Vesti
15. 11. 2023.
Promovisanje kockanja u medijima – igre na sreću povezane sa ljudskom potrebom za razonodom i igrom
Profesorka i klinička psihološkinja Cvejić ističe da su uvek postojali dupli standardi: kockanje je osuđivano javno, dok se privatno koristilo. To, kako kaže, vidimo i kada smo suočeni sa kada smo suočeni sa promocijom brojnih loših i rizičnih navika, pa i kockanjem jer poznate osobe koje ove navike reklamiraju, čine to isključivo iz materijalnih interesa i/ili iz svoje ideje o medijskoj samopromociji.
„Sigurna sam, kada biste ih pitali da li bi svojoj deci preporučili ono što u reklamama i na bilbordima uz osmeh ohrabruju, da bi odgovor bio ’ne’“, dodaje ona.
Psihologija masovnih medija jasno prepoznaje i zaključuje da su mediji izuzetno jak usmerivač ponašanja većine ljudi, a naročito mladih koji su u razvoju.
„Po istraživanjima koje smo vodili na temu više pitanja iz adolescentnog perioda razvoja, mladi najviše informacija dobijaju preko medija, zatim preko vršnjaka/prijatelja, a najmanje iz škole i porodice. Da li treba reći nešto dodatno? Omogućavanje reklama koje, ako ne podstiču, ono bar normalizuju ponašanja za koje svi znamo da nisu razvojna i da upravo vuku unazad, odraz je hipokrizije i nemorala, a u najmanju ruku tih već pomenutih dvostrukih standarda u društvu. Angažovanost poznatih ličnosti u reklamiranju naizgled ’zabave’, ali i mogućnosti da se zaradi ’laka lova’ na mnogo nivoa urušava već duboko poljuljani sistem vrednosti u društvu i porodici“, dodaje.
Blizina kockarnica osnovnim i srednjim školama u Srbiji igra ulogu „mamca“. U Zakonu o igrama na sreću navodi se da udaljenost kladionice od zgrade obrazovnih ustanova (osnovnih i srednjih škola) ne može biti manja od 200 metara, međutim, to nije čest slučaj, o čemu su već pisali mediji.
„Blizina ’izazova’ svakako je faktor koji doprinosi lakšem ulasku u svet zloupotrebe, a zatim i zavisnosti od supstanci i rizičnih ponašanja. Treba ipak napomenuti da je kockanje rasprostranjeno u svim profesionalnim i društvenim slojevima. U razvijenim zemljama procenat patoloških kockara je između 1-3% populacije, od čega su većina muškarci“.
Uticaj kockanja na pojedinca, porodicu, okruženje i zajednicu
Uz patološko kockanje u 10% – 35% slučajeva javljaju se anksiozni poremećaji (opsesivno – kompulzivni poremećaji i socijalna fobija); hiperaktivni poremećaji i poremećaji pažnje (30%) što je 2– 3 puta češće nego u opštoj populaciji; bolesti hemijske zavisnosti (25% – 63%); duvan (60% – 85%), ostala sredstva (40%) alkohol (45% – 55%), što je 4 – 10 puta češće nego u opštoj populaciji, objašnjava Cvejić.
„Neki od poremećaja ličnosti javljaju se u oko 22%-90% slučajeva patološkog kockanja, a antisocijalni poremećaj u oko 14% slučajeva. Devojke čiji partner ima probleme s kockanjem imaju 10,5 puta veću verovatnoću da će biti žrtve nasilja od partnera, nego žene čiji partner nema problema sa kockanjem. Velika je verovatnoća da porast nasilja u porodici u mnogim slučajevima možemo povezati sa porastom kockanja. Nije retkost da se zavisnik brani rečenicom da je to samo njegov/njen problem, i da se odlučno protivi mešanju porodice ili prijatelja koji bi želeli da mu ukažu na zavisnički obrazac ponašanja. Ipak, problem se nipošto ne tiče samo pojedinca, već svih nas. Preko neposredne porodične sredine i okruženja, širenje ovakvih oblika ponašanja značajno škodi zajednici“, ističe prof. Cvejić.
Kako ističe profesorka Cvejić najefikasnije je porodično lečenje, koje sadrži i edukaciju o tome šta je patološko kockanje i koje su njegove posledice. Pored porodičnog lečenja patološkog kockanja, lečenje može biti i individualno i grupno. Efekat grupe je posebno važan, jer donosi mnogo bolje rezultate od individualne psihoterapije.
