Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
10. 12. 2011.
Tužilaštvo na potezu
Mediji u ratovima na prostoru SFRJ
Dve godine posle krivične prijave NUNS-a protiv odgovornih u medijima za podsticanje na ratne zločine tokom sukoba na prostoru bivše SFRJ, Tužilaštvo za ratne zločine javno je predstavilo studiju "Reči i nedela: Pozivanje ili podsticanje na ratne zločine u medijima u Srbiji 19911992".
Zbornikom "ratnih radova" novinara koji su izveštavali za medije u Srbiji, okončana je prva faza predistražnih radnji. Tužilaštvo je ponovo na potezu, a hoće li i kada biti sudskih postupaka znaće se kada istrage budu sprovedene.
Kako Novi magazin ekskluzivno saznaje, otvaranje postupaka iz analiziranog perioda 1991. i 1992. moglo bi uskoro da se očekuje. Još se vaga da li da, prema važećem zakonu, istragu vodi istražni sudija ili da se, zbog specifičnosti predmeta, sačeka 15. januar 2012, kada će stupiti na snagu tužilačka istraga.
PREPOZNATLjIVE TEHNIKE:
Osim prve dve ratne godine u Hrvatskoj i BiH, "Reči i nedela" obuhvatila su aktuelnu medijsku sliku i "pripremni period". Vreme pre rata više je nego ubedljivo svedočanstvo o razmerama zloupotrebe profesije i o tome, kako kaže tužilac Vladimir Vukčević, da je medijska propaganda bila uvod u rat.
Prema nalazu tima predvođenog Svetislavom Rabrenovićem iz Tužilaštva, u izveštavanju sa ratom zahvaćenih prostora mnogi reporteri koristili su poznate tehnike za plasiranje govora mržnje: zastrašivanje, dehumanizaciju, medijski linč, zloupotrebu dece i medijsko isleđivanje.
Erozija odnosa Hrvata i hrvatskih Srba u medijima u Srbiji iskorišćena je za zastrašivanje srpskog naroda Tuđmanovim režimom koji je izjednačavan sa zloglasnom NDH.
Ta su poređenja bila u funkciji nacionalne mobilizacije kroz izazivanje straha i mržnje kod srpskog stanovništva. Hrvatska vlast je u medijima postala ustaška, a hrvatski vojnici ustaše, koljači, ustaški fanatici... Tih su godina bili uobičajeni naslovi „Lov na Srbe", „Niko nas i nikada više neće voditi na klanicu", „Beg od Srbosjeka"...
MESIĆEVO U NA BRADI
Kampanjom zastrašivanja stavljen je znak jednakosti između svih Hrvata i „povampirenog ustaštva" pa su ratni protivnid predstavljeni kao neljudi, zveri u ljudskom obliku.
Srpska štampa bila je preplavljena tekstovima zasnovanim na tvrdnjama da su hrvatski vojnici narkomani kojima tamošnja vlast nabavlja drogu ne bi li ih osnažila za zlodela. U kampanju su bile uključene mnoge javne ličnosti, pa je tako otac (danas vladika) Filaret u jednom TV prilogu pokazao sablju „Srbosjek" i "otkrio" kako mu je jedan od hrvatskih zarobljenika tražio drogu.
Kreativnost ratnog deska došla je do punog izražaja u naslovima „Za dom - u venu", „Narkotrupe", „Sida kosi gardu" „Srljaju drogirani".
Medijski linč uoči rata nije zaobišao ni poslednjeg predsednika Predsedništva SFRJ Stjepana Mesića koji je, prema "proverenim izvorima", bradom skrivao istetovirano slovo U (ustaše). Pod udar srpskih medija došao je i savezni premijer (nedavno u Srbiji sa suzama ispraćen) Ante Marković, a zahuktavanjem rata tehnika medijskog linča prenela se na obične ljude.
Koliko ubitačno, najbolje svedoči slučaj Mrkobašić.
RUŽICA MRKOBAŠIĆ:
Među žrtvama na Ovčari posle osvajanja Vukovara bila je i Ružica Markobašić, streljana u petom mesecu trudnoće. Ova mlada žena nije ubijena slučajno - platila je ceh "ratne slave" svog supruga Davora Markobašića.
Teritorijalci koji su pobili zarobljenike na Ovčari i vojnici, kako je svedočila jedna žena na suđenju Slavku Dokmanoviću pred Haškim tribunalom, psovali su je: "Kurvo ustaška, gdje su ti slike, gdje su slike tvoga muža kako reže dječje prste i pravi od njih ogrlice?"
