Vesti
03. 06. 2024.
Predstavljen Priručnik za izveštavanje o osobama sa hendikepom i upućen poziv novinarima da se uključe u Mrežu novinara za inkluziju
Potrebna je bolja edukacija novinara, kao i podizanje svesti javnosti o problemima sa kojima se susreću osobe u riziku od socijalne isključenosti, poručeno je danas na predstavljanju Priručnika za izveštavanje o osobama sa hendikepom.
Ovaj Priručnik zajedničko je delo Akademske inkluzivne asocijacije i Udruženja novinara Srbije (UNS), a autroka samog Priručnika je novinarka FoNeta Katarina Tomović.
Pored njega, na današnjoj konferenciji za medije predstavljena je i Mreža novinara za inkluziju.
Predsednik Društva novinara Vojvodine Predraga Rava poručio je da je ovo neformalna Mreža, kao i Priručnik.
Dodao je da oni nisu obavezujući za novinare, ali da su dobri da se usavrše u tom pogledu.
Ideja je, prema njegovim rečima, da zajedno imamo bolji i sadržajni program vezan za ove teme.
„Jedva čekamo da tu dođu i neki mladi ljudi i pronađu tu svoj prostor za rad“, naglasio je Rava.
Prema rečima izvršnog direktora Akademske inkluzivne asocijacije (AIA) Milana Jankovića ne postoji nikakav poseban kriterijum da se bude član Mreže novinara za inkluziju, osim dobre namere i želje da se podiže svest o svim grupama koje su u riziku od socijalne isključenosti.
Janković je rekao da su primetili kao problem odnos novinara prema osobama sa hendikepom.
„Od depersonalizacije do dehumanizacije, posebno kada se juri za senzacijom i heroizacijom tamo gde ona ne postoji“, ukazao je on.
Međutim, prema njegovim rečima, direktniji povod za ovo bili su oni novinari koji imaju dobru nameru.
Janković je pojasnio da veliki broj novinara nije imao priliku da se informiše na koji način da svoju dobru nameru i dobru priču, na pravi način podele sa javnošću.
On je naglasio da su mediji moćan instrument.
„Oni imaju funkciju neformalnog edukatora, nekada imaju i veći uticaj u društvu od formalnog obrazovanja“, poručio je Janković.
Zbog toga, smatra oni, mediji mogu da šire priču na pozitivan način.
Janković je ukazao i na to da postoji značajan broj osoba sa hendikepom, kojima trenutna situacija odgovara.
„Trenutno smo svedoci da organizacije koje nemaju baš pozitivan uticaj na položaj osoba sa hendikepom, kao nagradu za poslušnost su dobili Radnu grupu za pisanje zakona, koji će tu grupu da stavi iznad zakona i ostalih osoba sa hendikepom“, upozorio je on.
Autorka Priručnika i novinarka FoNeta Katarina Tomović ukazala je da novinari, uglavnom iz nehata, odnosno neznanja, prave greške jer nisu edukovani po tom pitanju.
Posebno je naglasila probleme prilikom same pripreme razgovora novinara sa osobom sa hendikepom.
„Novinari, kao i većina sugrađana, ne znaju kako da se postave u toj situaciji. Postoji neki strah u komunikaciji koji predstavlja barijeru između novinara i sagovornika“, objasnila je Tomović.
Problem je, prema njenim rečima, i to što većina novinarskih reakcija nisu pristupačne.
Tomović je kazala da osobe sa hendikepom ne treba sažaljevati niti heroizovati.
„Osobe sa hendikepom se uglavnom predstavljaju kroz tužnu muziku, pa ih stavljamo u neki položaj sažaljevanja, a oni sebe ne doživljavaju na taj način“, poručila je ona.
Kod vizeulnog izveštavanja, kako je dodala, u fokus se stavljaju nedostaci, pa dok osoba priča, u fokusu budu njena kolica, štake…
„U svemu tome zaboravljamo da je taj neko sa kim razgovaramo čovek“, naglasila je Tomović.
Asistentkinja na Fakultetu političkih nauka (FPN) Kristina Milić ukazala je na problem da ovih tema nema u obrazovnom sistemu.
„Na nivou formalnog obrazovanja nemamo prostora, odnosno nigde, ni na jednom predmetu tokom školovanja nije posvećena pažnja ovoj temi“, upoorila je ona.
Milić je poručila da treba učiti mlade da budu svesni građani, da se fokusiraju na inkluziju, ali da nažalost nismo našli prostora za to.
„Raduje me što postoje mogućnosti da se kroz neformalni rad i obrazovanje podigne svest o ovoj temi“, kazala je ona.
Ona je podsetila na problem toga što su mediji pod uticajem komercijalizacije na globalnom nivou, dok su kod nas mnogi mediji i pod uticajem senazionalizma.
„Ovaj Priručnik treba razumeti kao produžetak Kodeksa novinara Srbije. To je veliki korak za sve mlade novinare, jer je na njima budućnost i kroz rad sa njima možemo doprineti inkluziji u našem društvu“, zaključila je Milić.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.