Vesti
26. 01. 2024.
Teme i vreme podkasta – kada se i kako smenjuju politika i sport, ali i teorije zavere
Dok jezički stručnjaci raspravljaju o tome da li se kaže „podkast“ ili „potkast“, odnosno da li je u ovom slučaju potrebno i izjednačavanje suglasnika po zvučnosti, u medijima se ustalila prva varijanta „podkast“. Sve su brojniji, i prema dostupnim informacijama, ima ih više od dva miliona, a skoro pedeset miliona epizoda dostupno je za preslušavanje. O tome da li je podkast novi medij, ili samo moderna verzija postojećih, za RTS je govorio prof. dr Veselin Kljajić sa Fakulteta političkih nauka.
Na komentar o tome da postoje mišljenja da je podkast zapravo radio koji se na neki način gleda, profesor Kljajić kaže da je to „otprilike pojednostavljena definicija“ i detaljnije objašnjava fenomen podkasta.
„Slušanje i gledanje je donekle izjednačeno danas, još se malo više sluša nego što se gleda, ali sve prognoze, s obzirom na dominaciju vida, dominaciju onoga što je vizuelna kultura, koju živimo i na kraju prošlog i početkom ovog veka, čini se da ćemo se u budućnosti sve više gledati. Negde jeste novi format, novi medij, zahvaljujući digitalizaciji, ove godine će napuniti 20 godina postojanja, a možda je najbolji znak to što se Pulicerova nagrada za podkast dodeljuje poslednje četiri godine”, rekao je profesor Fakulteta političkih nauka.
Navodi da je poslednja dobitnica tog priznanja dobila otkaz, kao i svi njeni saradnici.
„Radilo se o veoma zahtevnoj dokumentarnoj seriji koja je zahtevala dosta istraživanja, puno rada, dakle mnogo ulaganja. A Spotifaj, koji je stajao iza svega toga, odlučio je da se okrene nekim isplativijim stvarima koje zahtevaju manje novca, a imaju mnogo veću publiku, odnosno gledanost”, ispričao je prof. Kljajić.
Istraživanja kažu da se najmanje slušaju informativni podkasti, dok su oni koji se bave zdravljem, duhovnošću, teorijama zavere, itd., daleko slušaniji.
„To je iz jednostavnog razloga što podkast nije namenjen dnevnom informativnom programu, odnosno toj vrsti informacija. Ima ih na portalima, u mejnstrim medijima, uostalom, to i ne zanima tu vrstu publike. To je jedan razlog, a drugi razlog je činjenica da je neprekidno u poslednjih pet godina u opadanju taj procenat i isplativosti, ali i rasta onoga što je informativa“, objasnio je gost Jutarnjeg programa.
Kada je reč o „korisnicima“ podkasta, jasno je da je publika raznolika, ali dominantno je to mlađa generacija.
„To je generacija klik-strim koja je u međuvremenu stasala, koju mejnstrim mediji ne zadovoljavaju u smislu ostvarivanja njihovih potreba. To je jedna srednja generacija koja je veoma nezadovoljna onim što dobija, jer je kvalitet medija, posebno mejnstrim medija, ali generalno svih u celom svetu, poslednjih godina u padu. Ima mnogo više infotainmenta, mnogo više zabave, mnogo manje specijalizovanih sadržaja, radio je u nestajanju, pa više nema onih specijalizovanih radio programa i emisija koji su postojali i koje je, recimo, srednja generacija imala običaj da sluša.
Sada svoje potrebe zadovoljavaju sami birajući sadržaj, bira kad hoće, na zahtev, kad god hoće, sluša ili gleda dok radi, češće sluša, dok radi nešto drugo ili dok vozi auto, i na kraju je sve na ramenima ili u rukama autora, dakle, nedostatak onoga što se zove kritičko mišljenje, sve veće prisustvo raznih vidova cenzure i autocenzure. Ovde nema uredničke ruke kao u mejnstrim medijima, a sve su to razlozi koji su išli u prilog podkasta svih prethodnih godina, zapravo do prošle godine”, ispričao je.
