Vesti
02. 11. 2014.
Nisam lud da idem u penziju
Započeo je novinarsku karijeru na TV Beograd. Devedesetih se pričalo da na njegovom primeru Franjo Tuđman želi da dokaže da na HTV-u vlada demokratija jer tu radi “Goran Milić, koji valjda ni sam ne zna je li Hrvat, Srbin ili Jugosloven”.
Iako je već tri godine u penziji, hrvatski novinar Groan Milić ne prestaje da radi, kaže da je “novinarstvo najlakši posao na svetu”.
Njegov “Dnevnik” gledaoci i dalje pamte. Iako u penziji, Milić je direktor “Al Džazire” za Balkan, a trenutno se prikazuje treći ciklus njegove emisije “Alhemija Balkana” koju je snimao po Srbiji.
Do sad sam snimio serijale o Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji, a upravo završavam i priču o Hrvatskoj. Čim privedem kraju ovaj ciklus, nastavljam sa Makedonijom, Slovenijom, ići ću na Kosovo... za “Blic nedelje” - priča Goran Milić.
Penzija
Na naše pitanje da li novinar odlazi u penziju, smeje se i dodaje: “Pa nisam lud kada je to najlakši posao na svetu”. Evo mi sada sedimo i pričamo, a najveća muka mi je bila fotografisanje, koje je trajalo desetak minuta. Jedino teže hodam. Visok sam, pa mi je skelet malo načet. Šta ima lepše od novinarskog posla? Uređivanje “Dnevnika” je veoma stresan posao. Ja to znam jer sam ih preko 800 uredio i vodio. Nikada nijedan voditelj i urednik “Dnevnika” nije bio na bolovanju osim kada ga smene. Tek tada ide na bolovanje.
Cenzura
Milić kaže da se novinarstvo nije promenilo u poslednjih tridesetak godina. Ukidanje emisija se uvek događalo. Problem u socijalizmu je bio taj da kada ti ukinu emisiju, onda ukinu i tebe.
Sećam se 1972. kada je bio obračun Tita sa takozvanim srpskim liberalizmom. Onda je Aleksandar Nenadović, najbolji novinar „Politike“, “sleteo” u dokumentaciju i tek nakon devedesetih se počeo potpisivati sa punim imenom i prezimenom.
Znači, on je dvadesetak godina bio nepostojeći. Još ekstremniji slučaj je sa Vjeroslavom Tadić, tadašnjom glavnom urednicom Televizije Beograd. Ona je bila jedna od najnadarenijih studenata Evrope. Jedina je bila pozvana na razgovor kod Kenedija. Iznenada je smenjena i od tada o njoj nije objavljen ni redak.
U komunizmu je bilo lakše, imali ste jedan zadani okvir u okviru kojeg ste funkcionisali. Ovo je danas slobodno tržište, slobodno lovište. Na pitanje ima li danas slobodnog novinarstva, odgovara: “Nama je teško danas u slobodi biti novinar, a slobode ima više nego ranije. Ima je 100 odsto više i neka niko ne kaže da nije tako”.
Mediji danas
Dodaje da su danas u proseku “novinari sa više znanja nego onda”. Koliko je novinara onda imalo fakultet, a koliko danas? A koliko je onda ljudi znalo strani jezik, a koliko danas? Ja bih rekao da je danas više. Ovo vreme ne treba pocenjivati. Mi ćemo plakati za njim. Bojim se da je ovo vreme maksimalne slobode koja je moguća u ovom svetu gde se povećava broj stanovništva, gde je strukturna kriza, gde kapitalizam ne daje odgovore, a komunizam ne može biti alternativa. Dokle god je ova generacija koja ga pamti živa, ona se na njega neće vratiti, niti će dopustiti da se vrati.
Evropa
Ovo je vreme ugodno za život u Evropi. Mi smo imali našu kalvariju na Balkanu, a sad je imaju na Bliskom istoku. Nije sve u tome da ste sigurni. Ptica u kavezu je sigurna i ima hranu i vodu. Ali otvorite kavez i odleteće, pa makar je pojela mačka. Priroda čoveka je da riskira, da se bori, a ne da sedi.
“Ono” vreme
Milić kaže kako je živeo bolje u “onom sistemu”. Imao sam kuću na moru i sve što mi je trebalo. Upoređujući sa drugima, bolje sam živeo, ali ne bih menjao ovaj sistem za onaj. Podsećamo ga da je jednom izjavio da je nekad “živeo bolje i od Tita”. Jesam, zato što nisam morao da ustajem u pet ujutro.
