UNS vesti
05. 05. 2023.
Radmila Stanković: Danas je na blic slava, poznanstvo, izjava i sve deluje u tom trenutku, kao da ništa ne ostaje
Nakon što je student treće godine novinarstva na Filozofskom fakultetu u Nišu Nenad Stanković na Trgu kralja Milana pročitao ovogodišnji proglas Udruženja novinara Srbije izgovarajući nešto od onoga što muči srpsku medijsku zajednicu, vratio se zajedno sa koleginicama i kolegama u klupu da razgovara sa višedecenijskom novinarkom Radmilom Stanković.
Na Svetski dan slobode medija, koji obeležavamo 3. maja, novinarka NIN-a govorila je u amfiteatru niškim studentima o tome „Kako biti novinar/ka od poverenja i kako izbeći zamke tabloidne stvarnosti“.
Jeftine reči
Radmila Stanković je rekla studentima da se ozbiljno pripremala za susret sa njima. Da je obraćanje napisala i da će to biti jedno kratko upoznavanje koje će poslužiti da počne razgovor o novinarstvu.
Savetovala ih je da se klone velikih reči i pompeznih zaključaka.
„Opišite događaj, osobu, razgovarajte sa osobom, napišite tekst, uradite sve da ja kao čitalac, gledalac, slušalac, zaključim kako je to veličanstveno, glupo, fenomenalno, brutalno, užasno... Upotreba epiteta na način kako je danas koriste novinari tabloidnog formata, deluje jeftino i banalno“, poručila je studentima.
Rekla je da njeno iskustvo kaže da treba biti pošten prema sagovorniku, ukoliko je i on fer prema vama.
„Sticanje poverenja je dugoročan posao koji se isplati. Možete jedanput, dvaput odigrati na kartu ekskluzivnosti tako što ćete izneveriti svoj izvor informisanja, ali ta ste vrata time zatvorili. U ovom poslu, kao i u svakom drugom, važno je trajati“, rekla je Stankovićeva.
Iniciranje autorizacije
Nizala su se pitanja studenata i razgovor se poveo u vezi sa autorizacijom, nakon što je novinarka NIN-a objasnila da je ona ta koja inicira i šalje na autorizaciju tekst intervjua koji će objaviti.
„U novom broju imam intervju sa Dušankom Stojanović Glid, glumicom Narodnog pozorišta, i poslala sam joj ga zato što je na račun nekih ljudi nešto kazala, što sam mislila da je možda malo preterala, ali rekla je `ne, ne, neka Rado, ja hoću to tako da ostane`. I tačka, kraj“, kazala je Stanković obrazlažući da je to njena praksa u nedeljniku „kada sedne ozbiljno da razgovara za tri, četiri stranice NIN-a“.
Stankovićeva se složila sa studentima da nedeljnici pružaju vreme za autorizaciju, a da se u dnevnom informisanju, na portalima, žuri.
Usledilo je pitanje da kao neko ko je svedočio promenama u novinarstvu odgovori da li je teže danas u digitalnom, hiperproduktivnom okruženju, biti dobar novinar.
„U pravu ste, nije za poređenje to šta sam ja imala, to šta smo imali“, rekla je i dodala da je „tačno da je nama bilo zgodno“.
Imala sam istinsku sreću, nastavila je Stankovićeva priču, da sam u novinarstvo ušla, kako bi se reklo, po pe-esu.
Škola „Večernjih novosti“
Prvo je sarađivala u omladinskom listu Beograda „Susret“ i na Drugom programu Radio Beograda, zatim na Televiziji Beograd kao novinar i voditelj „Muzičkog ateljea“, da bi od 1980. do 1990. godine bila dopisnica zagrebačkog Vjesnika
„Bila sam u `Večernjim novostima` gde sam naučila najbolju školu. Šta god ko danas mislio o tim novinama ne postoji škola bolja od tog izveštavanja. Otišla sam u `Vjesnik` i izveštavala sa Osme sednice koja je trajala nekoliko dana. Uveče bih došla na telefon, tako se u to vreme radilo, 1987. godina, i diktirala svoj izveštaj sa sednice koja je upravo završena. Sve su se kasno noću završavale. Imala sam pet rečenica uvoda napisanih, ostalo sam govorila. Jedne noći, u dva, kad to završim, kaže mi stenografkinja: `Joj gospođa Radmila kak ste vi to tak naučili krasno da nas ne maltretirate, da tako ide, da to teče`, a ja kažem u `Večernjim novostima`. To je bio zanat, najbolji“, ispričala je Stanković
Mladim novinarima rekla je da je imala sreće da je bila u redakcijama dok joj je bilo dobro i da kad joj više to nije bilo tako onda bi „pustila glas“ i imala bar dva poziva, zatim promenila redakciju, bez svađe.
„Sa svima s kojima sam radila, a živi su, i dan danas imam najbolji odnos“, rekla je nekadašnja urednica kulture NIN-a.
Postoji li mogućnost da sagovornik stekne poverenje u novinara tokom samog intervjua bilo je pitanje studenta.
