Vesti
10. 02. 2015.
Ljilji Marlen
Ljilja se Smajlovićka baš raspisala, uvodnici piče li piče. Potegnem tako u svetu neđelju pa pročitam Smajlovićkin kultni tekst „Nostalgija za devedesetim“, u kome se najstarija glodurka na Balkanu ostrvila na neke ovdašnje nevladine organizacije i nevladine dame.
Naravno, u svom prepoznatljivom stilu, u rukavicama od gvozdene čipke, sva u marcipanu i oblacima šećernog praha.
Ma o čemu inače pisala i ma koliko se velikih tema doticala, Smajlovićka u stvari uvek piše o sebi, i to sa ljubavlju, i u superlativima, to je opšte mesto i palamuderska „Nostalgija za devedesetim“ ne bi razlog da zašiljim plajvaz da se jedna od stvari iz tog teksta ne uklapa u naš kratki kurs seljačke filozofije, a ta stvar je cinkarenje.
Sećate li se kako je Smajlovićka onomad Panovića optužila da agresiju NATO pakta ne zove kako je to ona strogo propisala agresijom, nego je zove...
Koliko se sećam nije navela kako Panović NATO agresiju zove, ali to nije ni važno, važno je nekog odrukati, a sebe predstaviti kao zaštitnika „naših“ interesa. A Smajlovićka baš zna šta su „naši“ interesi i to u svim režimima. Valjda zato i uređuje Politiku iz režima u režim.
No, dobro, Panović se ovoga puta izvukao, ali su pod lupu Smajlovićkine budne pažnje dospeli neki „miljenici Amerike“ reč „plaćenik“ nije upotrebljena, ali je insinuirana koji nisu dobri, društveno prihvatljivi „izdajnici“ kakva je vaktile Ljilji bila, tamo negde, devedesetih, u vreme kada se sastajala sa „izaslanicima američkih predsednika“, ali je uprkos tim sastancima ostala „patriota“ i kritikovala Ameriku, kako pred Amerikancima, tako i po novinčinama za koje je pisala.
I sve tako nešto i sve u tom stilu, ko ima stomak neka pročita, ali neka mu kesa bude pri ruci, a mi prelazimo na stvar. Meni se, pravo da vam kažem, čini da je potuljena podela na patriote i nepatriote, koju Smajlovićka propagira, zagovara i na čije se čelo stavlja, ne tako daleka rođaka podele na arijevce i Jevreje i da zajedno sa drugim paljevinama doliva ulje na vatru ovdašnjeg društvenog rasula.
Da sam ja, počem, država Srbija ili bar državino popečiteljstvo za kulturu i informacije, pozvao bih Smajlovićku na razgovor i zatražio joj dokaze za nepatriotizam objekata njenih denuncijacija, a ako Smajlovićka te dokaze ne bi bila u stanju podastreti, onda bih joj skrenuo pažnju da prestane da kenja po dvorištu ili bih još bolje presavio tabak pa napisao krivičnu prijavu zbog rasne, verske i ostalih diskriminaciju u koju spada i patriotska diskriminacija.
Naravno, od tog posla nema ništa, jer se država Srbija ustručava da pisne pred bilo kojim siročetom koje se samoproglasi za patriotu, nekmoli pred Smajlovićkom, ajdukženom. Ponestade karaktera pa ću biti kratak: Patrijo Srbijo, zar se nikad ne zapitaš da ti možda ovako loše ide zato što su ti patrioti ovakvi kakvi jesu.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.