Vesti

04. 06. 2020.

Autor: Insajder, N1 Izvor: N1

"Tačka": Kupovina Kopernikusa i sumnja da su potezi Telekoma politički

Srđan Milovanović, bivši vlasnik Kopernikus kablovskog sistema, je krajem 2018. godine od grčke Antena grupe kupio dve televizije koje imaju nacionalnu frekvenciju - B92 i Prva. Zbog transakcije koja se u roku od samo mesec dana desila između Telekoma, Kopernikus kablovskog sistema i dve televizije, u javnosti se stekao utisak da je drzava na taj način preko Telekoma postala vlasnik dve televizije.

Oni, međutim, tvrde da su transakcije potpuno odvojene i da je Telekom odlučio da kupovinom manjih kablovskih operatera dostigne nivo tržišta koji ima i privatni SBB, a da sve što se dešavalo posle toga nema nikakve veze ni sa Telekomom, ni sa državom.

"Vlada Republike Srbije nije nadležna za poslovanje Telekoma Srbije. Ja očekujem od Telekoma da posluje uspešno i da uplaćuje novac u budžet", rekla je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

Kako je navedeno u Insajderovom serijalu o slobodi medija "Tačka", Telekom je 1. novembra 2018. za gotovo 195 miliona evra kupio kablovskog operatera Kopernikus. Samo mesec dana kasnije, 4. decembra saopšteno je da je postignut dogovor da dotadašnji suvlasnik Kopernikusa, Srđan Milovanović, za 180 miliona evra kupi medijski paket grčke Antena grupe, ukljujujući dve televizije sa nacionalnom frekvencijom, Prvu i O2.

U trenutku prodaje vlasnici Kablovskog operatera Kopernikus, odnosno firme Kopernikus Tehnology, bili su Srđan Milovanović 49 posto i Poljski Fond Abris 51 posto.

Milovanoviću je od te transakcije pripao deo, odnosno skoro polovina novca. Firmu Kopernikus, koja se prvo bavila prodajom satelitskih antena, klima uređaja i audio video uređaja, osnovali su 1998. Srđan i njegov rođeni brat Zvezdan Milovanović. Od tada šire poslovnu mrežu i delatnosti.

Dele vlasništvo u firmama, pa je tako Srđan Milovanović ostao suvlasnik kablovskog operatera Kopernikus, a njegov brat Zvezdan koji je poverenik SNS za Niš, vlasnik je kablovske televizije Kopernikus i odnedavno ulaže u hotelski biznis.

Srđan Milovanović u odgovoru Insajderu pisanim putem navodi da su teze o tome da je Telekom kupio njegovu firmu da bi on posle toga mogao da kupi dve televizije neutemeljne, izmišljene i tendenciozne, a da se to vremenom i pokazalo.

"Ni jedna jedina izjava određenih pojedinaca u vreme kupovine ove medijske kuće, da je to neki zaverenički državni plan koji ima za cilj promenu uređivačke politike i proterivanje zaposlenih sa Prve televizije i tadašnje O2, jednostavno nije bila tačna. Ovo je bio isključivo poslovni poduhvat. Vlasnik grčke kompanije Antena Grupe donosi odluku u to vreme da proda svoju imovinu u Srbiju i apsolutno je logično da ćete hitro odreagovati u tom trenutku. Poslovne prilike ne mogu da čekaju. U ovom slučaju se pokazalo da je to bila više nego ispravna odluka", naveo je Milovanović.

Dodatnu zabunu, međutim, uneo je i sam predsednik države koji je rekao da je Srđan Milovanović odlučio da kupi Prvu i B92 da to ne bi uradili vlasnici SBB-a.

"A sad vam otkrivam da su oni hteli da kupe B92 i Prvu i da su poslali ponudu preko iste firme koja je danas vlasnik ili treba da postane vlasnik N1 i SBB. Poslali ponudu i hteli da u potpunosti zavladaju, ne samo medijskim tržištem, nego svim finansijama", rekao je Vučić.

Dok su s jedne strane najuticajniji mediji u Srbiji RTS i četiri televizije sa nacionalnom frekvencijom, u poslednjih nekoliko godina paralelno se razvijaju i kablovske TV, ali njihov uticaj je daleko manji. U borbi za kablovsko tržište, prema istraživanju Insajdera, traje pravi rat između dva najveća kablovska operatera državnog Telekoma i privatnog SBB-a.

Predstavnici vlasti i mediji koji podržavaju vlast u poslednjih nekoliko godina iznose tvrdnju da je SBB pre gotovo 20 godina napravljen tako što je oštećen državni Telekom. Ukoliko imaju dokaze za svoje tvrdnje dužni su da ih predoče tužilaštvu.