„Cilj porodične terapije je podržati kockare u želji za oporavkom; raditi na povratku osećanja samopoštovanja, destigmatizaciji, uticati na poboljšanje porodične komunikacije i smanjenje međusobnih konflikata; eliminisati nezakonita ponašanja; raditi na finansijskom oporavku i korišćenju legalnih mogućnosti“, dodaje ona.
Jedan od načina za suzbijanje i prevenciju zavisnosti od kockanja/klađenja je upoznavanje i informisanje građana o problemima koje sa sobom nose, podizati svest o problemu. Preventivnim programima treba podsticati zdrave životne stilove, podsticati roditelje na kvalitetnije roditeljstvo, radi suzbijanja neprihvatljivih oblika ponašanja i razvijanja bolesti zavisnosti.
Poremećaj zavisnosti od kockanja – bolest savremenog doba
Poremećaj zavisnosti od kockanja uvodi se u najnovije klasifikacije, kao bolest savremenog doba, a simptomi za njegovo prepoznavanje veoma su slični svim drugim, davno prepoznatim, poremećajima zavisnosti.
„U nekim institucijama za mentalno zdravlje, već godinama postoje posebni odseci u okviru odeljenja za bolesti zavisnosti, koji se bave upravo lečenjem zavisnosti od kockanja. Za ovu vrstu zavisnosti uglavnom su karakteristični isti simptomi kao i kod hemijskih vrsta zavisnosti. U osnovi se nalazi gubitak kontrole nad procesom kockanja, pojava interesovanja i potrebe za kockarskom euforijom. Najčešće počinje od slučajnih poseta ustanovama za kockanje u društvu prijatelja, pre svega da bi se ’ubilo vreme’“, kaže ona.
Opsadno stanje euforije ili pokušaja da se nadoknadi veliki gubitak, podjednako osobu zadržavaju u kockarskom ili kladioničarskom ringu. Trijumf, slava, pobeda, stvara temelj za obrazovanje psihičke zavisnosti.
„Javljaju se misli da se pokuša još jednom, a učešće u kockanju postaje redovno. U ovoj fazi dobici i gubici su približno jednaki i smenjuju se. Kockar počinje da koristi sopstvenu taktiku, dolazi u veće iskušenje, te više vremena provodi u kazinu“, dodaje.
Sadržaji na društvenim mrežama nude naizgled poželjne modele ponašanja, ali…
Mnogi sadržaji na društvenim mrežama nude naizgled poželjne modele ponašanja, te veruje da mnogi mladi bez kritičkog promišljanja kopiraju i primenjuju recepte za lep, lak i uzbudljiv život, ističe ona. Poznato je da internet sadržaj može imati mnoge pozitivne efekte, mada češće govorimo o onim nepovoljnim i negativnim. Za početak, sadržaji na društvenim mrežama su takođe i putokaz kako se ne treba ponašati i kako ne treba usvojiti one modele koji stopiraju naš lični rast i razvoj.
„Čak i ako su promoteri određenih stilova života poznate ličnosti i ljudi uspešni u nekim oblastima života, prava analiza sadržaja i kritičko mišljenje mogu nas usmeriti da za sebe izaberemo one stilove i obrasce zbog kojih se u budućnosti nećemo stideti, kajati ili skupo plaćati. Još važnije, roditelji i dalje duguju svojoj deci usmerenje za korišćenje medijskih sadržaja i sebe kao uzor za zdrav životni stil. Neretko, roditelji koji dođu kao pratioci svoje dece-zavisnika, i sami su zavisnici (od interneta, serija, alkohola, droga…) a želeli bi da im samo ’popravimo’ njihove adolescente“, priča ona.
Pitanja smo prosledili i Ministarstvu finansija, Upravi za igre na sreću, međutim, do pisanja ovog teksta, odgovore nismo dobili.
Kome se obratiti za pomoć?
U Republici Srbiji postoje ustanove, ali i centri koji pružaju psihološku podršku putem broja telefona, onlajn razgovora ili razgovora telefonom.
Neki od njih su Centar Srce, Klinika za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević “, NADEL (Nacionalna dečija linija), Linija NADEL za roditelje. Svi kontakt telefoni dostupni su ovde.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.