Vesti
25. 01. 2024.
Profit važniji od privatnosti
Cena prava na privatnost je manja od profita koji "klikovi" donose medijima, ocenili su danas učesnici panela "Cena privatnosti" u okviru konferencije Nedelja privatnosti, koji dodaju da se često prenebregava uloga medija da edukuje javnost.
Koordinatorka projekata u Balkanskoj istraživačkoj mreži (BIRN) Tanja Maksić predstavila je deo izveštaja o kršanju prava privatnosti u tekstovima na portalima sedam medija, nešto više od 2.000 tekstova, od kojih je u 400 prekršeno pravo na privatnost.
Polovina tih tekstova odnosila se na žrtve dva masovna ubistva u maju, u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" i selima Malo Oraške i Dubona, dodala je ona i naglasila da se u pojedinim tekstovima već u naslovima kršilo pravo na privatnost.
Maksić je naglasila da su mediji zbog "klikabilnosti" kršili prvao na privatnost otkrivajući ime i prezime žrtve, počinilaca, adresa stanovanja, pa čak i zdravstvene podatke.
Kada je reč o tekstovima koji se odnose na masovna ubistva, ona je rekla da su maloletnici među najugoženijim grupama kojima je kršeno pravo na privatnost, kod odraslih su kršena prava na privatnost u slučaju osumnjičenih, uhapšenih, orkivljenih, prenošenjem sadržaja sa njihovih društvenih mreža ili kvazi vizuelizacijom, tako što se stavi crna traka preko očiju, a celo lice se vidi.
Savetnik u službi poverenice za zaštitu ravnopravnosti Bogdan Banjac rekao je da je trend u protekle dve godine da su pritužbe na medije na nivou od četiri odsto zbog senzacionalizma, seksizma, govora mržnje, dok je objavljeno i upozorenje u javnosti zbog izveštaja sa suđenja i kršenja prava na privatnost glumice Milene Radulović.
Banjac je rekao da je naslov panela "Cena privatnosti", a ovde se pokazuje da je ta cena manja od profita za medije.
Menadžer za etiku u Vajerles medija grupi (WMG) Petar Jeremić rekao je da u slučaju "Kurira" taj posao ide postepeno, edukuju se i novinari, urednici i publika, navodeći kao šalu da "kada bi sve izbacili, bili bi kao Danas".
Jeremić dodaje da na portalu ima između 400 i 500 vesti, tu su portali i Monda i Espresa i da je za njega vrsta satisfakcije to što je više grešaka u tekstovima kada se prenose vesti drugih medija, nego matičnih.
On je pomenuo slučaj kada je objavljena vest na portalu o smrti Dušana Mašića i grešci novinarke da li se radi o advokatu ili novinaru, ukazujući da je vest bila nepun minut na portalu, ali da je šteta napravljena.
Jeremić je, govoreći o slučaju "Ribnikar", pomenuo da oni nisu objavljivali imena žrtava, niti fotografije do kampanje u septembru kada su advokati porodica molili da se to učini.
Vanredna profesorka na Fakultetu političkih nauka Aleksandra Krstić istakla je da su naslovi prvi i često jedini kontakt čitalaca sa tekstom, navodeći da bi mediji trebalo da trasiraju kolosek i pokažu publici da može i drugačije da se izveštava.
Mediji imaju moć i zato svi ostali hoće da ih kontrolišu, dodala je ona.U slučaju masovnih ubistava u Srbiji u maju, Krstić dodaje da su se novinari prvi put sreli sa tako nečim i i reagovali da što brže izveste.
Tu je trebalo važnu ulogu da odigra policija, sud, političari koji su morali da preuzmu odgovornost za produkciju tačnih informacija.
Ne, mi smo imali drugačiju situaciju da neko iz policije izađe sa listom za odstrel i pokazuje. To je cena privatnosti, predočila je Krstić.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.