Telekom do 2018. godine praktično gubi poziciju na tržištu – pada im broj korisnika kablovske televizije, a to doprinosi padu prihoda i u fiksnoj telefoniji i u internetu.

Tvrde da je jedini način da se spreči pad pozicije državne firme bio kupovina manjih kablovskih operatera.

"Potpuno je bilo jasno da se mi nalazimo u lošoj poziciji i mi smo imali moram da kažem šahovski gledano jedan odličan potez, kao u šahu kada neko kada hoće, kada ima koristi da nas porazi i ima mnogo više figura i faktički ostavi prostora da ga matirate sa jednostavnim potezom", rekao je Vladimir Lučić, koordinator za internet i multimediju Telekoma.

Iako najviše rukovodstvo Telekoma po pravilu uvek bira najjača stranka na vlasti, Vladimir Lučić je kao nestranačka ličnost dugo na odgovornim funkcijama. Sada je direktor za multimedije, a bio je direktor za komercijalne poslove Telekoma i u vreme DS-a.

"Mi smo za sada jedini na tržištu koji imaju i mobilnu i fiksnu da ćemo, da nam to ne ostavlja veliku šansu da povećavamo i broj mobilnih korisnika, i to su sve benefiti koje moram da kažem da sam baš malo iznenađen sa dve sa dve činjenice. Prvo što ti ekonomski analitičari koji su nas napadali nisu govorili o tim benefitima kada neko kupuje tu direktnu konkurenciju. Mislim vi sad imate primere i onih internacionalnih kompanija koje ulaze na tržište pa kupe fabriku pa je zatvore pa to ispadne kao super potez, a mi smo faktički kupili potpuno aktivnu konkurenciju koja nam je donela mnogo benefita, a da je nismo kupili verovatno bi bila deo nekog većeg sistema koji bi nas dodatno, faktički nas ugrožavao na tom tržištu", rekao je Lučić.

Od promocije poslovnog plana Milion plus korisnika 2018, Telekom kupuje trećeg po snazi kablovskog operatera Kopernikus i nešto manje kablovske operatere Masko, Avcom, Radijus Vektor, Telemark.

Nakon ovoga, državni operater zauzima drugu poziciju na tržištu, sa 42 odsto tržišta u kablovskoj mreži, iza privatnog SBB-a koji ima 48 posto.

Srđan Milovanovic u odgovoru Insajderu navodi da, da se on pitao – ne bi ni prodao kompaniju Telekomu, ali su to odlučili predstavnici fonda ABRIS koji su u tom trenutku bili većinski vlasnici.

"Abris je doneo odluku o prodaji i iskoristio svoje drag-along pravo koje sam morao da ispratim iako sam mislio da za kompaniju možemo da dobijemo i više novca. Obzirom da Abris ima bogato iskustvo u poslovanju i odlično poznaje kretanja na tržištu, odlučili smo da podržimo partnerovu odluku i postupimo u skladu s planom prodaje. Ako upoređujemo vrednosti koliko je BS Partners platio SBB (2,6 milijardi evra) uključujući i dug koji je SBB imao, mi smo praktično poklonili, a ne prodali 100 odsto firme Telekomu​", rekao je Milovanović.

Privatna kompanija može da rizikuje i milione, a državna ne, jer je u pitanju novac građana. Pitanje koliko nešto na tržištu košta svodi se na to koliko je neko spreman da plati. Međutim, ne može se porediti činjenica kako novac troši privatna kompanija ili strani investicioni fond u odnosu na to kako se troši novac državne kompanije kao sto je Telekom.

"Efekte akvizicija, ekonomičnost akvizicija mi sada ne možemo ništa da vam kažemo zato što treba najmanje period od tri ili više godina da protekne da bi mi znali da cenimo efekte akvizicija", kaže državni revizor Goranka Jovanović.

Predstavnici Fonda Abris koji su, kako tvrdi Srđan Milovanović, vodili pregovore sa Telekomom nisu odgovorili na pitanja Insajdera. Abris je osnovan 2007. godine, a posluje na tržište centralne i istočne Evrope, u zemljama koje su tek prošle ili su dalje u tranziciji.

U septembru 2016. na svom sajtu objavili su odluku o ulaganju u Kopernikus i da će investicioni period trajati tri do pet godina. Samo 22 meseca kasnije odlučuju da prodaju kompaniju Telekomu.

Lučić: Oni su faktički bili zadovoljni sa tom cenom koju smo mi ponudili.

Insajder: Ili bi to značilo da smo previše, da je Telekom previše, previše platio Kopernikus?

