UNS vesti
12. 04. 2023.
Održana komemoracija Živadinu Mitroviću – novinaru koji je odredio životni put mnogih novinara i umetnika
Živadin Mitrović je živeo u Trsteniku, Beogradu i Parizu, ali može se reći da je njegovo prirodno okruženje bila kultura, zaključili su prisutni na današnjoj komemoraciji poznatom novinaru Studija B, održanoj u Pres centru UNS-a.
Novinar Aleksandar Timofejev rekao je da je Živadin Mitrović bio ozbiljan intelektualac, poznavalac umetnosti koji je sa ponosom predstavljao Srbiju u Parizu, koga je toliko voleo.
„Bio je jedan od dobrih duhova Studija B - uvek ležeran, miran. Često se smejao, sučući brkove. Suvereno je vodio razgovore sa gostima koje je dovodio pred mikrofone i kamere. Nikada nisam čuo da je neko rekao tešku reč o njemu, a nije bilo ni povoda“, dodao je.
Susret sa Mitrovićem mu je, kaže, odredio životni put, jer je zahvaljujući njemu postao lutajući reporter.
„Sećam se našeg prvog susreta kao da je juče bio. Onako mladog, izbezumljenog poveo me je na brod Beogradskog vodovoda da plovimo Savom i Dunavom sa čuvenim Živkom Živkovićem, da se uključujemo u program i pričamo vikend priče sa vode. Prvo se uključivao on. Sa puno duha i informacija je pričao praktično ni o čemu. Onda je rekao 'Hajde sad ti ' – kao da je to potpuno normalno. To sam, ne znam kako, preživeo, a on je mogao da se vrati poslu urednika kulture, što je bilo njegovo prirodno okruženje“, rekao je Timofejev.
Za novinara je, kako je dodao Timofejev, važno da zna nekog ko zna informaciju, a Živadin je, prema njegovim rečima poznavao mnogo ljudi.
„Od Terazija do Beograđanke smo redovno išli po pola sata-sat zato što se on neprestano zaustavljao da se pozdravlja sa različitim svetom. Svi su mu se sa dužnom pažnjom obraćali sa 'čika Živadine'“, rekao je.
Da je bio miran čovek koga su svi uvažavali rekao je i nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke Radoslav Zelenović, koji je prisutnima govorio o doživljajima sa Kanskog festivala.
„Nikad mi nije bilo jasno otkud mu ta energija da potegne iz Pariza na Kanski festival. Tada bi pogledao više filmova i napisao više tekstova nego mi koji smo to imali kao neku vrstu obaveze“, dodao je Zelenović.
Posle svake filmske projekcije su, kako je ispričao, delili razmišljanja o filmovima koji su se prikazivali.
„Moram reći da sam bio prijatno iznenađen njegovim poimanjem filma – time kako je razumeo neke kinematografije koje meni nisu bile bliske, kao što je na primer alžirska. Našli smo se u čajdžinici kod jednog Alžirca sa kojim smo se izljubili kao sa rodom rođenim. To mu je izgleda i bila osobina – da mu svako koga primi blizu sebe postane i familija“, rekao je Zelenović.
Osim kinematografije, kako je dodao Zelenović, Mitrović je voleo i muziku koju mu je u poslednje vreme slao preko društvenih mreža. Imao je, kaže, talenat za umetnost, koji nisu svi umeli uvek da cene.
„Nismo se uvek odnosili prema Živadinu Mitroviću kako je zaslužio. Kada sam mu slao filmove iz kinoteke da pravi programe u Kulturnom centru u Parizu, kolege iz Francuske su mi govorile kolika je njegova zainteresovanost da pravi svaku vrstu programa koja se pre svega odnosila na nas“, rekao je Zelenović.
O značaju Mitrovića za novinarstvo svedočila je činjenica da su se svi novinari Studija B okupljali oko njega kada je Duško Radović preminuo, rekao je nekadašnji novinar Studija B Dragan Kojadinović. Važna je podrška kolegama, kako kaže, bio i za vreme bombardovanja.
„Studio B je prošao kroz mnoge burne periode, a vreme bombardovanja je bio najstrašniji. Već prvog dana on se pojavio i rekao 'Znaš, ovo će verovatno biti strašno. Moramo da zaštitimo mlade. U glavi imam već pedesetak umnih ljudi koji će ovde doći da popunjavamo program – da ne budu sve teme bombe, smrt i stradanje i da ohrabrimo narod'“, rekao je.
Kada je krenuo rat, Živadin je, kako je govorio Kojadinović, bio po nekoliko sati uživo u programu, a niko nije odbio da gostuje u njegovim emisijama.
„Svi su želeli da gostuju iako su postojale pretnje da će Studio B biti ugrožen. Posle bombardovanja RTS-a preselili smo se na drugu lokaciju, i tada su njegovi razgovori trajali dva, tri, pa bukvalno i četiri sata“, rekao je.
Gostovanje kod Mitrovića nije odbio ni pisac Milisav Savić, koji je istakao da je sa njim jedino i razgovarao o vraćanju NIN-ove nagrade.
„Živadina sam upoznao po dobijanju NIN-ove nagrade. Zvao me je prvog dana kada sam stigao iz Firence. Već je bio rat u Jugoslaviji (…)Taj razgovor je bio moj prvi i jedini ozbiljan razgovor o vraćanju NIN-ove nagrade“, dodao je.
Od tada je, kako kaže, počelo i njihovo prijateljstvo.
„Od tada smo se neprestano družili. Često smo odlazili i u njegov rodni kraj. Odlazio sam i u njegovu kuću u Trsteniku na Dane proze. Voleo je svoj kraj, a i njega su tamo voleli (…) Bio sam sa Živadionom i u njegovom voljenom Parizu desetak ili petanestak dana nakon petooktobarskih promena“, rekao je Savić.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.