživala onlajn zlostavljanje žena uz pomoć dipfejk snimaka i fotografija, novinarka Kejti Njuman otkrila da je neko uz pomoć veštačke inteligencije napravio porno snimak je sa njenim likom. * Povećana je upotreba dipfejk tehnologije kako bi se ponizile i ućutkale novinarke, otkriva Koalicija za žene u novinarstvu. - * U Srbiji dipfejk pornografija nije zabranjena zakonom
Koalicija za žene u novinarstvu (KŽN), međunarodna organizacija koja se bavi podrškom novinarkama, zabeležila je samo u prva četiri meseca 2024. sedam dipfejk snimaka čije su žrtve novinarke, koliko ih je bilo tokom cele prošle godine.
Za dva od sedam snimaka koristili su dipfejk pornografiju. Na jednom je bila Kejti Njuman, voditeljka i urednica istraživačkog programa na britanskom Channel 4 News.
„Navikla sam da gledam uznemirujuće snimke i nakon što sam više puta bila na meti onlajn trolova, smatram da sam prilično otporna”, piše Njuman o tome kako je pronašla dipfejk pornografske video snimke o sebi na internetu.
„Zato sam mislila da me suočavanje sa sopstvenim dipfejkom neće preterano uznemiriti. Istina je bila donekle drugačija.”
„Moje lice na nečijem golom telu“
Njuman je otkrila pornografski video napravljen uz pomoć veštačke inteligencije dok su njen tim i ona istraživali napade na političare i poznate ličnosti.
„Pregledala sam svaki kadar. To je moje lice dodato na nečije golo telo. Brzo je postalo uznemirujuće”, ističe Njuman za Glas Amerike.
Istraživački tim Channel 4 News imao je za cilj da istraži razmere i posledice dipfejk zlostavljanja i potencijalne mere protiv toga. Njihovo istraživanje je pokazalo koliko je ovaj problem veliki. Otkrili su da je takav sadržaj za tri meseca gotovo 100 miliona puta pregledan na pet popularnih sajtova. Oko 4.000 javnih ličnosti je prikazano na ovim manipulativnim video snimcima, uključujući i samu Njuman.
Njuman je otkrila pornografski sajt koji je hostovao dipfejk video o njoj. Kaže da nisu uspeli da ustanove ko je taj video napravio i profitirao od njegovog prikazivanja.
|
Šta je dipfejk Dipfejk nastaje kada tehnologija nauči kako da oponaša nekoga. Koristi veštačku inteligenciju da potpuno zameni nečije lice ili ga u dovoljnoj meri izmeni da druge može da dovede u zabludu. Dipfejk pornografija je oblik zlostavljanja i zloupotrebe fotografija ili snimaka koji se veštačkom inteligencijom menjaju i pretvaraju u seksualno eksplicitne sadržaje. Najčešće mete su žene. |
Trend povezan sa ekstremno desničarskim grupama
Koalicija za žene u novinarstvu otkrila je zabrinjavajući trend da je značajan deo slučajeva korišćenja dipfejk tehnologije za širenje dezinformacija i lažne pornografije, povezan sa ekstremno desničarskim, populističkim i fašističkim grupama i političkim partijama.
Ove grupe namerno koriste dipfejk tehnologiju kao deo širih strategija za zastrašivanje, diskreditaciju i ućutkivanje protivnika, posebno ciljajući žene i marginalizovane zajednice.
Glavna urednica Koalicije Inge Snip smatra da povećanje napada uz pomoć dipfejk tehnologije na novinarke predstavlja ozbiljan problem koji zahteva hitne i sveobuhvatne mere. Kaže da je ova organizacija odlučna u borbi protiv ovih zlonamernih pokušaja da se žene u novinarstvu ućutkaju i diskredituju uz pomoć tehnološki sofisticiranih sredstava.
„Ovi napadi nisu digitalne šale, oni su kreirani da podrivaju profesionalni integritet i lično dostojanstvo novinarki. Psihološki teret ovakvog ciljanog uznemiravanja je ogroman, često dovodi do autocenzure i povlačenja iz javnosti. Ovo ne samo da utišava novinarke, već slabi slobodno i nezavisno novinarstvo.”
Zakonski napori u borbi protiv dipfejka u Srbiji – nepostojeći
U Ujedinjenom Kraljevstvu je 2023. donet Zakon o bezbednosti na internetu: zabranjuje deljenje eksplicitnog dipfejk sadržaja koji izaziva uznemirenost, ali ne obuhvata stvaranje dipfejkova koji nisu pornografski. Njihovi zakoni kriminalizuju kreiranje i distribuciju seksualno eksplicitnih dipfejk videa bez pristanka.
Predlaže se dopuna Zakona o krivičnom postupku koja bi predviđala neograničene novčane kazne i potencijalni zatvor za počinioce, bez obzira na to da li su slike podeljene na internetu.
U Holandiji je sud u Amsterdamu osudio 39-godišnjeg muškarca iz Amersforta na uslovni društveno korisni rad od 180 sati zbog kreiranja i deljenja dipfejk pornografskog videa sa TV voditeljkom i novinarkom Velmoed Sejtsmom.
U Hrvatskoj je 2021. godine u Krivični zakon uvedeno krivično delo „zloupotreba seksualno eksplicitnog sadržaja”. Crna Gora je prošle godine uvela posebno krivično delo za zloupotrebu tuđeg snimka, fotografije, portreta, audio zapisa ili fajla sa seksualno eksplicitnim sadržajem.
U Srbiji ne postoje slični zakoni, iako je dipfejk sve prisutniji.
Koalicija za žene u novinarstvu izražava zabrinutost zbog neefikasnosti takvih zakona, s obzirom na globalnu prirodu interneta.
Tehnološke kompanije i platforme moraju snositi odgovornost za alate koje pružaju i sadržaj koji hostuju.
„Politike protiv dipfejk sadržaja moraju biti čvrste i dosledno sprovođene. Ove kompanije imaju odgovornost da spreče zloupotrebu svojih tehnologija i zaštite pojedince”, kaže Inge Snip.
|
Dipfejk pornografija u srbiji nije zabranjena zakonom Istraživanje novinarke BIRN-a Anđele Milivojević pokazalo je da su na Telegramu trenutno aktivne desetine stranica i botova koji omogućavaju bilo kome da koristi veštačku inteligenciju kako bi uklonio odeću sa fotografije sa samo nekoliko klikova. U istraživanju se iznosi slučaj Adrijane Petković, koja je prijavila dipfejk pornografski snimak policiji. Nakon dve nedelje dobila je odgovor da će upozoriti administratore Telegram grupe, kao da ništa više od toga ne mogu da urade jer nije ucenjivana tim snimkom. U Srbiji ova praksa nije eksplicitno zabranjena zakonom i ženama poput Adrijane Petković ne preostaje mnogo toga, osim da podnesu privatnu tužbu ukoliko saznaju ko je počinilac. |
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.