Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
20. 02. 2012.
Dom svih novinara Srbije ili dom UNS-a
Predsednik NUNS-a odgovara predsednici UNS-a
Ljiljana Smajlović, predsednica UNS-a, razjarena presudom Apelacionog suda, očigledno sebe i organizaciju na čijem čelu se nalazi želi, po svaku cenu, da postavi na pijemont žrtve. Ključni dokaz je - eto, UNS-u, "najuglednijem novinarskom udruženju na Zapadnom Balkanu", režim, iz političkih razloga, nepravnim sredstvima oduzima zgradu.Pri tome, gospođa Smajlović ne bira način: poredi Kosovo i zgradu u Resavskoj 28, morbidno prebrojava ubijene novinare na jednoj i drugoj strani, i poentira: NUNS je politička organizacija "bliska strankama na vlasti".
Takva "argumentacija" , očigledno, ima za cilj da se NUNS dovede u poziciju da se sada tu nešto pravda, brani svoju poziciju u prošlosti i sadašnjosti od predsednice jednog udruženja koje je godinama (bilo) simbol beščašća i moralnog i profesionalnog posrnuća profesije, čiji su članovi svojim uvodnicima prizivali smrt svojih kolega ili ih ostavljali u zgradi RTS-a da nevini izginu.
Ne pada mi na pamet da se upuštam u takvu polemiku. Članovi NUNS-a nemaju potrebe da se stide svoje "revolucionarne prošlosti", niti se može govoriti o nekakvoj "bliskosti sa strankama na vlasti".
Upravo su novinari nezavisnih medija, među kojima je veliki broj članova NUNS-a, glavne žrtve tranzicije u Srbiji posle 2000. godine. Jer, država se, u želji da uspostavi što veći upliv na medije, okrenula trošenju novca iz budžeta za finansiranje onih medijskih kuća koje su u njenom vlasništvu ili u vlasništvu njoj bliskih ljudi.
Da je NUNS zaista miljenik države i stranaka na vlasti i da nije i nakon pada režima Slobodana Miloševića nastavio da se bori za interes profesije, svakako bi bilo drugačije. Uostalom, sa stavom da država kroz medijsku politiku koju vodi guši nezavisne medije i narušava ravnopravnost na medijskom tržištu tokom zajedničkog rada na Medijskoj strategiji složila se i gospođa Smajlović. Upravo zbog te podudarnosti stavova smo i odlučili da zajednički radimo na strategiji. Ja se zbog toga ne kajem, jer mislim da je najvažnije zaštititi interese članstva.
Ali, suština spora u ovom slučaju nije političke prirode. Ona je vrlo jednostavna i svodi se na pitanje da li je zgrada u Resavskoj 28 Dom svih novinara ili je Dom novinara "privatno vlasništvo UNS-a", kako to gospođa Smajlović definiše.
O ovom slučaju možda najbolje od svih pravnih regula govori Povelja koja je uzidana prilikom postavljanja kamena temeljca, a u kojoj piše:
"Za vreme vladavine Njegovog veličanstva kralja Aleksandar Prvog Karađorđevića, Jugoslovensko novinarsko udruženje - Sekcija Beograd polaže danas, 15. jula 1934. godine, kamen temeljac Doma beogradskih novinara. Ovaj dom se podiže pomoću Beogradske opštine i prilozima novinarskih prijatelja, a u spomen onih novinara koji nisu dočekali ostvarenje svojih staleških ideala. Neka on budućim novinarskim generacijama bude škola u kojoj će učiti kako se služi istini, pravdi, narodu i državi. Neka on bude simbol drugarstva i ljubavi i neka novinari u njemu crpu snagu za nova pregnuća u podizanju svoga kulturnog i materijalnog života za opšte socijalno obezbeđenje novinarskog staleža."
Nakon smene režima Slobodana Miloševića NUNS nije formalizovao zahtev za lustracijom i nije tražio nikakve mere protiv UNS-a, iako je bilo jasno da je ta organizacija tokom devedesetih služila režimu a ne profesiji. NUNS je, čak, predložio UNS-u dogovor o zajedničkom upravljanju imovinom koja je, kako se lepo vidi iz citirane Povelje, ostavljena na dobrobit svih novinara Srbije. Ponuda je odbijena, pa su usledile tužbe.
NUNS nakon presuda kojima nije bio zadovoljan i na koje se žalio nije pokretao kampanju u kojoj bi dokazivao njihovu političku motivisanost, a UNS je u međuvremenu čak bio podneo tužbu kojoj je tražio da se NUNS potpuno izbaci iz zgrade u Resavskoj 28. Ali, nakon presude Apelacionog suda u korist NUNS-a proglašeni smo za miljenike režima koji otimaju "privatnu imovinu".
Najavljena nam je, istina, i "velikodušna ponuda" dogovora koju još nismo videli.
NUNS, uprkos svemu, ne želi da se jedno važno pitanje, kakvo je zajednička imovina novinara Srbije, utopi u politikanskim prepucavanjima. I danas, kao i minulih godina, mislimo da je sporove najbolje rešavati dogovorima. I danas nudimo isti princip podele imovine kakav smo nudili pre nego što smo bili prinuđeni da se obratimo sudu. I danas mislimo da je to najbolje rešenje za članstvo oba udruženja.
Vukašin Obradović
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.