Vesti
22. 08. 2011.
Štampe nema u slobodnoj prodaji
Imer Mushkolaj, izvršni direktor Asocijacije profesionalnih novinara Kosova, govori za Danas
U Prištini se ne može kupiti nijedan štampani medij iz Srbije, iako se na kioscima može pronaći i štampa iz drugih zemalja. Srpske novine na Kosovu se mogu naći jedino u Gračanici i po srpskim sredinama, a stižu i u državne institucije i međunarodne organizacije, ali se ne nalaze u slobodnoj prodaji.
Što se tiče elektronskih medija, na kablovskim sistemima na Kosovu može se jedino gledati TV B92 od televizija iz Srbije - ističe za Danas Imer Mushkolaj, izvršni direktor Asocijacije profesionalnih novinara Kosova.
l Medijska javnost je kritikovala predviđeno rešenje za srpski kanal na Kosovu u Zakonu o javnom emitovanju koji bi trebalo da se usvaja za nekoliko dana.
Kakav je stav vaše asocijacije i šta očekujete da će biti sa tim zakonom?
- Zakon o javnom emitovanju treba što pre da bude usvojen, ali ne onakav kakav jeste, već izmenjen, jer je neophodno regulisati ovu oblast na Kosovu. Što se tiče srpskog kanala, to je predviđeno po Ahtisarijevom planu u kojem piše da Srbi na Kosovu moraju da imaju TV kanal na srpskom, ali se ne precizira na koji način.
Stav naše asocijacije, kao i stav srpskih novinara je da taj kanal ne bi trebalo da bude kao drugi kanal Radio-televizije Kosovo (RTK), već poseban kanal u okviru javnog servisa. RTK se, ipak, zalaže da on bude kao njihov drugi kanal, ali ne samo srpski već da bude za Srbe i druge manjine.
Mislim da ovakav zakon neće proći usvajanje, kao i da će na TV kanal za Srbe biti određen kao poseban kanal samo na srpskom. Već ima dosta pritisaka i od međunarodne javnosti da to nikako ne prođe proceduru usvajanja, tako da očekujem da se neće glasati za takav zakon.
Koliko na Kosovu trenutno radi srpskih medija? Možete li da uporedite srpske sa albanskim medijima?
- Ne znam tačan broj srpskih medija na Kosovu, ali ima ih i to najviše radio stanica. Slika srpskih i albanskih medija je potpuno odvojena, u smislu da ne postoji dovoljno saradnje između medija i novinara.
Koliko su danas mediji na Kosovu nezavisni?
- Situacija u kojima se mediji na Kosovu je apsurdna. U vreme UNMIK-a u novinarstvu je bilo više slobode izražavanja i očekivali smo da će po proglašenju nezavisnosti biti drugačije, ali smo pogrešili. Od prve vlade Hašima Tačija do aktuelne vlade situacija je ista. Svi međunarodni izveštaji ukazuju uveliko na loše stanje medija i nedovoljnu slobodu izražavanja. I to se nastavlja. Pritiske najviše vrši vlada, a najizraženiji su pritisci na javni servis pošto je najuticajniji na Kosovu.
Da li su pritisci na medije od kako je počela kriza na severu možda izraženiji?
- Interesantno je da od kako je počela kriza na severu da su mediji bili ujedinjeni, ali ne zbog toga što je vlada Kosova preuzela tu akciju, nego zbog nekog nacionalnog interesa. Većina je pružila podršku svemu što se dogodilo. To je trajalo prvih nekoliko dana, a potom je nekoliko medija počelo da vidi kako zapravo stoje stvari, pa samim tim i da imaju drugo mišljenje i dublje sagledaju situaciju.
Kako ocenjujete pritiske na srpske medije, odnosno da li su oni izraženiji u odnosu na one prema albanskim medijima?
- Mnogo veći su pritisci na albanske medije, jer su uticajni. Međutim, i srpske kolege imaju slične probleme u vezi sa pritiscima, ali ne toliko, jer se Srbi na Kosovu uglavnom informišu iz medija iz Srbije.
Koliko su česti slučajevi pretnji ili prebijanja novinara? Da li je bilo možda i ubistava?
- Dva novinara ubijena su pre šest-sedam godina, ali poslednjih godina se to nije događalo. Reč je bila o novinarima koji su bili povezani sa političkim strankama i njihova ubistva još nisu rasvetljena. Pretnji novinarima ima svakodnevno, a bilo je i slučajeva prebijanja novinara. Međutim, niko od njih nema policijsku zaštitu, kao što imaju neki novinari u Srbiji.
Kakav je odnos državnih i privatnih medija?
- Državni mediji su samo javni servis RTK koji sadrži jedan program televizije i dve radio stanice. Što se štampanih medija, svi su privatni. Nekoliko pisanih medija, inače, su „saveznici“ vlade i lično Tačija, i ne obraćaju pažnju na ono šta se zaista događa nego uvek podržavaju sve što vlada radi ili ne radi. Mediji imaju korist od toga zbog reklama jer je država najveći poslodavac. Nadam se da će situacija biti promenjena od sledeće godine.
Antrfile : Vlasnici medija povezani s vladom
- Koliko je transparentno vlasništvo u medijima i njihovo finansiranje?
- Poznato je ko su vlasnici medija, bar zvanično. Međutim, ima mnogo njih koji u ime ljudi iz vlade osnivaju medije. Kad se znaju vlasnici, zna se onda i ko finansira medije. Nekoliko medija je u vlasništvu domaćih kompanija, dok su vlasnici ostalih ljudi koji su povezani sa vladom. Što se tiče finansiranja kroz pomoć medijima iz inostranih organizacija, to ne postoji.
Najveće plate na javnom servisu
- Možete li da ocenite kakav je materijalni položaj novinara na Kosovu?
- U glavnim medijima materijalna situacija novinara je bolja nego u Srbiji, a što se tiče ostalih, oni već imaju malo problema. Najveće plate trenutno imaju zaposleni na javnom servisu, koji se u ovom trenutku finansira iz budžeta, jer je prošle godine ukinuta pretplata. Finansiranje javnog servisa bi trebalo, takođe, što pre regulisati.
Bojan Cvejić
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.