UNS vesti
28. 02. 2023.
Izveštaj Saveta za štampu: Kodeks je najviše kršio Srpski telegraf, a najmanje Danas
Savet za štampu je u prethodna četiri meseca utvrdio manje prekršaja Kodeksa novinara Srbije u odnosu na period koji je prošlog puta analiziran, rekla je članica Komisije za žalbe Saveta za štampu Tamara Skroza na današnjoj tribini „Koliko mediji poštuju Kodeks novinara Srbije“, održanoj u Pres centru UNS-a. Prema predstavljenim rezultatima, Kodeks je od oktobra prošle do januara ove godine najviše kršio Srpski telegraf, a najmanje Danas.
Najveće poboljšanje je, prema predstavljenim rezultatima, primećeno kod Kurira, koji je gotovo prepolovio prekršaje u odnosu na prethodno istraživanje. Tada je Savet za štampu utvrdio da je Kurir Kodeks prekršio 137 puta, dok je u sadašnjem monitoringu zabeležio 72 prekršaja.
Skroza je rekla da je na sveukupno smanjenje prekršaja, pored poboljšanja Kurira, uticao i nestanak štampanog izdanja Objektiva sa medijske scene. Ovaj dnevni list bio je jedan od medija koji su najviše kršili Kodes, dodala je.
Četvrto poglavlje Kodeksa, odgovornost novinara, najviše je puta prekršeno, rekla je Skroza. U pitanju je poglavlje koje podrazumeva poštovanje pretpostavke nevinosti, kulture i etike javne reči, kao i izbegavanje političke ili komercijalne propagande. Prema rezultatima monitoringa, kršenje tačaka ovog poglavlja čini gotovo polovinu ukupnog broja utvrđenih prestupa.
Kao i prethodnih puta, navela je Skroza, najmanje je poštovana pretpostavka nevinosti.
„Najčešće mediji ne objave ime osumnjičene osobe, ali otkriju sve ostalo što bi upućivalo na njen identitet. U posmatranom periodu je najdrastičniji primer ubistvo u Mirijevu. To je slučaj u kojem je osumnjičeni iz medija saznao da je osumnjičen. On je davao izjave medijima, kada su oni već imali informacije da je zvanično osumnjičen. Govorio je pod punim imenom i prezimenom, a objavljena je i njegova fotografija“, rekla je.
Nepoštovanje etike i kulture javne reči, dodala je Skroza, takođe je radikalizovano. U rubrikama Zabava pojedini mediji do detalja prenose događaje iz rijalitija, najčešće koristeći neprimerene izraze u naslovima. Zabrinjavajuće je, kako je rekla, što se nepoštovanje kulture javnog govora prenelo i na sportske rubrike.
Iznošenje uznemirujućih informacija je, kako je rekla, dobilo novu dimenziju nakon ispitivanja svedoka saradnika Veljka Belivuka. Granice Kodeksa, prema rečima Skroze, prevazilazi i rijaliti.
Savet za štampu, istakla je, nikada nije ni slutio da će dete biti deo rijaliti šou programa. Još manje je, kako dodaje, razmatrana mogućnost da identitet tog deteta bude bez problema otkriven ne samo na televiziji već i u štampanim medijima.
„U rijalitiju je dete začeto, rođeno i tamo raste. I dalje sam potpuno fascinirana činjenicom da nadležne institucije ne reaguju na to. (…) Do sada je tom detetu skrivan identitet i niko preko TV-a nije video kako izgleda. Sada je to dete prikazano na televizijskim ekranima“, rekla je, dodavši da televiziji možda može da se oprosti greška nastala u toku prenosa programa uživo, ali da štampana izdanja ne bi smela da otkrivaju identitet deteta.
U rubrikama zabava u kojoj novinari sada „posvećeno“ prenose rijaliti programe , nekada se pisalo o pop kulturi, podsetila je novinarka Vera Didanović. Prema njenim rečima, prekršaji u ovoj rubrici, kao i u rubrikama hronika i politika su najčešći u analiziranom periodu.
Didanović je dodala i da se u političkoj rubrici više listova istog dana, uz pozivanje na nezvanične izvore, pojave iste informacije i isti delovi teksta.
„To navodi na zaključak da postoji neki spoljni centar odakle se informacija distribuira", rekla je.
Iako je primećena radikalizacija nekih prekršaja Kodeksa, utvrđena su i izvesna poboljšanja među kojima je ređe skriveno oglašavanje.
Tamara Skroza je istakla da rezultati ovog i ostalih monitoringa neće biti uzeti u obzir ukoliko Savet za štampu uđe u Zakon o javnom informisanju i medijima i broj prekršaja Kodeksa bude jedan od kriterijuma prilikom raspodele sredstava na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata. Tada će se, kako je rekla, razmatrati samo odluke koje je na sednicama donela Komisija za žalbe.
„Ovaj monitoring jeste regularna aktivnost, ali nije nešto što će se uzimati u obzir, kakav god zakon bio. Ovo je naša samostalna aktivnost koja ne ulazi u taj zbir. Na primer, ako kažemo da je Srpski telegraf najveći prekršilac Kodeksa, to je informacija koja je nama i javnosti relevantna. Trebalo bi da i njima bude značajna. Ipak, ovi podaci ne ulaze u priču o projektnom sufinansiranju“, rekla je Skroza.
Skroza je istakla da su mnogi su u prethodnom periodu neosnovano tvrdili da Savet ovim monitoringom želi da uništi neke tabloide, kako ne bi dobijali sredstva.
Inače, generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković rekla je da je Komisiji u prethodna četiri meseca stigla 41 žalba. Najčešće su se, prema njenim rečima, novinari žalili jedni na druge . Novinari se, kako je dodala, nisu kao prethodnih puta žalili na kolege zbog kršenja autorskih prava, već mahom zbog sadržaja kojima se diskredituju.
„Imali smo ranije žalbe koje su se ticale profesionalnih odnosa, ali su se uglavnom odnosile na kršenje autorskih prava. Sada imamo situaciju da se kolege žale jedne na druge zbog tekstova u kojima beležimo potpuno drugačije prekršaje. Iznose se neosnovane optužbe, klevete, uvrede - direktne ili preko komentara koji se objavljuju ispod tih tekstova“, rekla je.
Najčešće su primali žalbe na lokalne onlajn medije, a počele su da se žale i političke stranke, što ranije nije bio slučaj, rekla je Novaković. Na poslednjim sednicama Komisija za žalbe odlučivala je o žalbama Demokratske i Srpske napredne stranke.
Kao važne je izdvojila i žalbu Autonmnog ženskog centra na nekoliko portala zbog objavljivanja saopštenja MUP-a o „lažnom silovanju“.
Snimak tribine „Koliko mediji poštuju Kodeks novinara Srbije“ (video: Pres centar UNS-a)
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.