Vesti
03. 11. 2014.
Mediji su u tehnološkoj međufazi
Vrlo verovatno, svetska kultura jednog globalnog hotelskog klijenta teško da može izazvati oduševljenje.
Međutim, ne verujem da ona predodređuje svetsku kulturu XXI veka.
S jedne strane, Si-En-En pokazuje da se danas u prvom redu obraća atipičnoj publici, što će reći i dalje isključivo muškoj, menadžeru koji sam putuje.
Ona je deo jedinstvenog, amerikanizovanog globalno profesionalnog stila, u smislu biznisa, kulture, pa čak i jezika.
Na taj način, kultura Si-En-En predstavlja samo deo nove svetske kulture. S druge strane, mediji se nalaze u tehnološkoj međufazi i na taj način, kao industrija u eri Henrija Forda (i, uzgred rečeno, „Mekdonalda“), još u veku standardizacije: to jest, vrlo ograničenog izbora koji određuje sve manji broj globalnih što će reći u kulturnom pogledu amerikanizovanih korporacija.
Ono što nam se sada nudi je, ako ništa drugo iz tehničkih razloga, samo zajednički sadržatelj mnogih različitih kultura. A ovo čini samo vrlo ograničen, ponekad krajnje mali deo kulturnog života.
Kroz nekoliko godina, zahvaljujući digitalnoj tehnologiji i internetu, ovaj će izgledati primetno drugačije. Jer danas je već jasno da globalizacija ne samo da briše regionalne kulture, nacionalne i drugog tipa, već ih na poseban način i meša.
Evo dva primera. U jednom uglu Ekvadora živi zajednica Indijanaca koji su se na neki način uključili u modernu globalnu ekonomiju kao tkalci i trgovci suknom. Pre toga decenijama mogli ste da sretnete ove Indijance ponekad čak i u dalekom Njujorku. Otavelenjosi su bili i ostali lako prepoznatljivi: žene u njihovim tamnoplavim suknjama, muškarci u pončoima, i s dugom upletenom kosom. U toku poslednjih decenija su se obogatili. Spadaju u najbogatije Ekvadorijance, što znači da sebi mogu da priušte robu koju nudi moderno zapadnjačko društvo. Međutim, ono što je kod njih izuzetno to je da se nisu amerikanizovali; naprotiv, oni su, da se tako izrazimo, „otavelenjozirali“ uticaj Sjedinjenih Država.
Odrasli nose džins i trenerke „ribok“, kao i njihovi kalifornijski parnjaci, premda istovremeno nose i šešire svojih predaka, kao i njihove tradicionalne duge pletenice. Žene voze džipove čiroki, ali odevene u tradicionalnu odeću. Ovde globalizacija nije donela asimilaciju, već je, bar kod ove nove indijanske buržoazije, izrazila novu mogućnost da bi podvukla ono što je specifično u staroj kulturi, kao što su običaji i jezik.
Drugi primer ove vrste sinkretizma uzimam iz izveštaja britanskog pisca Ijena Barame, iz Lase, prestonice dalekog Tibeta. Ova je, prema Barami, grad u kome na zvučnim trakama dominiraju i indijska i kineska pop muzika, kao i pucnjava iz automata u američkim videima, koje mladi Tibetanci začuđeno gledaju u videosalama.
Barama opisuje jedan tibetanski noćni lokal.
Navodim: Dekor je nekako tibetanski, zavese bele sa crvenim, plavim i zelenim prugama. Pesme su i tibetanske i kineske... neki izvođači nose tradicionalnu tibetansku odeću... Delovi holivudskih filmova prikazuju se na videoekranima, među kojima delovi iz Titanika, razaranje Atlante iz Prohujalo sa vihorom, kao i uobičajeni prizori iz Tibeta, koji su verovatno uzeti iz reklamnih videa za turiste: narodne igre, jakovi na paši, kaluđeri koji duvaju u rogove „i tome slično“.
Na zidu visi Mona Liza, a pored nje je postavljena plastična glava Bodisatve. Često se podrazumeva da globalizacija obuhvata asimilaciju sveta s jednim prevashodnim obrascem, u praksi zapadnim, tačnije rečeno, američkim. Ovo je verovatno tačno kada su u pitanju vidovi života kojima gospodari tehnologija aerodromi, moderni dizajn u poslovnim prostorijama, fudbalski stadioni. Međutim, teško je odrediti da to u kulturnom pogledu vodi ka heterogenom svetu kulturne pometnje, koegzistencije ili čak sinkretičkom svetu. Da li je u gradićima Ekvadora i u noćnim lokalima Lase moguće pročitati obrise budućnosti? Zašto da ne?
Nastavlja se
Erik Hobsbaum: Kralj kulture (8)
Erik Hobsbaum, jedan od najvažnijih svetskih istoričara modernog doba, u svojoj testamentarnoj knjizi „Kraj kulture“ napisao je istoriju XX veka iz ugla odnosa kulture i politike i kulture i društva.
Status kulture Erik Hobsbaum vidi kao ključno obeležje jednog društva i jednog vremena. Zašto je teško stanje visoke kulture danas? Kuda idu kultura i umetnost? Zašto održavati festival u XXI veku? Zašto kultura ne sme biti prepuštena samo tržištu? Zašto strahujemo za sutrašnjicu? Danas objavljuje nekoliko delova knjige „Kraj kulture“, čiji je srpski izdavač Arhipelag.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.