Lučić: Ne, to naravno da ne znači da smo previse platili. Mi u stvari da nismo uzeli te kablovske operatere verovatno bismo na kraju 2020. poslovali sa gubitkom.

Kako objašnjavaju u Telekomu, Abris je imao plan da kupuje male korisnike, ali kada se Telekom aktivirao i takođe počeo širenje kupovinom malih operatera, Abrisu se smanjuje mogućnost širenja baze korisnika, što utiče na njihovu odluku da ranije izađu iz Kopernikusa.

Prema Lučićevim rečima, kupovinom manjih kablovskih operatera smanjuju troškove, smanjenjem broja poslovnica, broja zaposlenih, a širi se tržište, dolazi se do sprečavanja pada broja korsinika u fiksnoj telefoniji i rasta broja korisnika u interenet i mobilnoj telefoniji.

Nije sporna odluka da državna kompanija radi na svom razvoju, ali prema istraživanju Insajdera, može da bude sporno ukoliko se utvrdi da su kablovski operateri plaćeni iznad tržišne cene.

Prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa EU i domaćem Zakonu o kontroli državne pomoći, izričito je zabranjeno da se državnim novcem narušava konkurencija na tržištu.

Prema zakonu, ukoliko javno ili državno preduzeće plati privatnom sektoru više od tržišne cene, onda to predstavlja državnu pomoć za koju je neophodno da Komisija za kontrolu državne pomoći rešenjem to i odobri.

Insajder: Da li je trebalo recimo Telekom da traži odobrenje Komisije za državnu pomoć s obzirom na pravila EU koja smo prihvatili?

Lučić: Pa nije u ovom slučaju, naravno ne mogu da se složim sa vama i moram nešto da kažem o Telekomu što je jedna velika istina, da i ajde gledaoci vaše emisije razumeju. ‘96. godine kada je Telekom postao akcionarsko društvo on faktički sam sebe izdržava i usput je stotine miliona evra profita dao državi.

Komisija za dodelu državne pomoći u odgovoru Insajderu navodi da potencijalni davalac državne pomoći, što bi u ovom slučaju bio Telekom, prevashodno sam vrši procenu i ukoliko smatra su kriterijumi ispunjeni onda podnosi prijavu Komisiji.

"Na osnovu podnete prijave utvrđuje se postojanje državne pomoći, pa tek ukoliko se utvrdi da ona postoji pristupa se oceni njene usklađenosti sa odgovarajućim pravilima. Više nego brojni su primeri velikih multinacionalnih kompanija, koje u svojoj vlasničkoj strukturi imaju na direktan ili posredan način učešće države, što se ne može po automatizmu smatrati da upravljaju ili raspolažu javnim sredstvima, naprotiv. Stoga, učešće države u vlasničkoj strukturi određenog učesnika na tržištu ne predstavlja preduslov postojanja državne pomoći", navode iz Komisije.

Zakon, međutim, kaže da je davalac državne pomoći i svako pravno lice koje upravlja i/ili raspolaže javnim sredstvima i dodeljuje državnu pomoć u bilo kom obliku.

Insajder: Na osnovu čega je zapravo utvrđena ta cena na kraju?

Lučić: Samo tržište određuje cenu kablovskih operatera, na žalost cena i u Srbiji i u Bosni, baš zbog konkurencije je moram da kažem bila dosta visoka, ali i dalje u pogotovo za nas u granicama izuzetne isplativosti.

Jedan od pokazatelja prilikom ovako velikih transakcija je i poređenje preko EBITD-a, odnosno iznosa koji predstavlja operativnu zaradu kompanije pre plaćanja poreza, kamata i amortizacije. U različitim sektorima vrednost kompanije računa se tako što se taj iznos množi sa određenim brojem, koji se razlikuje u zavisnosti od sektora.

Prema podacima do kojih su došli novinari Insajdera, vrednost telekomunikacionih kompanija poređene prema EBITD-a značajno se razlikuju. Ako se gleda prosek značajnijh kupovina poslednjih deset godina ta vrednost iznosi 9,7 puta EBITD-a.

Insajder: Prema našem istraživanju, ono što je Telekom platio za Kopernikus je 17,5 EBITD-a, mada bilo je i drugačijih računica, u Danasu je bilo 25 EBITD-a.

Lučić: Taj parametar je 10,6 znači nije ni 17, ni 25. Prve godine našeg poslovanja, pod našom kontrolom Kopernikus je 2019. godine EBITD-a je već došla na 18, 3 miliona evra što ćete videti u finansijskim izveštajima koji će se objaviti, kroz konsolidovani izveštaj Telekoma. Samim tim ona već dolazi na 10,6 što se već smatra fer cenom za kablovske operatere.

