Vesti

09. 11. 2023.

Autor: FoNet Izvor: FoNet

Ograničen napredak u medijima

Srbija ima određeni nivo pripreme po pitanju slobode izražavanja i zabeležen je ograničen napredak u odnosu na preporuke iz godišnjeg izveštaja iz 2022. godine, navodi se u objavljenom Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evropskih integracija kada je reč o slobodi medija.

Slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, kao i porast Slap tužbi, koje protiv medija podnose lokalne i republičke vlasti, navodi se u dokumentu.

Ukazuje se da ukupno okruženje za nesmetano ostvarivanje slobode izražavanja tek treba dodatno ojačati u praksi.

Srbija je nastavila sa sprovođenjem Akcionog plana Medijske strategije, a proces izmene zakona pokrenut je po formiranju Vlade Srbije u oktobru 2022. godine.

Posle konsultacija sa medijskim udruženjima i hitnih razgovora sa Evropskom komisijom, usvojeni su amandmani na zakone o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima, koji su u oktobru ove godine usvojeni u parlamentu, pre njegovog raspuštanja.

U izveštaju Evropska komisija predviđa da će novi zakoni ojačati nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM).

Proces imenovanja članova Saveta REM je depolitizovan, a preduzeti su koraci za unapređenje zaštite prava osoba sa invaliditetom, maloletnika i nacionalnih manjina.

Vlasti i medijska udruženja postigli su dogovor i o ulozi Saveta za štampu, a preduzeti su i koraci da se proces javnog sufinansiranja učini transparentnijim i dostupnijim.

U kontekstu izbora produžena je na 30 dana zabrana medijskog izveštavanja o funkcionerima, koji su ujedno i kandidati koji učestvuju na zvaničnim skupovima, takozvana "funkcionerska kampanja".

Upozorava se da zakonodavni proces nije završen u potpunosti u skladu sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima.

Vlasništvo državnih preduzeća nad medijima posebno je bilo razmatrano u konsultacijama o medijskim zakonima, a učinjen je važan korak u pogledu primene kriterijuma usklađenih sa pravnom tekovinom EU za procenu državne pomoći.

Trebalo bi pojasniti da se antimonopolska pravila i pravila kontrole spajanja primenjuju na medijski sektor, a zaštitne mere za obezbeđivanje medijskog pluralizma i uređivačke nezavisnosti tek treba da se poboljšaju. Primena tih zaštitnih mera će morati da se pažljivo prati u praksi, ukazuje Evropska komisija u izveštaju.

Dodaje se da treći zakon predviđen medijskom strategijom, Zakon o javnim emiterima, tek treba da bude izmenjen.

Podsećajući da je REM je u avgustu 2022. godine objavio poziv za dodelu pete dozvole za medijski servis sa nacionalnom frekvencijom, Evropska komisija ukazuje da ona još nije dodeljena, iako nema "verodostojnog opravdanja".

Politički i ekonomski uticaj na medije i dalje izaziva zabrinutost, zbog čega Srbija treba da preduzme hitne mere kako bi se suprotstavila anti-EU narativima koje propagiraju brojni mediji, kao i stranoj manipulaciji informacijama i mešanju, što je najočiglednije u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine.

U rešavanju postojećih nedostataka, Srbija treba da sprovede medijsku strategiju i akcioni plan, bez daljeg odlaganja, na transparentan, efikasan i inkluzivan način, poštujući slovo i duh ciljeva te strategije.

Potrebno je ojačati medijski pluralizm, uključujući sprovođenje mera u skladu sa medijskom strategijom koje se odnose na funkcionisanje, mandat i nezavisnost REM, kao i na javne emitere.

Neophodno je obezbeđivanje transparentnog i pravičnog sufinansiranja za medijske sadržaje koji služe javnom interesu i pune transparentnosti u vlasništvu i oglašavanju medija.

Srbija treba da ojača bezbednost novinara, visoki zvaničnici treba da se uzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na novinare, a mora hitno da se reaguje na sve pretnje i slučajeve fizičkog i verbalnog nasilja, da se javno osude, istraže ili krivično gone.

Podseća se da su policija i tužilaštvo brzo reagovali na nekoliko slučajeva napada i pretnji, radeći sa Stalnom radnom grupom za bezbednost novinara.

Slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, posebno na lokalnom nivou. Nastavljeni su verbalni napadi i kampanje klevetanja novinara, uključujući verbalno nasilje nad novinarkama, stoji u izveštaju.

Govor mržnje i diskriminatorska terminologija se često koriste i tolerišu u medijima i retko ih prate regulatorni organi ili tužioci. Stalne izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara sprečavaju stvaranje okruženja u kojem se sloboda izražavanja može nesmetano ostvarivati, ukazuje EK.