Svedok saradnik koji je opisao egzekuciju Ružice Markobašić, koji je žrtvu poznavao od detinjstva, rekao je da se među vojnicima pričalo kako je njen muž „ deci sekao prste i pravio ogrlice od tih prstića".
Nesumnjivo da su sudbini Ružice Markobašić i njenog nerođenog deteta kumovali mediji koji su plasirali priču o njenom suprugu - ustaškom monstrumu u čijem je stanu, navodno, nađena ogrlica od prstića srpske dece.
Istina je da se ni ime Davora Markobašića, ni famozna ogrlica, nisu pojavili u istragama o zločinima počinjenim na teritoriji Hrvatske ni pred Tribunalom ni pred nacionalnim sudovima u Hrvatskoj i Srbiji.
Kroz medijski linč prošao je i vukovarski novinar Siniša Glavašević koji je izveštavao iz opkoljenog Vukovara, a ubijen je na Ovčari 20. novembra. U Ekspres politici od 27. oktobra 1991. u antrfileu pod naslovom "Novinar bojovnik" piše da je u njegovom stanu pronađen arsenal oružja.
DECA U PRVOM PLANU:
Veoma čest predmet zloupotrebe u izveštavanju sa ratišta bila su deca, a vrhunac je izmišljena vest o pokolju četrdeset jednog srpskog deteta. Vest je objavljena po zauzimanju Vukovara. Kako se navodi u Studiji, 19. novembra 1991. Milan Miletić u Drugom dnevniku RTS-a, izveštavajući o završnim borbama za Borovo naselje, tvrdio je da su u jednom podrumu pronađeni leševi poklane dece. Rojters sutradan bez provere objavljuje vest „o masakru 41 srpskog deteta u Borovu naselju" pozivajući se na slobodnog fotografa Gorana Mikića.
Tu "informaciju" preuzele su brojne svetske i domaće medijske kuće. Emituje je i RTS, iako joj njeni izveštači nisu potvrdili masakr.
Gostujući u studiju, Mikić koji je ubrzo nestao bez traga rekao je da je "očevidac" kome nije dozvoljeno da snimi prizor.
JNA, koja je dotad sprečavala nehumano ponašanje teritorijalne odbrane i paravojnih formacija prema zarobljenicima, 20. novembra uveče do jutra 21. izuzela se "iz svoje komandne nadležnosti". U pisanoj formi.
Te noći na Ovčari likvidirano je 188 muškaraca i dve žene. Narednog dana JNA je demantovala da ima saznanja o zločinu nad decom. Rojters se zvanično izvinio zbog objavljivanja nepotvrđene vesti.
ISLEĐIVANjE PRED KAMERAMA:
Omiljen žanr mnogih bilo je isleđivanje zarobljenika koji su, u strahu za život, odgovarali kako se od njih očekivalo. U logore na teritoriji Srbije koje je vlast nazivala sabirnim centrima, gde su u nehumanim uslovima držani zarobljeni hrvatski borci i civili, redovno su dovođeni novinari režimskih medija koji su zarobljenike pred kamerama "intervjuisali" o „njihovim zlodelima".
Tako je u Dnevnikovom dodatku 16. oktobra 1991. pušten snimak sa saslušanja zarobljenika s povezom preko očiju, identifikovanog kao Josif iz Vukovara. Odgovarajući na islednička pitanja reportera rekao je da je jednog vojnika (srpskog) zaklao, drugom izvadio dva zlatna zuba, silovao devojku koja je posle zaklana. Sam je priznao klanje dvoje dece pred majkama.
O ovom „pripadniku ustaških jedinica" pisali su i Politika i Politika ekspres.
Antrfile : REČ UČESNIKA
VOJIN DIMITRIJEVIĆ:
Oni koji su se bavili ratnim huškanjem ne mogu da se pozovu na činjenicu da u ratu uvek postoji propaganda, te da je ona u velikom delu zasnovana na laži i preterivanju. Ne može i jare i pare.
Srbija zvanično nije bila u ratu, prema tome ni novinari ne mogu da se pravdaju time da je to bila ratna propaganda.
GORDANA SUŠA:
Na odgovor - to nisam učinio ja već sistem u kojem sam bio samo "šraf", sud po pravilu postavlja pitanje: "Zašto ste postali 'šraf' i pod tim uslovima nastavili to da budete?".
