UNS vesti
05. 10. 2023.
UNS na javnoj raspravi u Novom Sadu: Vlasništvo države u "Politici" da pređe na fondaciju
Advokatkinja Udruženja novinara Srbije (UNS) Gordana Konstantinović je na poslednjoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima, održanoj danas u Novom Sadu, iznela predlog UNS-a da vlasništvo države u dnevnom listu "Politika" pređe na fondaciju, čiji bi osnivači bili Srpska akademija nauka i umetnosti, Matica srpska i zaposleni u ovoj medijskoj kući.
"Nezavisno od toga šta će desiti sa Članom 39 Nacrta Zakona, stav UNS-a je da vlasništvo države treba iz izdavača medija da pređe na fondaciju i već se u tom pravcu razgovaralo. Članovi fondacije bili bi SANU, Matica srpska i zaposleni u Politici koji bi to želeli, kako bi se očuvali integritet i tradicija najstarijeg dnevnog lista na Balkanu", rekla je Konstantinović.
Inače, na javnoj raspravi je i ovoga puta vođena diskusija o ulozi Saveta za štampu u Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima.
Predstavnici Komneta i PROUNS-a protivili su se tome da se u Članu 24 Zakona Savet za štampu navede kao jedino samoregulatorno telo. Direktor radio-televizije Vranje i član Saveta za medije Zoran Veličković istakao je da je nezaadovoljan radom Saveta za štampu zbog toga što je Komisija za žalbe ovog samoregulatornog tela na dnevni red stavljala teme, koje po njegovom mišljenju, nije trebalo. Kao primer je naveo to što je Komisija za žalbe, na zahtev redakcije "Danasa", odlučivala da li su novinari ovog dnevnog lista prekršili Kodeks objavljivanjem intervjua sa glumcem Goranom Jevtićem, osuđenim za nedozvoljene polne radnje nad maloletnikom.
Na ovaj primer se više puta osvrtala i predsednica Komneta Emilija Marić.
Ona je rekla i da su se predstavnici Saveta za medije obratili svim relevantnim evropskim institucijama, kako bi "ih obavestili šta se dešava na našem medijskom nebu".
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić rekao je da su UNS i NUNS osnovali Savet za štampu kako bi esnaf imao samoregulatorno telo i Kodeks, koji bi omogućili da se u većoj meri poštuju profesionalni i etički standardi. Dodao je da je Kodeks donet kroz inkluzivan proces, a da će svaka anketa dati rezultate da su na nacionalnom nivou UNS i NUNS jedina dva reprezentativna novinarska udruženja.
Bodrožić je rekao i da je nezadovoljan odredbom kojom se propisuje da će prilikom odlučivanja o raspodeli javnog novca na medijskim konkurisma biti uzeti u obzir samo prekršaji Kodeksa onih medija koji prihvataju nadležnost Saveta za štampu. Istakao je da je neprihvatljivo da novac iz budžeta dobija "Informer" koji je na naslovnici objavio intervju sa serijskim silovateljem, sa evociranjem detalja zločina.
Medijski profesionalac Dragan Kremer rekao je neophodno praviti jasnu distinkciju između Regulatornog tela za elektronske medije i Saveta za štampu.
U oblasti štampanih i onlajn medija postoji, kako je naveo, samo samoregulacija zato što je štampa slobodna, dok elektronski mediji koriste javni resurs - nacionalne frekvencije i zbog toga moraju da izveštavaju u javnom interesu. Svako ko zagovara osnivanje Regulagornog tela za štampu vodi Srbiju, kako je rekao, u Severnu Koreju.
Jedna od centralnih tema javne rasprave bila je i uloga nacionalnih saveta nacionalnih manjina u zakonu.
Predstavnici nacionalnih saveta nacionalnih manjina Erika Adamov i Emil Lulić rekli su da se ne slažu sa odredbom da svi članovi ovih saveta budu isključeni iz upraljavanja medijima. Istakli su da ova odredba treba da važi samo za predsednika i Upravu nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Pored toga, bilo je reči i o većem ostvarivanju radnih prava novinara. Predsednica Sindikata novinara Srbije (SINOS) Dragana Čabarkapa ukazivala je na važnost regulisanja prekovremenog rada.
Ona je napomenula i da se SINOS zalaže za definisanje pojma novinara, kao i za ponovno osnivanje regionalnih i lokalnih javnih sevisa, čemu se, kako kaže, protive novinarska udruženja.
Inače, ovo je poslednji okrugli sto o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima koji organizuje Ministarstvo informisanja i telekomunikacija. Nacrt zakona sa sugestijama koje budu uvažene biće prosleđen Evropskoj komisiji. Nakon toga biće zatražena mišljenja od resornih ministarstava, a naposletku će Predlog zakona biti predmet rasprave u Skupštini.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.