Vesti
22. 08. 2019.
Maja Pavlović najavljuje radikalizaciju štrajka
Maja Pavlović će danas objaviti na koji način će radikalizovati štrajk glađu. Podrška stiže i od strane doskorašnje glavne urednice TV Leskovac, Nataše Đorđević, koja kaže da bi medijska zajednica trebalo da se udruži i traži regulisanje naknada koje država naplaćuje lokalnim televizijama.
Jedanaesti dan štrajka glađu direktorka Kanala 9 Maja Pavlović počinje najavom da će, i pored toga što se oseća iscrpljeno, radikalizovati svoj štrajk ispred zgrade Regulatornog tela za elektronske medije (REM) i porukom da će sve objasniti na konferenciji za novinare koju će organizovati u 11.55 časova ispred zgrade Predsedništva.
Razlog svemu je to što ni posle toliko vremena nije dobila odgovor da li će biti primljena na razgovor sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, kao ni to što sudski sporovi koje je pokrenula nisu rešeni.
Tokom jučerašnjeg dana oglasili su se članica Saveta REM-a Olivera Zekić, koja poručuje da ovo regulatorno telo nema više veze sa štrajkom direktorke Kanala 9, dok u Uniji diskografa Srbije pozivaju Maju Pavlović na sastanak, apelujući da prekine štrajk. Oni su podsetili da je Asocijacija nezavisnih onlajn medija (ANEM) 2014. godine potpisala sporazum o tarifi sa OFPS, kao i protokol oko naknade za emitere sa SOKOJ-em. Dodali su i kako „Maja Pavlović godinama unazad izbegava ispunjavanje zakonske obaveze“, za šta direktorka Kanala 9 kaže da je laž, dodajući da saopštenje Unije smatra sramotnim.
„Ako REM nema nikakve veze više sa Kanalom 9, onda se ja pitam kako to da je Olivera Zekić, da bi me ubedila da prekinem štrajk glađu ranije ove godine, obećala da će Kanalu 9 biti vraćeno 400.000 dinara koje nam je OFPS skinuo sa računa i da će pokrenuti inicijativu za izmenu tarifa REM-a. To se nije dogodilo, a ja sam bila prekinula štrajk glađu. Još jednom ponavljam da nije tačno da Kanal 9 ne plaća svoje obaveze prema organizacijama, plaćamo po onoj tarifi koja nije sporna, jer to omogućava član 187 Zakona o autorskim i srodnim pravima“, navodi Pavlović za Cenzolovku.
Minimalna naknada koju bi Kanal 9 trebalo da plaća OFPS-u iznosi 60.000 dinara, dok je po nespornoj tarifi morao da plaća 1,3 odsto od prihoda od emitovanja. Kada se ovo sabere, dobija se da 60.000 predstavlja 1,3 odsto od više od 4,6 miliona dinara. Po rečima Maje Pavlović, država smatra da jedna lokalna televizija ima minimalne prihode veće od 4,6 miliona, što je daleko od istine.
Stižu i nove potvrde iz raznih krajeva Srbije da se lokalni emiteri suočavaju sa istim ili sličnim problemima, kao i novosadski Kanal 9. Nakon što je direktorka Televizije Forum iz Prijepolja Mileva Mališić za Cenzolovku ispričala svoje iskustvo sa sudskim borbama zbog tarifa SOKOJ-a i OFPS-a, opisujući ove organizacije kao monopolističke, nova potvrda da problem postoji stiže iz Leskovca.
Doskorašnja glavna urednica i zamenica direktora Televizije Leskovac Nataša Đorđević kaže za Cenzolovku da je očekivala tišinu institucija kada je u pitanju slučaj Kanala 9, jer se radi o problemima koji se tiču lokalnih medija u svim sredinama. Ona smatra da ne postoji volja da se čitava stvar pomeri sa mrtve tačke.
„Mislim da je način obračuna ovih naknada protivzakonit, nemaju neko debelo uporište u zakonu. Sve je po principu – kadija tuži i da ti kadija sudi, sami određuju visinu naknade. Dok sam radila u Televiziji Leskovac imali smo problema ne samo sa OFPS, SOKOJ-em, REM-om, već i sa kablovskim operaterima, koji su ovde na jugu monopolisti. Preživljavali smo uz tešku muku, reprograme, suočeni sa pretnjama oduzimanja dozvole, svodilo se na moljakanje i to da sam tri-četiri puta mesečno morala u Beograd na razgovore. U suštini, nikada ništa nismo uspeli da rešimo, bez obzira na to što se čini da u rukama imamo medije kao najjače oružje, to ovde ne važi“, kaže Đorđević.
I ona daje podršku Maji Pavlović u njenoj borbi za ostvarenje cilja, iako joj je žao što je došlo do štrajka glađu. Smatra da bi rešenje problema bilo to da televizije plaćaju naknadu procentualno na osnovu prihoda.
„Ali tu postoji jedan problem. Mnogo puta sam potezalu tu temu i sve vraća na isti odgovor da se ne može ići ispod minimuma, a oni su ti koji ga određuju. To za šta oni kažu da je najniža tarfifa jednostavno nije realno. Postavlja se pitanje da li bi medijska zajednica trebalo da se udruži oko ovog pitanja i traži regulisanje naknada, ali ja se pitam koja medijska zajednica? Zna se u čije ruke je prešao veliki broj medija i koliko će još njih preći u te iste ruke do kraja godine“, zaključuje Đorđević za Cenzolovku.
A da je potrebno redefisanje tarifa za naknade organizacijama za zaštitu autorskih prava, poručio je i predsednik ANEM-a Veran Matić, koji je naveo kako naknade za emitovanje fonograma uopšte nisu male i da bi ih valjalo korigovati. Kako je uočio, ključni problem tarife je to što su previsoko postavljeni pragovi minimalnih naknada, pa većina medija ne plaća u procentu od prihoda, nego minimalnu naknadu koja u većim sredinama uopšte nije mala. Zbog toga bi te pragove, smatra Matić, trebalo korigovati tako da većina medija plaća naknade u procentu o prihoda, što sada nije slučaj.
Pitanje naknade i osporavanje tarifa jeste predmet višegodišnjih sudskih procesa koje vode Maja Pavlović i Kanal 9. Kako konačne presude ne dobija pred pravosudnih organima u Srbiji, ona će zadovoljenje pravde, kako je ranije navela za Cenzolovku, potražiti na Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.