Vesti
30. 05. 2024.
Sudija tužila KRIK: Traži zatvor za novinare i zabranu rada
Sudija Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević podnela je čak dve tužbe protiv KRIK-a zbog baze podataka „Prosudi ko sudi“ u okviru koje su novinari KRIK-a istraživali rad pravosuđa, između ostalog i njen rad. Tužbama koje je podnela zajedno sa suprugom osim novčane odštete, traži i dvogodišnju zabranu rada novinarima i po 10 meseci zatvora – zbog navodne povrede prava na privatnost.
U tužbi sudija Đorđević – poznata po tome što je bila članica veća koje je oslobodilo optužene za ubistvo Slavka Ćuruvije – tvrdi da joj novinari KRIK-a „crtaju metu” i pomažu kriminalcima da je pronađu. KRIK smatra da je ovo do sada nezabeležen pritisak na rad medija i da predstavlja pokušaj da se novinarima zabrani da izveštavaju o radu i integritetu sudija.
Sudija Dušanka Đorđević i njen suprug advokat Aleksandar podneli su parničnu i krivičnu tužbu protiv novinarke KRIK-a Bojane Pavlović i urednika Stevana Dojčinovića. Prvom traže odštetu od 760 hiljada dinara, a drugom da Pavlović i Dojčinović dobiju po 10 meseci zatvora i dve godine zabrane obavljanja novinarskog poziva.
Tužbe su podneli zbog njenog profila objavljenog u bazi o sudijama „Prosudi ko sudi”, a koju je KRIK pokrenuo krajem 2020. godine s ciljem povećanja transparentnosti sudstva u Srbiji. Baza je nastala upravo iz potrebe da se građani upoznaju sa radom pravosuđa, a u njoj nije objavljeno bilo šta što bi moglo da ugrozi bezbednost sudija.
Uprkos tome, sudija Đorđević u tužbama tvrdi da su joj novinari povredili privatnost time što su objavili njeno ime i funkciju u Apelacionom sudu u Beogradu, kao i koliko nekretnina sa suprugom poseduje. Ona čak tvrdi da su je novinari KRIK-a doveli u opasnost i da pomažu kriminalcima da je pronađu.
„Okrivljeni ovakvim, po našem zakonu zabranjenim objavljivanjem podataka, pozivaju na javni linč upravo onih sudija koji se svakodnevno bore da pripadnike organizovanog kriminala sklone iz našeg društva, a ujedno i da ih označe i nacrtaju na njih i njihove porodice mete kako bi ih pripadnici organizovanog kriminala jasno i lako identifikovali i pronašli“, piše u tužbi.
Za novinare KRIK-a se tvrdi i da rade „pod navodnim plemenitim ciljem borbe protiv kriminala” i to u „neregistrovanom” mediju – iako je, kako se ističe u tekstu, portal KRIK registrovan u skladu sa zakonom.
„Ovo je možda i najveći pritisak na KRIK do sada, ali ove tužbe indirektno ugrožavaju i sve druge medije u Srbiji. Nas tuži visokopozicionirana sudija i tvrdi da nismo smeli ni ime da joj objavimo, dakle mi smo sada stavljeni u poziciju da na sudu branimo ne samo naš rad, već i zakonsko pravo novinara da pišu o onima koji vrše vlast”, kaže urednik KRIK-a Dojčinović.
„Građani moraju da budu svesni da će se na ovim suđenjima zapravo odlučivati da li će novinarima u Srbiji biti dozvoljeno da uopšte spominju sudije, a kamoli da li će smeti da kritikuju ili analiziraju njihov rad. Zato ove tužbe vidimo kao direktno gušenje slobode medija, jer je praćenje rada i imovine funkcionera jedan od osnovnih novinarskih zadataka”, objasnio je Dojčinović.
Devet nekrentina sudije i supruga
U profilu sudije Dušanke Đorđević koji se nalazi u KRIK-ovoj bazi navedeni su podaci o njenom napredovanju u pravosuđu, opisani su ključni predmeti u kojima je sudila, kao i informacije o broju nekretnina koje sa suprugom poseduje – pet stanova, dve garaže, poslovni prostor u Beogradu, kao i zemljište nadomak Bajine Bašte. KRIK ni za jednu od ovih nekretnina nije naveo adresu, čime nije ugrozio bezbednost sudije i njenog supruga.
Pre objavljivanja njenog profila u bazi podataka, novinari KRIK-a su kontaktirali sudiju Đorđević i dali joj priliku da detaljno odgovori na ta otkrića i objasni kako su ona i suprug stekli imovinu. Ona je to odbila i u pisanom odgovoru navela da novinari nemaju pravo da se time bave i da je to krivično delo.
Za sudiju Đorđević pojavljivanje u KRIK-ovoj bazi svakako nije prvi dodir sa javnošću.
Ona je 2005. godine postala sudija Četvrtog opštinskog suda. U ovom sudu bila je i portparolka, te su komunikacija sa novinarima i pojavljivanje u medijima bili deo njenog svakodnevnog posla. Đorđević je 2010. napredovala u Viši sud u Beogradu.
Te godine se našla pod pažnjom medija zbog nesvakidašnjeg slučaja: udala se za advokata koji je zastupao optuženog u postupku u kom je ona trebalo da sudi.
Njen sadašnji suprug Aleksandar Đorđević tada je branio mladića optuženog da je automobilom usmrtio policajca i pobegao. Sudija i advokat venčali su se desetak dana pred početak suđenja.
Đorđević je zbog toga tražila da bude izuzeta iz predmeta, što se i desilo. Porodica ubijenog i njihov advokat, međutim, tvrdili su da je sudija namerno odugovlačila postupak i da je, u vreme kada je zakazala suđenje, već znala da će se udati za advokata, ali ih o tome nije obavestila.
Đorđević je postala sudija Apelacionog suda u Beogradu 2020. godine. Tu sudi u Posebnom odeljenju za organizovani kriminal.
Poznata je po tome što je bila članica veća koje je oslobodilo optužene za ubistvo novinara Slavka Ćuruvije. Bila je i članica veća koje je 2021. ukinulo osuđujuću presudu bivšem predsedniku Grocke Dragoljubu Simonoviću za paljenje kuće novinara Milana Jovanovića.
Nedavno je sa kolegama iz Apelacionog suda potvrdila oslobađajuću presudu Zvezdanu Terziću, generalnom direktoru Fudbalskog kluba Crvena zvezda, koji je bio optužen da je nezakonito prisvajao novac od prodaje fudbalera.
Bila je članica veća koje je u januaru prošle godine potvrdilo oslobađajuću presudu bivšem ministru za zaštitu životne sredine Oliveru Duliću, kome se sudilo da je omogućio da slovenačka firma „Nuba invest“ dobije određene dozvole u ministarstvu koje je vodio.
Jedna je od sudija koje su u proleće 2022. povećale kaznu nekadašnjem članu zemunskog klana Aleksandru Zdravkoviću za pokušaj ubistva biznismena Milana Beka, sa devet na 13 godina zatvora.
Sudijin suprug radio je u policiji. Danas, sem što se bavi advokaturom, vlasnik je nekoliko kompanija koje se bave naplatom potraživanja. Pored ovoga, Vlada Srbije ga je imenovala za člana nadzornog odbora Istraživačko-razvojnog instituta Kirilo Savić, u periodu od jula 2013. do maja 2014. Đorđevića je poslednjih godina angažovao i Fond za razvoj kojim upravlja Uprava za trezor Ministarstva finansija.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.