UNS vesti
18. 10. 2023.
Kako APA opstaje na tržištu: Manje tekstova, ali više multimedijalnih i drugih sadržaja
Pomeranje zaposlenih, uvođenje novih medijskih proizvoda, više multimedijalnih formata, ali i samoregulacija kada je reč o korišćenju veštačke inteligencije (AI), način je na koji najveća novinska agencija Austrije APA (Austria Presse Agentur), drži korak sa promenama, inovacijama i novim zahtevima na tržištu vesti, kaže za UNS Verner Milner, pomoćnih glavnog i odgovornog urednika.
Agenciju je osnovalo 12 vodećih austrijskih dnevnih listova i ORF, austrijski javni servis. S obzirom na situaciju na tržištu, kako ste prilagodili organizaciju i način rada da zadržite novinare koji će pružiti blagovremene, potpune i tačne informacije?
Milner: Jednostavno, u redakciji je manje ljudi nego 2005. godine, kada smo otvorili novi redakcijski prostor. Manje je, naravno, zbog budžeta. Ipak, napravili smo napredak u efikasnosti planiranja i procesa rada. Takođe, pomeranjem zaposlenih na druga radna mesta stvorili smo mogućnosti za nove „proizvode“ poput provere činjenica (fektčeking), servisa za jednostavniji jezik i više multimedijalnih formata. Ukratko, sada pravimo manje tekstova, ali više fotografija, video/lajvstrimova, info grafika sa podacima, proveravamo činjenice itd. Sreća je da je to upravo ono što tržište zahteva.
Kako su promene na tržištu uticale na broj stalno zaposlenih i broj dopisnika?
Milner: Kada je reč o dopisnicima, APA je relativno mala nacionalna novinska agencija i nikada i nismo uspeli da priuštimo veliki broj dopisnika iz inostranstva. Sve vreme imamo samo jednu "spoljnu" kancelariju, u Briselu, u sedištu EU. Svi ostali dopisnici koje imamo su slobodni novinari (frilenseri), sa uglavnom malom količinom materijala koji šalju - i strogo su fokusirani na teme relevantne za Austriju. Čuvali smo i nastavljamo da upravljamo resursima za te kolege prilično dobro. Kada je reč o međunarodnim pričama, APA najviše materijala preuzima od partnerskih agencija iz inostranstva.
|
Prosek 440 vesti i 120 fotografija dnevno Prema podacima iz 2022. godine, APA je u toku te godine objavila 160.724 vesti, u proseku 440 dnevno. Agencijski foto i video servis emitovali su 44.612 fotografija, u proseku 122 dnevno. APA je proizvela 1.792 grafika, u proseku pet dnevno. Kada je reč o video produkciji, emitovala je 1406 video sadržaja, obezbedila 457 lajvstrimova (prenosa uživo) i 34 lajv bloga. |
Imate oko 25 frilensera, koji izveštavaju iz mnogih gradova, među njima i iz Beograda. Da li planirate da povećate broj frilensera i šta kao redakcija radite da ih zadržite?
Milner: Veoma smo srećni jer nismo prisiljeni da smanjimo broj dopisnika iz inostranstva. Međutim, u bliskoj budućnosti ne vidimo sredstva da povećamo taj broj. Većina naših dopisnika dugo radi za APA i nadamo se da će to činiti u budućnosti. Verujem da imamo vrlo ljubazan tretman i međusobno poverenje, što možda može malo da nadoknadi nedostatak finansijskih sredstava. Nove komunikacione tehnologije nam daju šansu da proširimo "redakciju" i virtuelno.
Kako je veštačka inteligencija (AI) uticala na promene u radnom okruženju APA? Da li APA koristi AI generisane sadržaje, odnosno za pravljenje vesti? Očekujete li povećanje upotrebe AI u proizvodnji vesti u budućnosti? Kako osiguravate tačnost i kontrolu kvaliteta AI generisanog sadržaja?
Milner: Mogu da prosledim odgovor Katje Šel, specijalistkinje za AI u APA. Ona kaže da AI smatramo alatkom, sredstvom koje dodajemo našem novinarskom setu alata. Trenutno razvijamo aplikacije za podršku AI u radu redakcije. Ne emitujemo AI generisan sadržaj (vesti/fotografije/video koje je napravila veštačka inteligencija, prim. aut). Ipak, očekujemo da će komponentne veštačke inteligencije imati mesto u proizvodnji vesti. Kada je reč o tačnosti onoga što izađe iz AI sistema, naše smernice predviđaju "ljudsku kontrolu". Po našem mišljenju, AI aplikacije u novinarskoj upotrebi ne smeju da imaju autonomiju.
|
Istorija duga 174 godine APA (Austria Presse Agentur) osnovana je kao privatna novinarska agencija Austijska korespodencija (Österreichische Correspondenz) 1849. godine, a 14 nakon osnivanja najstarije novinarske agencije Frans pres (AFP). Vlasti su je nacionalizovale 1860. godine, da bi je bolje kontrolisale, te je tako postala prva državna novinska agencija na svetu. Nakon Prvog svetskog rata, promenila je ime u ANA, a posle Drugog svetskog rata je privatizovana, tako što su vlasništvo preuzele glavne dnevne novine 1946. godine. Tako je nastala APA. |
Uzimajući u obzir broj manjina u Austriji, posebno u Beču, koliko često se bavite temama vezanim za manjine i šta određuje da li i kako "pokrivate" teme vezane za nacionalne manjine?
Milner: Izvinite, nemamo posebne statistike na tu temu. Ne postoji specifičan fokus na to - mi uvek odlučujemo šta je za naše kupce i klijente relevantno. Trudimo se da se svim temama pozabavimo na ozbiljan način, sa distancom i naročito uravnoteženo i fer. Tako da smo veoma oprezni u izveštavanju naročito kada je reč o političarima ili debatama političkih stranaka, ili na primer o temama migranata i manjina.
U Beču živi oko 250.000 Srba. Da li APA ima saradnju sa medijima na srpskom jeziku u Austriji?
Milner: APA kao kooperativa opslužuje pre svega naših 13 članica. Sve ostale kompanije ili organizacije mogu biti klijenti. Ali ne znam da li među njima postoji medijska kompanija za medije na srpskom jeziku, mislim da nema.
Koliko vaših stalno zaposlenih potiče iz redova manjina? Ima li među njima novinara srpskog porekla?
Milner: Nemamo te podatke zato što to nije poseban faktor za zapošljavanje u našoj redakciji. Ali što više veština, jezika i kulturnih aspekata ljudi donesu, to bolje.
Da li APA brine o raznolikosti redakcije u pogledu drugih osetljivih grupa? I kako to postići?
Milner: Imamo u redakciji jedinicu - servis za vesti jednostavnijeg jezika (easy language news service), koja je osmišljena za korisnike sa problemima da u potpunosti razumeju redovne vesti. Ovo je delimično "inkluzivni" tim, koji radi odlično.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.