Ovaj zbornik nudi bogatu dokumentaciju svih vrsta "šrafova", naročito novinarskih koji su doprineli da čitavi narodi budu uvučeni u rat.
BORO KONTIĆ:
Kiš je napisao da se bez prisustva književnosti smrt deteta ne bi razlikovala od smrti životinje u klanici. Ja bih to obmuo - sa ovakvim novinarstvom smrt bilo kojeg čoveka na ovim prostorima ličilaje na smrt životinje u klanici. Ravnodušnost Ijudi bila je razumljiva jer su mediji i novinarstvo u to vreme zločine predstavili kao normalne i logične, pa čak i kao pravednu kaznu.
OMER KARABEG:
Pored urednika, koji su najodgovorniji za širenje govora mržnje u medijima, odgovornost snose i sami izvršioci radova. Oni su bili vrlo kreativni u podsticanju na zločine.
DRAGO HEDL:
Dobro je što se ovakva studija pojavila, ali važno je da se slične studije pojave u Bosni i Hrvatskoj gdeje, takođe, pred rat i u ratu bilo mnogo slučajeva širenja govora mržnje preko medija. Patriotskom novinarstvu neki novinari pribegavaju i danas verujući da time čine nešto za državu. U stvari, to je uvek u interesu određenih krugova, a ne države.
Vukčević: Uvod u rat
- Nedozvoljena propaganda u medijima pod kontrolom Slobodana Miloševića uoči i tokom ratova na prostoru bivse SFRJ često je ugrožavala i pravo na život. Njen je cilj bila potpuna dehumanizacija protivnika, a potencijalne egzekutore oslobađala je moralnih dilema, kaže za Novi magazin tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.
Nastavićete istragu?
- Zbog ubojite snage koju mediji imaju, a posebno kada se zloupotrebljavaju, od izuzetne je važnosti krivično gonjenje lica koja su u tome učestvovala. Podsetiću vas da nijedan urednik, direktor medija, novinar, nije krivično odgovarao za svoj doprinos tragediji koja je zadesila prostore bivše Jugoslavije. Naša nedavna istorija, ali i međunarodna sudska praksa, uče nas koliko je važno do kraja istražiti pitanje podsticanja i pozivanja na vršenje zločina putem medija.
Moram, međutim, da kažem daje rad na istraživanju i obezbeđivanju dokaznog materijala u krivičnim postupcima za ratne zločine veoma složen, daje reč o činjenično i pravno najkompleksnijim krivičnim delima.
Izuzetna posećenost
O značaju skupa svedoči spisak prisutnih, među kojima su bili predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović, spectjalni tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević, predstavnici OEBS-a i Fondacije Fridrih Ebert koji su bili i suorganizatort skupa i izdavači Studije, predsednici NUNS-a i UNS-a Vukašin Obradović i Ljitjana Smajlović.
Takođe, vodeći ljudi nevladinog sektora, novinari i više glavnih urednika.
Vekarić: Neizbrisiv trag
Zamenik tužioca za ratne zločine i urednik Studije Bruno Vekarić, kao i tužilac Vukčević, ne želi da najavljuje krivične postupke. Bila bi to, kaže, svojevrsna zloupotreba medija protiv koje se i profesiortalno i lično, građanski, zalaže.
„Nemamo još precizno definisan stav o krivičnom gonjenju novinara koji su svoju profesiju pretvorili u ratnu propagandu. Tužilaštvo će u narednom periodu kroz tužilačku prizmu i analizu krivičnopravne odgovornosti dati sud o fenomenu koji se dešavao na ovim prostorima devedesetih godina u prilozima u kojima je bilo pozivanja ili podsticanja na ratni zločin" kaže Vekarić za Novi magazin.
Vekarićev stav izrečen na promociji daje ratno novinarstvo ostavilo neizbrisiv trag na profesiju, s tim što su protivnici danas "oni drugačiji", izazvao je prilične polemike.
"Ja sam pravnik po obrazovanju, zamenik tužioca po zanimanju, ali sam i građanin koji ima pravo na mišljenje, a moje je da mnogi novinari i danas svesno krše svoj najvažniji zakonik - Kodeks.
Uveren sam da je tome doprinela činjenica da niko nije odgovarao za ratno huškanje", kaže Vekarić.
R. Femić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.