Kada je vreme za teorije zavere
Govoreći o pouzdanosti podataka kojima se u podkastu operiše, prof. Kljajić je istakao da to zavisi od izbora koji prave primaoci poruka i sadržaja. Prokomentarisao je i to koje su teme među najtraženijima u ovom formatu koji beleži sve veću popularnost.
„Kao i kod klasičnih medija, odnosno mejnstrim medija, ima svega, ali zaista ima svega, jer je broj ogroman, i zato što je to u stvari i marketinški kolač. Priznaćemo da se na kraju sve radi za profit, čak i mada profit ostvaruju prvenstveno preko oglašivača, kroz plasman proizvoda, odnosno klikove na internetu, pa je taj kolač preko milijardu dolara godišnje, i onda se svi bore i oko mrvica sa tog stola. To nas onda dovodi u situaciju, govorili smo o teorijama zavere, među prvim temama, odnosno temama u samom vrhu je sport, ali teorije zavere, posebno kada je u pitanju period predizbornih kampanja, sada su izbori u raznim delovima sveta, i to izuzetno važni izbori, opet će se aktivirati teorije zavera”, smatra profesor Kljajić.
Takozvane teorije zavere obično se aktiviraju kada su aktuelni važni događaji poput izbora, pandemija… Sve to može biti baza za manipulacije.
„Kao što je slučaj sa drugim medijima, i u ovoj oblasti se iskristalisao broj onih koji se smatraju izuzetno ozbiljnim, koji se bave, na primer, dokumentaristikom, koji se bave istraživačkim temama, koji rade na obrazovanju, jer podkast po definiciji ima zadatak da edukuje, a mnogi mediji, sa izuzetkom javnih servisa, tu funkciju su odavno izgubili i prenebregli”, ističe profesor.
Rast od 50 odsto godišnje
Profesor Kljajić je govorio i o tome kakva budućnost čeka podkast kao format, i sa kojim izazovima će se možda suočavati.
„Sve do 2023. godine, podkasti su rasli čak 50 odsto godišnje, što je neobično i gotovo nezabeleženo. Međutim, prošle godine je bila kriza, kao i u svemu ostalom, naduvan je jedan balon koji je morao da pukne i zato sam i dao onaj primer da i oni najbolji koji su ovenčani najvećim nagradama, odjednom dobijaju otkaz, jer se podkasti sada okreću u pravcu u kome ide generalno medijska industrija, dakle mnogo više u pravcu zabave, šou-biznisa i nekih lakših sadržaja, nego onoga što bi bilo ozbiljno novinarstvo”, objasnio je profesor.
Intimna atmosfera i važnost „ličnog“
Kljajić dodaje da je podkast vid, vrsta novinarstva gde svoje mesto nalaze, kako je rekao i oni koji nisu novinari ni po vokaciji, ni po obrazovanju, a možda ni po opredeljenju.
„Zato je jezik podkasta ličniji, za razliku od mejnstrim medija, negde je ličniji, neposredniji, slobodniji. Stvara se ova intimna atmosfera jer on je i pravljen kao da je pravljen baš isključivo za Vas, vrlo često u prvom licu jednine”, objasnio je profesor novinarstva, i dodao da povremeno sluša podkaste, naročito one dokumentarnog sadržaja.
„To je nešto što će se u budućnosti još više razvijati, možda ne sa ovakvim rastom koji je zaista bio ogroman, ali sva istraživanja pokazuju da je taj rast i dalje veoma značajan”, naveo je gost Jutarnjeg programa.
Prof. Kljajić kaže da pripada generaciji koja je naučena da „prvo pročita potpis ispod teksta ili to ko je autor, pa se tek onda odlučuje da li će čitati i sadržaj“.
„Poverenje dajem onima koji su kod mene već izgradili neku vrstu kredibiliteta i čiji je integritet za mene neupitan. To je danas izuzetno važno u vremenima kada smo do te mere polarizovani i kada je sve manje profesionalnog, a posebno kada je sve manje onoga što se zove zdrav razum. Tako da biram one autore kojima naprosto verujem”, zaključio je profesor Fakulteta političkih nauka dr Veselin Kljajić.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.