Povećaj veličinu slova
Vrati na prvobitnu veličinu slova
Smanji veličinu slova
štampaj
štampaj
Pošalji prijatelju
Vesti
10. 10. 2011.
Nema TV programa za mlađe od 12 godina
Roditelji najodgovorniji za izbor emisija koje će njihova deca gledati na malim ekranima, zaključili učesnici Danasove konferencije
Iako medijski sadržaji mogu da imaju štetan uticaj na razvoj dece i maloletnika, mediji su, ipak, samo delimično odgovorni za to. Najveću odgovornost za to šta će deca gledati na malim ekranima imaju roditelji, mada bi veliku ulogu trebalo da odigra i obrazovanje, zaključeno je na prošlonedeljnoj konferenciji „Medijski zakoni i zaštita dece i maloletnika“ Danas konferens centra.
O uticaju TV programu na razvoj dece, kao i o prilagođenosti sadržaja najmlađem uzrastu, govori i procena izneta na ovom skupu da je 97 odsto domaćeg programa preporučljiva za starije od 12 godina.
Goran Peković, član Saveta Republičke radiodifuzne agencije (RRA), upozorio je da programi koje emituju domaće televizijske stanice sve više ugrožavaju decu i omladinu. Tome u prilog on je dodao da je jedan od najčešćih prekršaja koje emiteri u Srbiji prave pogrešno označavanje, brojevima u crvenom krugu, uzrasta koji može da gleda određeni program.
Peković smatra da to ne predstavlja zaštitu u pravom smislu reči, već pomoćno sredstvo kojim se roditeljima šalje signal da obrate pažnju na sadržaj koji je dostupan njihovoj deci. Prema njegovoj oceni taj problem se pre može rešiti edukacijom predstavnika emitera nego njihovim kažnjavanjem.
- U većini evropskih zemalja regulatorno telo nije nadležno da klasifikuje programe prema uzrastu koji može da ih prati, već je to odgovornost samih emitera. Televizije su, dakle, dužne da obeležavaju programe na taj način, ali se često dešava da prave slučajne, ili namerne, greške. Tako se može uočiti da su sadržaji koji uključuju eksplicitne scene seksa, nasilja ili govora mržnje, označeni brojem 16, iako bi morali da nose oznaku 18, kao i da budu prikazivani isključivo posle ponoći - napomenuo je Peković.
Komentarišući procenu da 97 odsto programa na nacionalnim televizijama nije preporučljivo za decu mlađu od 12 godina, Peković je rekao da bi RRA trebalo da uradi analizu o tome koliko je programa prilagođeno svim uzrastima.
„Ukoliko i ima takvih programa, verovatno se mogu meriti promilima u odnosu na ukupan sadržaj“, ocenio je Peković i dodao da poseban problem predstavljaju rijaliti šou programi, koji su se svojevremeno emitovali tokom celog dana, a u kojima su se mogle čuti psovke i videti neprimereno ponašanje.
On je podsetio da je zbog toga RRA donela obavezujuće uputstvo emiterima da se takvi sadržaji emituju isključivo posle ponoći i da se ne puštaju u realnom vremenu, odnosno da se emituju odloženo za nekoliko minuta. Kako je rekao, ovakve odluke RRA o rijaliti programima „urodile su plodom i od tada nije bilo ozbiljnijih ispada“.
Dragan Janjić, potpredsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), konstatovao je da je situacija u vezi sa zaštitom dece kao akterima u medijskim sadržajima znatno bolja nego ranije i da se sve češće identitet dece skriva zatamnjivanjem lica i prikrivanjem imena, prezimena, kao i drugih ličnih podataka.
Kad je reč o uticaju medija na razvoj dece, on je napomenuo da su „rak rana našeg društva“ modeli koje mediji nude kao uzore, odnosno način na koji se prezentuju osobe sa estrade čiji se privatni život glorifikuje.
- Najvažnije u ovom slučaju jeste obrazovanje i moramo pronaći način da podignemo nivo medijske pismenosti u Srbiji. Smatram da treba pokrenuti širu društvenu aktivnost i možda uvesti u osnovne i srednje škole predmet medijska pismenost, jer dolazi vreme u kojem će uticaj medija biti još izraženiji. Činjenica je da deca danas mogu veoma lako na internetu da dođu do raznih „hard kor“ sadržaja, a većina roditelja nije dovoljno edukovana da proceni šta je od medijskog sadržaja prikladno za njihovu decu - ističe Janjić.
Prema oceni Danijele Šegan, pomoćnika glavnog i odgovornog urednika RTV Studio B, medijski sadržaj koji se emituje na nacionalnim frekvencijama „liči na bojevu glavu“ i niko ne zna „kako će ona eksplodirati i kakve posledice izazvati“.
Ona je navela da neki programi katastrofalno utiču na razvoj mališana i zapitala se zašto roditelji dozvoljavaju deci da gledaju određene emisije, a ponekad im se čak i pridruže u gledanju.
- Ne postoji velika mogućnost da se deca zaštite od neprimerenog programa na televizijama, jer se nikad ne zna u koje doba dana će se emitovati nekakvi eksplicitni sadržaji. Ukoliko bih morala da odlučim čija je uloga u zaštiti decu od ovakvih sadržaja značajnija, opredelila bih se za roditelje, iako su i zakoni veoma važni - kaže Šeganova.
Prema njenim rečima, mediji se nalaze danas u „vrzinom kolu“, jer je „trka za rejtingom ubila novinarstvo“, kao i da su primitivni sadržaji upravo posledica te trke.
S druge strane, Dragiša Kovačević, direktor i glavni urednik SOS kanala, smatra da je najveća odgovornost u vezi s tim pitanjem na državi, odnosno na RRA, koja treba da donese pravila kojih bi svi emiteri u Srbiji morali da se pridržavaju. Prema njegovim rečima, kaznene mere su jedini mogući način da se sankcionišu mediji koji emituju neprikladne sadržaje ignorišući tako zakone.
- U udarnim terminima na domaćim televizijskim stanicama mogu se uočiti neprimereni sadržaji. Scene sa cigaretama, isto tako, veoma su česta pojava, naročito u domaćim filmovima i serijama, iako je nedavno donet zakon koji to zabranjuje.
Roditelji se ne mogu sami izboriti sa tim, a emiteri nikada neće biti jedinstveni po tim pitanjima - naglasio je Kovačević, koji je apelovao na državu da bude taj „arbitar“, koji će određivati pravila igre i rešavati probleme u ovoj oblasti.
Antrfile: Na društvenim mrežama 2,5 miliona građana
U ovom trenutku 2,5 miliona građana Srbije ima otvorene naloge na društvenim mrežama na internetu, od čega je najmanje 60 odsto maloletnih osoba, što posebno treba imati u vidu. Očigledno je, dakle, da se deca danas, mnogo više nego ranije, na različitim platformama susreću sa neprimerenim medijskim sadržajima i pritom su im takvi sadržaji dostupni mahom bez kontrole i ograničenja - upozorava Goran Peković, član Saveta RRA.
Bojan Cvejić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.