Insajder: Da se vratimo na onu situaciju kad se nudio na prodaju ceo Telekom poslednji put, gde je ponuđeno 6 EBITD-a. Za ceo Telekom, to je procenila neka ozbiljna kompanija i dala takvu ponudu. Kako onda 10,6 može da bude ok tržišna cena?

Lučić: Ako vi preuzimate Telekom kompaniju gde je glavni prihod fiksna pretplata, voice i SMS od mobilne, to ne može neko da garantuje sledećih deset godina će biti prihod i zato se onda EBITD-a i smanjuje.

Telekom tvrdi da će im se ulaganje u kupovinu Kopernikusa ispaltiti za pet godina. Međutim, od početka kupovine manjih operatera dug Telekoma uvećao se sa 288,7 miliona evra na 644 miliona. U Telekomu ne kriju da su za kupovinu kablovskih operatera uzeli kredit, ali ne otkrivaju koliki. U finansijskom izveštaju Telekoma za 2018. navodi se da je kompanija raspolaže nepovučenim kreditima od 252 miliona evra.

Telekom 2018. nije isplatio dividendu u budžet zbog investicija.

Lučić: Nije to prvi put u istoriji Telekoma, od ‘96. godine da se tako radi i mislim da baš zbog toga što Telekom mora faktički da se transformiše, ka tim novim tehnologijama je bila jedna kvalitetna odluka države. To ne znači faktički da mi nemamo sredstava za to, ali mislim da je dobra odluka vlasnika da se u toj godini ajde da kžaem najvećeg investicionog zaokreta investira u budućnost kompanije.

Sumnja da su potezi Telekoma politički, a ne poslovni imaju osnova u ranijim odlukama. Telekom Srbija širenje zapravo započinje političkom odlukom 2006. kada kupuje Telekom Republike Srpske za 12 godišnjih EBITD-a, tačnije za 646 miliona evra, čak 180 više od drugoplasiranog ponuđača, Telekoma Austrije. Bilo je jasno da iza ove transakcije stoji politička odluka pomoći Republici Srpskoj preko Telekoma.

Da li je Telekom platio Kopernikus kablovski sistem više nego što vredi mogu da utvrde samo nadležne institucije odnosno revizor. Kontrolu je mogla da inicira i Vlada Srbije.

"Što se tiče Kopernikusa, Vlada naravno može da ispita odluka Telekoma, ja ne vidim zašto bi ih ispitala, dakle ne vidim baš nijedan razlog zašto bi Vlada ispitala odluke Telekoma", rekla je Brnabić u decembru 2018.

Kada se posle svih transakcija podvuče crta, borba za tržište i veći broj korisnika između državnog Telekoma i privatnog SBB-a se nastavlja.

"Pa na dugi rok naravno stradamo mi, stradaju građani. Mi smo u stvari upućeni na to da pravimo neki privremeni savez sa onima koji su opet zbog nekih svojih interesa trenutno u stanju da više rade u interesu javnosti. Znači ovde se već formirao ambijent u kojem su mediji dobri na tržištu i svojim vlasnicima, a loši građanima", kaže Snježana Milivojević, profesorka na Fakultetu političkih nauka.

Junajted grupa u jednom od poslednjih saopstenja navodi da su kao jedan od najvećih investitora u Srbiji već dugo izloženi neravnopravnoj tržišnoj utakmici, da ih predstavnici izvršne vlasti diskriminišu na svakom koraku i onemogućavaju slobodan rad.

"Razumeli smo da protivzakonito žele da daju podršku svom miljeniku Telekomu, ali nismo očekivali da će se progon događati svakodnevno. Kompaniji SBB onemogućava se već dugo da postavlja optičke kablove i širi mrežu, a upravo time se diskriminišu i građani Srbije koji nemaju mogućnost da slobodno biraju kablovskog operatora", saopštila je Junajted grupa.

Država, s druge strane, poručuje da Telekom kao državna kompanija ima pravo da se širi i da posluje uspešno.

"Telekom se bori za tržište, funkcioniše na jako konkurentnom tržištu i treba da se bori najbolje što može", kaže Brnabić.

U Srbiji se i borba kablovskih operatera za tržište pretvorila u priču o slobodi medija. Isto kao i podela medija na one koji su za vlast i protiv vlasti, tako se i priča o dva kablovska operatera svela na podelu da je SBB naklonjen opoziciji, a Telekom vlasti. Dok u uređenim zemljama takvi sukobi konkurenata za građane nisu bitni, u Srbiji se oni pretvaraju u otvorene napade na novinare koji izveštavaju u interesu javnosti i koji s biznisom nemaju nikakve veze, zaključuje Insajderov serijal "Tačka".