Stankovićeva je odgovorajući ispričala kako je pomagala ćerci, koja je reditelj, a dobila je zadatak da za časopis „Kinoteka“ piše o Bati Živojinoviću, u potrazi za njegovim izjavama iz perioda kada je bio kandidat za predsednika.
„Ukucam i dobijem `Nije srpski ćutati“. Godina 2002. Bata je gost kod Dragana Bujoševića. To je čovek koji je danas direktor RTS-a, a bio je briljantan novinar, radila sam s njim u NIN-u pa znam. Tada je postojala BK televizija i on je radio sjajnu emisiju. On izlazi i govori u kameru `Bata Živojinović je ponavljao prvi razred. Promenio četiri škole tokom gimnazije`... Vrlo pitoreskno ga najavljuje. Bata čeka iza, ulazi i kaže `U što ste se spremili`. Znajući Batu dobro, tolike godine, znala sam da će taj razgovor biti dobar jer je Bujke napravio jedan dobar prilaz. To sve traje dva minuta koliko se govori u kameru, čime je Batu dobro privukao“, navela je Stanković.
Novinarsko legitimisanje
Sagovornica niških studenata rekla je da danas često zanemi kada vidi neznanje i kada joj mladi novinari objašnjavaju da nešto ne znaju zato što se to desilo pre njihovog rođenja.
„Novinar se legitimiše kod ljudi. I tu imate razliku. Kod Bate vam treba ozbiljno da se legitimišete, a kod nekoga vam je lako da prođete...tralala, šalala“, kazala je Stanković.
Koje su razlike između tadašnjih generacija novinara i novih koje sada dolaze, usledilo je pitanje.
“Zaista mislim da je to manjak znanja, a višak ambicije“, rekla je Stanković.
Ispričala je da je došla u „Susret“ 1969. godine, kada su pokojni Bogdan Tirnanić i Mirko Klarin prestali da budu deo redakcije „jer su nešto zabrljali 1968. godine“.
„Tirke mi je rekao `Lako je vama bilo da dođete kad smo vam mi prokrčili put`“, ispričala je.
„Znam te mlade ljude. Istinski su bili radoznali. Što je i vaša osobina naravno. Bili su ambiciozni. Što je i vaša osobina. Ali su se strašno trudili. U tim godinama, pa dugo posle toga, istinski se cenilo znanje“, ispričala je Stanković.
Reciklaža
Osvrnula se na to da kada su joj urednici davali da piše reportaže poput one o selu u kom je mnoštvo neženjenih, ona to ozbiljno radila i nije mislila da je dobila zadatak po kazni.
„Smatrala sam velikom stvari da napišem vrhunsku reportažu. Mislim da je danas na blic slava, na blic poznanstvo, na blic izjava. Sve deluje u tom trenutku i kao da ništa ne ostaje. Morate da pogledate u kompjuter šta će da vam ostane jednog dana“, rekla je.
Pred smrt, ispričala je Stanković, u bašti Kluba književnika Bogdan Tirnanić ju je pitao: „Jel` ti sve ispočetka pišeš?“.
„Kako ispočetka“, pitala sam.
„A, reciklaža, ništa?“, nastavio je Tirke.
„Ju, kako reciklaža, jesi normalan“, odgovorila je.
„Svoj tekst da recikliraš?“, upitao je ponovo Tirke.
„Danas, posle toliko vremena od kad njega nema sve češće otvorim u kompjuteru da vidim kako sam nekad pisala i šta mogu da iskoristim“, kazala je Stankovićeva.
„Ako nemate to... Ako to ne ostavite za sebe... Morate i tako razmišljati“, dodala je.
Sloboda
Studenti su tražili i odgovor na pitanje jesu li danas slobodniji mediji, od perioda početaka ove novinarke.
„Nikada nisam mislila, kada sam počinjala, da sam neslobodna. Jer, bila sam formirana u društvu u kome je postojao neki princip ponašanja. Moja sloboda bila je velika kad smo na naslovnoj strani `Susreta` stavili tekst `Poštuj svoju trudnu drugaricu`. To je za nas bila velika sloboda, jer smo javno pravili rubriku, anketu, u kojoj sam učestvovala. Devojke su u gimnaziji ostajale trudne. I pošto je to naravno strašno, jel, onda smo mi apelovali na ponašanje tako što smo stavili taj naslov. Mislila sam da je to pitanje slobode“, rekla je Stanković.
Rekla je studentima da je ona neko ko je sebi slobodu ograničio ili pružio.
„Mislim da to svako može da uradi. Govorim i o današnjem vremenu. Pitanje slobode je koliko uzmete i koliko ste spremni da platite. Nema druge. Sve što sam uradila svesno, znala sam da ću platiti i pristajala da platim. Danas je lakše, kako god vi mislili, ja mislim da je lakše u odnosu na onda. Mi smo bili formirani Tito-partija i tu smo. A vi danas imate jedan veliki spektar događaja, mogućnosti, opcija“, odgovorila je Stanković.
Na to se iz publike čulo kako se to zove „tiranija izbora“.
„To ste jako lepo kazali, Ali, dozvolite, da je pitanje izbora velika prednost“, zaključila je Stanković.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.