Vesti
03. 11. 2014.
Branimir Brkljač, osnivač kompanije Tera panonika
Ovo je zlatno doba direktnog marketinga
Granica između TV prodaje i oglašavanja praktično više ne postoji sve je postalo TV prodaja.
Upravo zato uticaj prodaje posredstvom televizijskih ekrana nikada nije bio veći. Ali, to je prelazna faza i njeno trajanje je ograničeno. Preciznije, TV prodaja je poslednja faza masovnog oglašavanja i nagoveštava njen kraj kao dominantne forme tržišne komunikacije kaže Branimir Brkljač, osnivač kompanije Tera panonika.
Čini se da pažnja gledalaca sve više opada kada je TV prodaja u pitanju. U čemu je tajna?
Pažnja publike pada kada krenu bilo koje reklame a ne samo TV prodaja. Postojeći model masovnog oglašavanja baziran je na tome da „prepadne“ gledaoca u trenutku dok pomno prati program koji je izabrao. Dok je izbor TV kanala bio ograničen, gledalac nije mogao baš da pobegne od tog masovnog bombardovanja reklamama. Danas je stvar drugačija: savremeni gledalac ne samo da može uspešno da pobegne od reklame, već na potpuno drugačiji način konzumira videosadržaj koji mu je na raspolaganju. Televizija je samo jedna od opcija i njen uticaj svakodnevno opada i to je jedan od razloga zašto masovno oglašavanje gubi na efikasnosti.
Koliko je direktni marketing danas zastupljen? Da li ga je, i u kojoj meri potisnuo razvoj modernih tehnologija?
Direktni marketing ne samo da nije potisnut već je, zahvaljujući razvoju modernih tehnologija, danas dominantan. Moglo bi se reći da je ovo njegovo zlatno doba. Treba, međutim, ukazati na činjenicu da marketing, ukoliko nije usmeren direktno ka korisniku/ kupcu, nije efektivan. Drugim rečima, marketing je ili direktan ili besmislen.
Napravite razliku između TV prodaje i klasičnog TV oglašavanja. Šta je efikasnije?
Danas je televizija samo još jedan u nizu ekrana kojima smo okruženi. Prema tome, pod TV prodajom podrazumevamo svaku formu tržišne komunikacije koja nam dolazi preko nekog od tih ekrana. U tom kontekstu posmatrano TV prodaja je svaka direktna ponuda za kupovinu proizvoda ili usluge koju dobijemo posredstvom nekog od ekrana. Ta forma je u savremenom svetu sigurno uspešnija nego neka generalna komunikacija logotipa brenda, ili slogana kampanje, jer smo svakodnevno okruženi velikom količinom informacija da većinu njih i ne primećujemo.
U kojoj se meri ekonomska kriza reflektuje na kupovnu moć TV kupaca, ili je to nepresušni resurs?
Činjenica je da je ponuda potrošačke robe veća nego što je mogućnost njenog konzumiranja. U skladu s tim prodavci se uspešno prilagođavaju svakoj ekonomskoj situaciji i tu njihovu sposobnost nikako ne treba potcenjivati. U kriznim ekonomskim situacijama uspešan prodavac će ponuditi jeftiniji proizvod i veće popuste. I to će privući potrošače da kupuju. Jer, kupovina je postala način života.
Individualizacija tržišta
Kakva je, prema Vašoj proceni, perspektiva tržišnih komunikacija?
Budućnost efikasne tržišne komunikacije zavisi od sposobnosti kompanije da regrutuje potencijalne korisnike proizvoda ili usluge transformišući ih u svojevrsne ambasadore svog brenda.
Ne treba zaboraviti da je danas čovek medij koji, zahvaljujući tehnološkoj revoluciji, uspešno „emituje“ informacije onima koji čine njegovu grupu pratilaca na društvenim mrežama. Dakle, ne postoji više jedno masovno tržište, već masa individualizovanih tržišta.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.