Republički javni tužilac evidentirao je 83 predmeta krivičnih dela počinjenih nad novinarima, u odnosu na 87 predmeta u 2021. godini.

Prema informacijama tužilaštva o delima koja ispunjavaju uslove za krivično gonjenje, do kraja marta ove godine nastavljen je rad na 75 od 83 predmeta podneta u 2022, dok je osam predmeta odbačeno.

Ukupno su okončana 34 predmeta, od čega pet osuđujućih, dok se za preostale predmete nastavlja krivični postupak.

U ponovljenom suđenju za slučaj paljenja kuće novinara Milana Jovanovića u decembru 2018. godine, pošto je ranija odluka ukinuta 2021. godine, potvrđena je osuđujuća presuda i zatvorska kazna za lokalnog zvaničnika.

Povodom rada komisije za razmatranje tri slučaja ubistva novinara, Apelacioni sud je otvorio ponovno suđenje u predmetu ubistvo Slavka Ćuruvije i okončao ročište u martu ove godine i presuda je doneta više od 24 godine nakon njegovog ubistva.

U druga dva slučaja ubistva iz 1994. i 2001. godine nije bilo razvoja događaja, konstatuje Komisija, aludirajući na ubistva Dade Vujasinović i Milana Pantića.

U maju 2023. godine, u kontekstu tragičnih masovnih pucnjava, REM se pojavio pred skupštinskim Odborom za kulturu i informisanje kako bi predstavio izveštaj o praćenju medija za period od oktobra 2022. do marta 2023. godine, osvrćući se i na temu nasilja u medijima.

Uprkos tome što više TV kanala emituje sadržaje koji podstiču otvorenu ili prikrivenu mržnju ili nasilje, uključujući i pružanje platforme za osuđene ratne zločince, REM je zaključio da su svi mediji, osim jednog, u celini ispunili odredbe Zakona o elektronskom medija, navodi EK.

Tokom izveštajnog perioda, nekoliko TV kanala sa nacionalnim frekvencijama, uključujuć i Pink i Hepi, nisu ispunile sopstvene obaveze koje se tiču programskog sadržaja za decu, kulturu i obrazovanje, na osnovu kojih su dobili nacionalnu frekvenciju.

U izveštaju se ukazuje i da je REM je u maju 2023. godine dodelio kablovsku i IPTV licencu izdavaču štampanog tabloida koji, prema oceni Saveta za štampu, često krši etički kodeks ponašanja.

Srbija treba da preduzme hitne mere kako bi se suprotstavila anti-EU narativima koje propagiraju brojni mediji, a mora da se suprotstavi i stranoj manipulaciji informacijama i mešanju, što je najočiglednije u kontekstu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine.

Sputnjik se prijavio na javni konkurs za izdavanje dozvola za pružanje radio medijskih usluga za područje Beograda, koji je u decembru 2022. godine odbio REM.

Međunarodni kanal Rusija danas (RT) na engleskom jeziku se još emituje u Srbiji na kablovskoj televiziji, dodaje se u izveštaju.

U novembru 2022. godine, RT je pokrenuo lokalnu multimedijalnu veb platformu RT Balkan na srpskom jeziku, koji je promovisao regrutovanje vojske za Vagnerovu paravojnu grupu, što je zabranjeno srpskim zakonodavstvom, ali tužilaštvo na to nije reagovalo.

Nedostaci u medijskom zakonodavstvu javnih servisa, identifikovani Medijskom strategijom, tek treba da se otklone izmenama zakona.

U Izveštaju se navodi da su pojedini radnici RTS štrajkovali sa zahtevom za poboljšanje uslova za rad, dok je predsednik Upravnog odbora RTS podneo krivičnu prijavu protiv direktora javnog servisa i još jednog urednika, zbog sumnje da su učestvovali u prevari.

U junu 2023. godine ispred prostorija RTS održan je javni protest, jer je smena rukovodstva među zahtevima protesta građana "Srbija protiv nasilja".

Politički i ekonomski uticaj na medije i dalje izaziva zabrinutost. Medijska strategija predlaže mere za rešavanje pitanja transparentnosti vlasničke strukture i pravičnosti u finansiranju medijskih sadržaja i oglašavanja iz državnih sredstava, koji kasne.

Poboljšani balans zastupljenosti političkih partija na javnom servisu tokom izborne kampanje u proleće 2022. godine nije se nastavio u istoj meri posle izbornog perioda.

Lokalna organizacija civilnog društva, koja prati centralne vesti na pet televizijskih kanala sa nacionalnom pokrivenošću, u periodu od juna 2022. do maja 2023. godine izračunala je da je vladajuća koalicija dobila 95 odsto vremena u programu, a opozicija pet odsto, stoji u izveštaju.