Šalu na stranu, Tito je stvarno ustajao u šest ujutro i njegov dan je bio prebukiran, kada ste vladar Jugoslavije i poluvladar sveta. Da je imao samo tih šestsedam zadnjih godina, ja bih ga ocenio kao najvećeg lidera u istoriji. Ali on je imao i prethodnih trideset godina koje nisu baš bile puno ugodne, a za neke i krajnje neugodne. Onda mu ne bih davao završnu ocenu, ali bih rekao da Tita treba ocenjavati u etapama.
Put oko sveza Milić je sa putopisnom emisijom obišao pola sveta, ali mu je neostvareni san bio i ostao Kina. Kao turista neću obići Kinu, jedino ako me puste da uradim priču. Pre toga bih voleo da odem na Kubu, jer sam nostalgičan prema toj zemlji. Moj otac je kao diplomata Jugoslavije već šezdesetih godina išao nekoliko puta u izviđačku misiju. Još kao dete sam slušao priče o Kubi, a onda mi se ukazala prilika da je 1975. i sam posetim. Od tada sam bio nekoliko puta. Na Kubi će doći raslojavanje stanovništva, privatizacije svega. Voleo bih da snimim jedan serijal o Kubi pre nego što se stvari tamo promene.
Srpska televizija
Milić kaže da gleda danas „Dnevnik“ RTS, ali da nema nekoga ko se “ističe kao faca” jer se koncept „Dnevnika“ još za vreme Tijanića promenio. Urednik više ne vodi, već je uveden prezenter. To je isto kao i u Hrvatskoj. Prezenter nije faca oko koje se lepe novinarski kritičari, jer on čita tuđe tekstove. Oni nisu predmet debate u medijima. Inače, Žika Nikolić je najjača ličnost na RTS jer ima ideja. Gledam “Žikinu šarenicu”, a ponekad i “Balkanskom ulicom”. Video sam da je i Mira Adanja Polak u sjajnoj formi. Obavezno sam gledao i “Belu lađu” i sjajnog Šojića.
Biografija
Rođen 24. 1. 1946. u Zagrebu
1970. započeo novinarsku karijeru na TV Beograd
1980-1985. radio kao dopisnik iz Njujorka
1985-1988. profesor novinarstva na Beogradskom univerzitetu
1987. predsednik komisije za informisanje Univerzijade u Zagrebu
1989. portparol samita nesvrstanih zemalja u Beogradu
1990. postao urednik na Yutelu
1992. direktor prescentra ratne vlade u BiH i portparol olimpijske delegacije BiH u Barseloni
1997. počeo da radi na HTV-u
2002. postao voditelj i urednik emisije “Brisani prostor”
2004. postao voditelj i urednik nedeljnog „Dnevnika“
2006. proglašen za novinara godine u Hrvatskoj
2011. direktor programa “Al Džazire Balkan”
Užička lepinja
Da li je za vas i dalje užički kajmak najbolji na svetu? Jeste. Dosta dobar je i u Visokom, ali nije kao užički. Dok sam snimao emisiju “Alhemija Balkana” bio sam u Užicu i pojeo sam onu čuvenu lepinju. To je jedna prava lepinjetina, izbušena, sa poklopcem. Unutra se prvo namaže puter, pa se posle stavi omlet sa jajima, a onda se sve to prelije sosom od jagnjećeg i prasećeg pečenja. Ta jedna lepinja ima oko 5.000 kalorija i košta oko 160 dinara. Nisam mogao da je pojedem do kraja.
Porodica
Milić se 1977. oženio s koleginicom sa Radiotelevizije Beograd Oliverom Katanić. Tri godine kasnije, otišli su da žive u Njujork sa Oliverinim sinom iz prvog braka. Dobili su ćerku Lanu Mariju Milić 1984. Sa drugom suprugom Anom je 1993. dobio sina Marka.
Slovenija
Od 1992. do 1996. godine bio je nezaposlen, a svakog ponedeljka išao je u Ljubljanu po 200 nemačkih maraka honorara koje mu je plaćao nedeljnik “Mladina” za tekstove. “Pišući za strane medije živeo sam nekoliko godina”, rekao je Goran.
Amerika
Sa 40 godina vratio sam se iz Njujorka s iskustvom, intervjuisao sam dva predsednika, Džimija Kartera i Džordža Buša, pratio sam Tita na putovanjima, bio u Buenos Ajresu kada su nestajali ljudi u vreme Evite Peron... - sumira Milić.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.